Pasulj bez mesa, ili bob…

Čemu služi Kancelarija za dijasporu? Tri puna meseca trajala je „nedoumica“ u Vladi Srbije, dok se postigao konsenzus o ličnosti koja će da bude na čelu Kancelarije za dijasporu. Dakle, nakon toliko dugog lobiranja i dogovaranja, za šefa Kancelarije izabrana je Slavka Drašković, a njen zamenik je postao Aleksandar Vlajković, novinar RTS-a i šef neke Asocijacije za unapređenje saradnje sa Srbima u svetu i narodima sa kojima žive.

Čim progovorim ili ukažem na nešto na portalu www.koreni.rs, što veliki deo dijaspore smatra pogrešnim, ili zatražim odgovor na neka za dijasporu važna pitanja, kreću napadi da sam ja „matora fukara“ koja nema pravo da „proziva jednu Slavku Drašković“. Kod Srba je uvek bilo (nažalost i ostalo) da su „jedna“, jedan ili nekoliko ljudi važniji od opšteg interesa, ili volje i mišljenja većine. Meni to nije prepreka da nastavim sa ukazivanjem na nedostatke, po nekima sa „prozivanjem“. Da podsetim malo o Slavki, a posle o njenoj (ne našoj) kancelariji:

Dr Slavka Drašković u svojoj biografiji navela je da je predsednica Kongresa srpskog ujedinjenja Srbija. Završila je ekonomski fakultet, magistrirala je i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Članica je više međunarodnih i domaćih organizacija u oblasti biznisa i liderstva. Osnivač je koncepta treniranja poslovnog vođstva (Business&Executive Coaching) na Zapadnom Balkanu.

Naravno, otkako je imenovana za direktora Kancelarije, Slavka se „odrekla“ svog „poslovnog liderstva“ (čak je i sajt www.poslovnovodjstvo.com uklonila sa interneta, a o njenom „poslovanju“ pisao je portal www.koreni.rs u članku pod naslovom „Egoisti svih zemlja, ujedinite se!„).

U svojoj biografija Slavka Drašković takođe tvrdi da je i predavač predmeta Leadership in Organization (Liderstvo u organizaciji ili organizovanju, ne piše čega)  na fakultetu English School of Business i predmeta System Safety and Disasters (predmet „Sistem bezbednosti i nesreća/katastrofa“) na Herriot Watt University UK. U biografiji se ne kaže da je English School of Business, u stvari, nekakva beogradska škola, koja tvrdi da u svojoj ponudi ima i program škole iz Edinburga Heriot-Watt University, School of Life Sciences. Na sajtu pomenute britanske škole ne postoji ime Slavke Drašković, jer ona tamo nije nikada bila ubeležena u bilo kakvom smislu, a pogotovo ne kao predavač.

Zapravo, Herriot-Watt University UK uopšte ne postoji, jer je pravi naziv te škole Heriot-Watt University (Heriot sa jednim ‘r’, a ne sa dva, kako je Slavka napisala). No, trebalo je nakititi biografiju zvučnim titulama, uopšte nije bitno što je malo od toga istinito. To što je jedna škola u Beogradu dobila pravo da koristi program (ako je to pravo uopšte dobila) pomenute prestižne škole iz Edinburga, nikome ne daje za pravo da tvrdi da je istovremeno i nastavnik koji predaje u toj edinburškoj ustanovi. To bi bilo isto kao kada bi čovek koji je završio kurs za bravara u nekoj tehničkoj školi rekao da radi kao predavač u toj istoj školi.

E zbog tih od Slavke napisanih, a od mene prenesenih podataka, ja sam fukara, a Slavka je „jedna Slavka“, boginja koja se ne sme „prozivati“. Istovremeno je i poželjno i pohvalno da prave fukare šire hvalospeve i o njoj i o kancelariji. Još jednom ponavljam, kao fukara ili kao nefukara, da mi namera nije da prozivam jednu Slavku, kao ženu Slavku. Ja od nje sada, kao i pre nego što je stupila na ovu funkciju, tražim samo da nam progovori istinu o Kongresu srpskog ujedinenja. Šta su tetke i ujaci iz Amerike učinili (više od drugih organzacija) za Srbiju, od koje su godinama uzimali mnogo para, kada su Srbiji dugi davali.

