PARK JE IZBRISAN. Ignorišu zahteve građana!

0
382

Zelene površine u Novom Sadu nestaju pred naletom investitorskog urbanizma.To je dovelo do pojave velikog broja građanskih inicijativa, formalnih i neformalnih, koje preduzimaju različite aktivnosti radi sprečavanja dalje devastacije i zaštite preostalih zelenih površina.

Tim Zelene patrole razgovarao je sa ekološkim aktivistima iz Novog Sada o aktuelnom problemu nestajanja zelenih površina i koje akcije preduzimaju. Između ostalog, pitali smo ih: Da li se obraćate parlamentarcima/narodnim poslanicima radi pokretanja ove teme od javnog značaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije?

– Nekad je Novi Sad važio za zeleni grad gde su se prepoznavali parkovi koji su bili održavani i uređeni. Na žalost, u poslednjih pet godina, izgubili smo parkove: na Rotkvariji, na mestu Promenade, između Limana i Telepa, na Novom Naselju i zelena površina gde se sada grade zgrade za vojsku i policiju. Trenutno su parkovi: Šodroš, park rasadnika i park na Klisi, pod znakom pitanja. To su parkovi kojima preti promena namene i buduća izgradnja. Kad investitor dobije parcelu za gradnju on mora da se trudi da ne ugrožava okolni prostor. A ovde smo svedoci brutalnog uništavanja okolnog prostora prilikom gradnje. Nadležni organi i institucije uopšte ne reaguju na naše pozive. Nikad se nisam obraćala parlamentarcima radi rešavanja problemaod javnog značaja. Znam šta je uloga parlamenta ali svedoci smo da tamo ne stižu na dnevni red autentične građanske inicijative.– kaže Ana Ferik Ivanovič, arhitekta.

– Novi Sad, deklarativno ima strategiju kada su u pitanju zelene površine. I u svim planskim i razvojnim dokumentima ćemo naći i prepoznavanje samog problema nedostatka zelenih površina, lošeg kvaliteta zelenog fonda i definisane su strategije očuvanja i unapređenja i one predviđaju da se prilikom izgradnje maksimalno očuvaju postojeće zelene površine i da se gde god je to moguće stvore nove. Međutim, ono što vidimo u praksi je sasvim nešto drugo! Vidimo potpuno odsustvo balansa između ekonomskog i ekološkog aspekta. Ne, nismo se obraćali narodnim poslanicima za podršku prilikom rešavanja ovih problema. Najveći investitor su građani! I onog momenta kad to shvatimo shvatićemo koliko je važno da iskoristimo, ne samo svoje pravo, nego i svoju obavezu da budemo deo rešenja– zaključuje Zorana Marasanov iz Inicijative za zeleno Novo naselje.

Da Vas podsetimo:  Kako se SNS direktori ophode prema ženama za 8. mart

– Nas su građani alarmirali zabrinuti zbog seče drveća. Kad smo izašli na teren videli smo da se krči jedan prostor na kom će nići veliki stambeni kompleks. Prizori srušenog drveća su bili strašni i potresni. Jednostavno rečeno: Taj park je izbrisan! Parlamentarcima se nikad nismo obraćali! Obraćali smo se ministarstvima, pokrajinskim i gradskim institucijama, ali parlamentarcima – ne! Među njima vlada jednoglasje. Mislim da oni, konkretno, ne raspolažu polugama moći. – svedoči Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novog Sada.

– Mi smo, za sada, uspeli da sačuvamo našu blokovsku zelenu površinu. Stambena komisija je prihvatila naše primedbe da se ta zgrada izbaci iz plana. Organizovali smo gerila akciju i – protivzakonito – zasadili drveće na tom prostoru. U pitanju je subverzivna ekološka aktivnost! Nije bilo negativnih reakcija od strane institucija već samo izuzetno pozitivne reakcije javnosti. Narodnim poslanicima nismo se obraćali, kako bismo rešili ove probleme uništavanja zelenih površina, jer smo stekli utisak da oni ne zastupaju građane u parlamentu već glasaju kako im je – s vrha – naređeno. Shvatili smo da oni ignorišu zahteve građana. – kaže Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

– Šodrošu preti najveća opasnost od investitorskog urbanizma. Od predstavnika vlasti u Novom Sadu smo saznali da se približava izgradnja četvrtog mosta obilaznice oko Novog Sada upravo preko ovog područja. Izgradnja takvog mosta od nacionalne važnosti, takve veličine i važnosti, kao što nam je predočeno na sednici, ne može a da ne ugrozi ovaj prirodni predeo. Nismo se obraćali narodnim poslanicima, radi pokretanja ove teme u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer smatramo da kada bi sve institucije radile svoj posao i pridržavale se zakona ne bi bila potrebno pokretati ovu temu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. – zaključuje Danijela Stojković Ivanović iz Neformalne građanske inicijative „Dunavac – Šodroš“.

