Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je u intervjuu za dnevni list „Danas“ (od 04.01.2016.) izjavila da će „na nacionalistički blok okupljen oko Demokratske stranke Srbije i Dveri u jako bližoj budućnosti morati da se obrati posebna pažnja, pre svega zbog naše dece“. Iako su Dveri i DSS direktno pomenuti, ovde se radi o načelnoj stvari. U svim demokratskim sistemima opozicija postoji da bi se bavila potezima vlasti. Uloga opozicije je da kritikuje, bude korektivni faktor, predlaže alternativna rešenja. Samo u najgorim mogućim diktaturama se vlast potpuno otvoreno i javno bavi opozicijom. I to sa ciljem da spreči svaku kritiku, da ne dozvoli bilo kakvu korekciju svoje politike, niti da dopusti raspravu o alternativama. Sada, Zorana Mihajlović ima dve mogućnosti. Prvo, da objasni ono što je rekla, i to tako, da kaže nešto u stilu kako njena izjava nije najbolje shvaćena. Drugo, da se izvini. I jedno i drugo bi bili potezi koji bi pomogli srpskoj demokratiji. Makar malo i makar to bila „kozmetička pomoć“. U suprotnom, ostaje na volju svakom zainteresovanom da tumači najavu Zorane Mihajlović kako god želi, pa samim tim i da reaguje na njenu izjavu kako proceni da je umesno. Pa se tako može tumačiti da će zagovornici alternativne politike biti predmet „obrade državnih organa“ ili da će im oko ruke biti „vezivana traka“. Treba postaviti i pitanje: šta bi se desilo da je neko nešto ovako poručio „drugosrbijanskim perjanicama“? Zbog slične stvari je protiv Ivana Ivanovića, lidera SNP „Naši“, podneta krivična prijava. I postupak je uveliko u toku.
Zašto je važno da se potpredsednica Vlade Srbije izjasni o svemu? Ili , ako ona neće, da to učini njen šef. Nije nikakva tajna, u svakoj državi na svetu vlast želi da osujeti namere opozicije. Isto tako, nije nikakva tajna, da su za novu, 2016. godinu, od strane moćnih zapadnih fondacija opredeljena značajna sredstva da se u Srbiji prati i analizira rad „anti-NATO“ organizacija. To se odnosi i na DSS i Dveri, ali i na niz nevladinih i „think-tank“ organizacija, internet portala i pojedinaca. Isto tako, nije nikakva tajna da se u svim istraživanjima javnog mnjenja primećuje da mladi ljudi žele da se bore. Oni žele da traže alternativni put. Sva uložena sredstva, propagandni ratovi koji su vođeni i kontaminacija javnog prostora, nisu dali željeni rezultat.
Što se zapadnih centara moći tiče, nije ništa sporno, ukoliko misle da im neke organizacije i pojedinci u Srbiji kvare račun i ugrožavaju njihove interese, oni mogu da prate njihov rad. Biće i onih koji će govoriti da je to nelegitimno, ali za pobornike realizma-to je sve normalno. Kako u Srbiji, tako i u svetu. Međutim, nije normalno da srpska vlast učestvuje u tome! Još je nenormalnije da se to javno obznanjuje. Vlast ima sijaset legitimnih mehanizama na raspolaganju da osujeti opoziciju i može da ih koristi kako bi održala svoj rejting ili poziciju. Ali da napada protivnike zarad odbrane interesa spoljnih faktora-ne može! To je potpuno delegitimizuje, jer se onda ne radi o vlasti jedne suverene države, već o produženoj ruci tuđih politika.
A ovo što je izjavila Zorana Mihajlović upravo miriše na to. Zato bi bilo dobro da se ta stvar, barem u javnosti-rasčisti. Inače, stav potpredsednice Vlade je već viđeno u nizu zapadnih zemalja. Otprilike, on otkriva i kako će se u predstojećoj debati „za ili protiv NATO-a“ u Srbiji stvari odvijati. (To je ključno, priča o EU samo služi kao „dimna zavesa“.) Na svaki obrazloženi argument protivnika ulaska Srbije u NATO uslediće etiketa da se „ugrožava budućnost naše dece“. Pojedini francuski mislioci na članak Pjer-Andre Tagifa iz 1998. godine (objavljen u nedeljniku „Marianne“) gledaju kao na svojevrsnu prekretnicu. Bilo je takvih slučajeva i ranije, ali se ovaj svojom (intelektualnom) drskošću i bezobrazlukom posebno isticao. Naime, na tvrdnje dva istraživača, koja su se problemom imigranata u Francuskoj bavili duže vremena (radilo se o istraživanju važne pojave), da ilegalne migracije koštaju Francusku oko 200 milijardi franaka godišnje, Tagif je odgovorio sa optužbom da se sprema teren za „etničko čišćenje“! I tako je u Francuskoj, manje-više, ostalo do danas. Barem kada je reč o vodećim medijima. Videlo se to i na poslednjim regionalnim izborima.
Nema sumnje, taj film ćemo gledati i u Srbiji. Na svaki anti-NATO argument će biti odgovarano kako se radi o „prljavom nacionalizmu“, „ugrožavanju budućnosti“, „proruskim elementima“… „Parole, parole, parole“ (refren iz poznate pesme Mine i Alberta Lupa/Dalide i Alena Delona). Pripreme su uveliko u toku. Zato i izjava Zorane Mihajlović može da prođe potpuno neprimećeno od strane gotovo svih vodećih medija u zemlji. I da ne izazove nikakve reakcije u glavnom toku srpske politike. Umesto argumenata imaćemo-parole. Umesto debate-jeftine propagandne trikove. Umesto političkih ubeđenja-bedne diskvalifikacije. Samo, ostaje nam na kraju da razmislimo: kakvu budućnost mogu imati naša deca u zemlji u kojoj se politika zasniva na parolama, propagandni i diskvalifikacijama neistomišljenika? Kakva može biti budućnost u zemlji bez demokratije?
Dušan Proroković