Kancelarija za dijasporu je umesto Ministarstva za dijasporu (sa istim ili većim iznosom para koji će dobijati iz budžeta Srbije), a preuzela je i bivši sajt Ministarstva za dijasporu. Sada ima i tri veb adrese, a to su: www.mvd.gov.rs, http://www.kzd.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs, a niko ne zna koja će kome, i zašta će služiti. Dijaspori sigurno veoma malo. Pored nekoliko izdvojenih rubrika u meniju za navigaciju na ovom portalu (ili portalima) par njih su dovoljne da se odmah shvati svrha „udruženog i neozbiljnog poduhvata za velike pare“. U rubrici „O nama„, (trebalo bi valjda da bude o Kancelariji za dijasporu) nalazi se link ka pomenutoj biografiji Slavke Drašković, i „slepi“ link ka nepostojećoj biografiji Aleksandra Vlajkovića. Valjda mesec i po dana nije dovoljno da se ispiše i objavi biografija tog „srpskog veziste“.

Uredbom vlade o Kancelariji za saradnju sa dijasporom (član 5) predviđaju se i pomoćnici direktora (množina, ali bez navođenja tačno koliko), kojih nema na stranici sajta Kancelarije. Zašto ih nema, kad je dobro poznato da je Kancelarija preuzela i sve one službenike koji su ranije bili zaposleni u Ministarstvu za dijasporu. Ili se sprema neka „čistka“ da bi Vlajković i Drašković doveli i zaposlili njima bliske, ili bliske onima koji su doveli njih dvoje na te funkcije, gde im nije mesto?

Kancelariji je odobren iznos od oko tri miliona evra (isto kao i prošle godine Ministarstvu), tako da osim promene imena, u odnosu prema dijaspori ništa suštinski nije promenjeno, osim što je konj nazvan magarcem. U Korenima smo pisali i o pripremanoj budalaštini da bake i deke dolaze na Terazije i da tamo, buljeći u od te kancelarije postavljene video kamere, razgovaraju sa svojima širom sveta?! To je deo pripremanog i najavljenog informisanja dijaspore, za koje se ukupno planira milion i trista hiljada evra.

Uz to, za sve te silne pare, obezbediće se i jedno mesto na internetu za gledanje srpskih TV programa. Zar zaista Kancelarija i Vlada Srbije drže da su Srbi tolike budale, pa da ne razumeju o kakvoj se podvali tu radi! Stranicu na kojoj će biti TV prilozi, ili linkovi ka srpskim TV stanicama može svaki učenik viših razreda osnovne škole da napravi za sat-dva („copy-paste“ metodom) i da ga, uz koji dodatni minut, „okači“ na nekom besplatnom internet domenu. A Kancelarija će za takav „grdan“ posao da plati nekoliko desetina hiljada evra narodnih para. A svi ćute, prvenstveno oni koji dobro znaju da se profesionalan i visokokvalitetan video i Internet portal u Srbiji danas može naručiti i napraviti po ceni od 400 do 800 evra. U matici se političari bore protiv korupcije, a istovremeno dozvoljavaju ovakve i slične „zakonite“ mutljavine?

U porukama koje se šalju iz ove Kancelarije, prvenstveno od Aleksandra Vlajkovića, stručnjaka za medije i komunikaciju, često se podvlači značaj Interneta. Razmena stavova i mišljenja, brzog i obostranog dijaloga i kontakta putem elektronske pošte (e-maila) je od ogromnog značaja. Naravno da jeste od velikog značaja. Samo kada je u pitanju elektronska komunikacija između dijaspore i Kancelarije za odnose sa dijasporom, to mu izgleda kao da gospodin Vlajković priča o za svet važnom otkriću neke nove Amerike, koja je otkrivena, ali niko je ne vidi i ne zna gde da je traži. Tako i u rubrici „Kontakti“ nema bilo koje e-mail adrese, već samo adresa ulice Vasine 20 u Beogradu i brojevi telefona.