Da Vas podsetimo:  Agencija godinama ne pokreće postupak zbog spornih prostorija SNS-a

Iz razgovora sa predstavnicima građanskih inicijativa zaključili smo da ne koriste, jednu od mogućnosti – a to je! – da od narodnih poslanika zahtevaju pokretanje ove teme u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zašto je to tako? – pitali smo Mišu Bojović, višu istraživačicu na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI.

– Kroz različite sazive parlamenta imali smo i različita iskustva u saradnji sa parlamentarcima. U poslednjem sazivu imamo tu specifičnost da imamo mnogo poslanika vladajuće stranke, da nemamo pluralizam i to se nekako reflektovalo i na poverenje građana. Sami procesi koji se odvijaju u parlamentu, način na koji se vodi rasprava gde se, uglavnom, narodni poslanici obračunavaju sa političkim neistomišljenicima i mnogo manje raspravljaju o kvalitetu Zakona koji su na dnevnom redu. To je dovelo do toga da poverenje građana u rad parlamenta, na neki način opada. Imamo istraživanje CRTE o stavovima građana koje kaže da: 41 % građana je nezadovoljno radom parlamenta a čak 57% građana smatra da narodni poslanici nisu adresa na koju se treba obratiti u slučaju da oni uoče nekakav problem u svojoj lokalnoj sredini. – kaže Miša Bojović, višu istraživačicu na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI.

U potrazi za odgovorima o ulozi parlamenta i nepoverenju građana u parlamentarce Zelena patrola se obratila advokatu Vladanu Glišiću, samostalnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poverenje u parlamentarce ne postoji, između ostalog, zato što je u Narodnoj skupštini Republike Srbije sve centralizovano preko partijskih organa. Ljudi znaju da obratiti se jednom članu skupštine, koji je pripadnik vladajuće stranke ili neke druge partijske formacije, znači da od njega ne možete očekivati da reaguje kao poslanik koji je predstavnik građana već on mora da poštuje partijsku disciplinu. Oni koji znaju kako sistem funkcioniše znaju da moraju da se obraćaju centralama partija ako hoće da nešto provuku kroz parlament. S druge strane, mislim da ne treba odustajati od toga. I kao advokat i kao narodni poslanik mislim da u formalnom smislu trebalo bi koristiti sva formalna sredstva koja stoje na raspolaganju, trebalo bi koristiti građanske inicijative, trebalo bi koristiti sve mogućnosti obraćanja svojim poslanicima. Ti poslanici su na neki način i predstavnici svog kraja bez obzira što nisu birani kao predstavnici birača jednog kraja. Ipak njihovo poreklo, iz određenog kraja, ih obavezuje jer će te ljude sutra sretati na ulici. Trebalo bi da traže od njih da reaguju kao narodni poslanici a ne partijski delegati. – konstatovao je Vladan Glišić, samostalni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da Vas podsetimo:  Majka bacila svoje petogodišnje dete sa 3 sprata. I to nije najgora vest dana

– Projekat „Otvoreni parlament“ svakodnevno prati rad parlamenta, analizira i prikazuje podatke. Mi smo tu da približimo te podatke građanima. – zaključuje Miša Bojović, viša istraživačica na projektu „Otvoreni parlament“ u CRTI.

– Za potrebe snimanja emisije obratili smo se: Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine grada Novog Sada, Gradskoj upravi za gradjevinsko zemljište i investicije, Javnom Preduzeću Urbanizam i Institutu za nizijsko šumarstvo. Zahtevali smo da nam obezbede adekvatne sagovornike za temu: Urbanističko planiranje zelenih površina u gradu Novom Sadu u skladu sa potrebama gradjana da imaju humane uslove stanovanja. Jedna od predloženih tema za razgovor odnosila se i na to kako gledaju na mogućnost da građanske inicijative od javnog značaja, budu prezentovane u parlamentu Republike Srbije.

Do završetka emisije nismo dobili odgovor ni od jedne institucije.

Projekat “Parlament – Što da ne?” Vojvođanske zelene inicijative se realizuju u okviru inicijative „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava“ koju realizuje Crta i Otvoreni parlament u saradnji sa partnerima i uz podršku Evropske delegacije u Srbiji.

Tekst i fotografije: Zelena patrola

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime