Patrijarh Pavle odbio je da učestvuje u njegovom izboru za episkopa

Patrijarh Pavle odbio je da učestvuje u njegovom izboru za episkopa. Kada je konačno izglasan, patrijarh Pavle je odbio da učestvuje i u hirotoniji, pa su to uradili stranci u SPC.
Na čelo Eparhije australijsko-novozelandske tada je stao čovek koji nikad nije zanoćio u manastiru. Strogi monaški zaveti i iskušeništvo, koje može da traje i do 5 godina, za njega je završeno za 9 dana. Tako je 1995. godine u manastiru Svetog Save u Libertivilu, Mirko Dobrijević poneo monaško ime Irinej.

Nakon toga završava čuveni jezuitski koledž „Ignasio Lojola” sa ocenom „Summa cum laude”, najvišom počasnom titulom otkad ta ustanova postoji. U to vreme već je bio izvršni direktor Kancelarije SPC u SAD-u. Njegov dolazak u zemlju kengura 2006. godine bio je tračak nade za Srbe na ovom dalekom kontinentu.

Došao im je neko sa velikim iskustvom i odličnim poznavanjem engleskog jezika.
Na kraju će, ipak, ostati više pitanja nego odgovora.Episkop Irinej je po dolasku u Australiju odmah naredio da se u crkvi Svetog arhiđakona Stefana u sidnejskom predgrađu Ruti Hil, oslika njegova freska. Tako je pored freske Uspenja Presvete Bogorodice završio i Irinej Dobrijević sve sa jevanđeljem u ruci.

On se nije smestio u episkopskoj rezidenciji u kojoj su živeli njegovi prethodnici već je iznajmio stan u Kings Krosu, elitnom delu Sidneja. Ogradio se visokim bedemima i gorilama a vozali su ga u automobilima sa puno konja. Eparhiju je ovaj luksuz koštao 90.000 dolara godišnje, što mu nije smetalo da odmah registruje i kompaniju: „SPC u Australiji i Novom Zelandu.” Preko koje preuzima svu crkvenu imovinu SPC na ovom kontinentu. Zatim je kao na traci nestalo 60.000 dolara za pomoć KiM.

Nestalo je 360.000 dolara za izgradnju koledža Svetog Save, kao i 100.000 dolara iz kase saveza Kola srpskih sestara. Do danas nije utvrđeno koliko je novca nestalo iz staračkog doma Simeon Mirotočivi iz Sidneja. Irinej je vodio sudske sporove od Sidneja, Brizbejna, Adelejda pa sve do Melburna.

Na suđenjima je odbijao da se zakune na Sveto Pismo a na kraju je sve sporove izgubio.
Kada nije uspeo da uništi SPC u Australiji pobegao je za Ameriku sa diplomatskom vizom Stejt Departmenta, ne plativši sudske troškove u iznosu od 368.000 dolara.
Dakle, ako ovaj „pastir” ikad više odluči da kroči na tlo Australije, biće uhapšen odmah na aerodromu.

Zbog „neprekorne” službe, Irinej je na redovnom zasedanju Sabora SPC 2016. godine izabran za episkopa Eparhije istočnoameričke. Od tada pa sve do današnjeg dana, verni srpski pravoslavni vernici u Americi svakodnevno vode velike bitke.
Razgovarao sam ovih dana sa nekim od njih jer sam o ovoj temi pisao još pre 5 godina.
To su ljudi koji decenijama žive u SAD-u i svedoče da je stanje zaista alarmantno.
Narod je tamo čak i protestvovao protiv Irineja, ali bi im nakon toga redovno bilo prećeno izopštavanjem iz crkve i zabranom pričešća.

On je oko sebe okupio interesdžije, oportuniste i monahe koji su došli iz drugih eparhija da kod njega nađu podršku a kao takvi spremni su na sve samo da ugode šefu.
Sveštenici koji ga ne podržavaju odmah se smenjuju sa svojih parohija.
Njegova najnovija žrtva je Njegoš Perković, sveštenik iz Alikvipe u Pensilvaniji koji je sa trudnom popadijom pobegao za Kanadu jer se u SAD-u nije smeo buniti, bio bi odmah raščinjen.Kao i u Australiji, eparhijska kasa i u Americi je večno prazna.
Najviše zabrinjava to što je episkop Irinej, nakon svih afera koje je imao, u zadnje vreme počeo da prodaje i crkvenu imovinu.

Prodao je šumu kod srpskog dečijeg kampa Šejdlend u Pensilvaniji. Nedavno je prodao i svu šumu oko manastira Marča u Ohaju. Amiši sa teškom mašinerijom su tamo i stabla odmah pretvaraju u građu. ele da posla imaju do aprila, nakon toga će ostati samo groblje na ledini i prazan manastir koji odavno nema monaha.

Jedan od poslednjih monaha koji je ovde bio je monah Platon, koji sada službuje u manastiru Stuplje nedaleko od Banjaluke. Teritorija episkopa Irineja je od Mejna na severu pa sve do Floride na jugu. Izuzev njujorške parohije koja je baš zbog njega i pobune naroda, privremeno direktno pod upravom Beograda i Irinej jedino ovde ne vodi glavnu reč.
Kao iskusan igrač, on je nedavno pokušao da preusmeri vodu na svoj mlin.
U Njujorku je ugostio novinarku Jovanu Jeremić, srpskog konzula Vladimira Božovića i Adreja Kesića.

Kesić je inače među glavnim finansijerima „Beograda na vodi” i drži svoje lokale po Beogradu. Zbog raznih malverzacija hapšen je u Kaliforniji i Floridi. Čim su se on i Jeremićka vratili u Srbiju, tako sveže potplaćeni odmah snimaju emisiju koja se pušta na „TV Pink” 26. januara.

Oni u toj emisiji svim oružjima napadaju paroha njjujorškog Živojina Jakovljevića.
Paroha koji ima samo jedan cilj, sačuvati Sabornu crkvu Svetog Save u Njujorku.
Sačuvati je od episkopa Irineja koji se svim silama trudi da ju vrati pod svoje okrilje, kako bi mogao prodati njen vazdušni prostor za koji mu se nudi ogroman novac.
Vašington je 1999. godine sastavio specijalnu delegaciju koja je učestvovala u pregovorima oko oslobađanja trojice zarobljenih američkih vojnika u Srbiji.
U toj delegaciji nalazio se i Irinej Dobrijević.
On je kasnije preko američke ambasade pružao sve informacije o srpskim svetinjama na KiM.
Godine 2007. bio je glavni vodič delegaciji iz američkog Kongresa, koja je tada Kosovo posetila kao „nezavisnu državu”, te je on direktno učestvovao u smeni vladike Artemija.
Ovaj rođeni Amerikanac, ogorčio je i izdao Srbe od Australije, preko Amerike pa sve do Srbije. Iza sebe je ostavio neizlečiv trag podele i razaranja SPC kroz jaku ekumenističku agendu. Episkop je postao ekspresno nakon 216 sati iskušeništva.
Dole 👇 na fotografiji episkopa Irineja vidimo u Beloj kući sa najvećim krvnicima srpskog naroda.Kada te takvi hirotonišu, ti bez pogovora mora da izvršiš svaki njihov zadatak…
Piše: Deki RS