Na pomenutom „trodomenskom“ sajtu dijaspore, koji je vizuelno skoro isti kao sajt Srećkovićevog ministarstva, minimalno modifikovanog, nalaze se i „korisni linkovi“.  Za koga korisni? Za dijasporu! U redu, ali kako će dijaspora i drugi, oko 80% korisnika interneta koji koristite Internet eksplorer kao pretraživač, da otvore te linkove, ako nisu mađioničari? Nikako, jer čim dođete mišem na neki link, on vam beži, nestaje. Dakle i pored toga što se nova kancelarija potrudila da učini nešto korisno, od njihove „dobrote“ nema vajde. A tome nije kriva tetka Slavka, direktorka. Možda nije kriv ni Vlajković, jer je neki „ekspert“, koji je za održavanje tog sajta verovatno dobro plaćen, podesio taj „kancelarijski“ portal samo za Mozilu ili Operu, ali ne i za pretraživač Internet Eksplorer. Da ne bi i ovo bilo „fukarko prozivanje“ možete dokumentovano videti u video prilogu: http://www.youtube.com/watch?v=Tg1YZz0lilU

Možda je ovo samo prihvaćna stara navika iz Ministarstva za dijasporu, po kojoj i ovi novi, malo degradirani, računaju da dijaspora u svemu treba da se prilagodi Kancelariji, pa i njihovom sajtu, a ne obratno. Ali to je istovremeno donekle i dokaz ranijeg pisanja u Korenima, da su posete bivšem Ministarstvu za dijasporu, a i sadašnjoj Kancelariji, minimalne i ne prelaze nekoliko desetina posetilaca u toku dana. Potvrda tome je činjenica da ova katastrofalna greška na portalu jedne džavne ustanove, a koja se ne dešava ni srednjoškolcima koji rade i održavaju portale, stoji takva već više od deset dana. Da niko na nju nije ukazao do sada (jer bi je odmah već odavno ispravili, nadajmo se) govori koliko je „veliko“ interesovanje za informisanje koje dolazi iz te kuće.

U rubrici „Vesti“, saznajemo skoro isto onoliko koliko i da čitamo neke školske zidne novine. Naprimer da se nedavno sastao Odbor za dijasporu i raspravljao o zahtevu SPC u Rumuniji da im tamošnje vlasti vrate imovinu, Zadužbinu Makre Stojkovića, dvospratnu kuću sa zemljištem koja se nalazi u centru Temišvara, a koju je rumunska država oduzela Srpskoj crkvi 1968. godine. Nema ni reči o tome da li je Kancelarija nešto konkretno preduzela povodom tog problema?

Tu su i reči hvale srpskim entuzijastima koji su otvorili srpske škole u Njujorku i u Johanesburgu. Opet ni reči o tome šta Kancelarija namerava (ako išta namerava, hoće i može) da učini na otvaranju škola na srpskom jeziku širom sveta. U samoj Srbiji izdvajaju se ogromna sredstva da bi se otvarale državne škole na jezicima nacionalnih manjina, čak i tamo gde te škole imaju više nastavnika nego učenika, dok, s druge strane, ta ista država Srbija nimalo ne haje za srpsku decu u inostranstvu.

Konačno, da bi sve barem spolja izgledalo lepo, Kancelarija je genijalno osmislila da na sajtu pored „Vesti“ postavi i novu rubriku pod naslovom „Lepe vesti“?! A šta je sa „ružnim“ a istinitim i neophodnim vestima, sa kojima je često neophodno da se upozna dijaspora, ili da dijaspora upozna maticu? Ništa. Niti je iko, iole pametan, očekivao da će tu biti svestranosti i transparentnosti.

Da grešim, onda bi vanredno lepa vest da jedni Srbi voze bob u Švajcarskoj, imala i mesto gde bi se dijaspora podsetila da drugi Srbi, naši dragi u matici, sanjaju bob (ili pasulj i bez mesa) za ručak.

Nikola Janić