Patrijarh se oglasio posle pet godina!

0
777

Lekcije iz srpske istorije počele su da sadrže “saznanja“ kako su Srbi preoteli Kosovo i Metohiju od Šiptara a to je naručila i platila albanska narko – mafija. Mediji prenose kako se patrijarh Irinej pobunio ali niko ne kaže da je to učinio – posle 5 godina korišćenja takvog udžbenika!

sipci
Parama šiptarskih narko dilera naručena istorija, tvrdi Deretić.

Naime, u spornom udžbeniku se navodi kako su Šiptari starosedeoci a Srbi došljaci. Ali, u čitavoj priči iz medija se malo toga može saznati. Pre svega jer se o tom problemu nije pisalo izuzev u retkim internet glasilima kao što je to pisao još 2013. godine Milan Damjanac (izuzetno dobro analiziran problem i sadržaj knjige možete pročitati na OVOJ STRANI) navodeći detaljno sve greške koje su učinjene u ovoj knjizi.

Ono što nas zbunjuje jeste detalj koji ne možemo da proverimo a to je deo knjige koga danas navode mediji „Albanci vode poreklo od starosedelaca na Balkanskom poluostrvu, najverovatnije Ilira, romanizovanih u manjoj meri. Sa njima su se mešali stari Grci, Sloveni i drugi narodi…“. međutim, u pomenutom tekstu Damjanca, od pre dve godine, on uz ovaj deo dodaje da je tu rečenicu pronašao u starijem izdanju a da toga nema u knjizi iz 2013. dok domaći mediji danas navode baš taj deo kao problematičan.

Kao kontra argument, za razliku od domaćih popaljenih medija, Damjanac kaže: „Tvrdi čovek da su Albanci potomci Ilira, i time direktno pomaže njihove osvajačke pohode i otimačinu srpske zemlje. Odavno je utvrđeno da Albanci nemaju pomorsku i ribarsku terminologiju, čime nam je nemački lingvista, akademik, prof. dr Gustav Vajgand (G. Weigand, 1860–1930) dokazao da Albanci nisu Iliri. Ovo je jedan od njegovih dvanaest čuvenih argumenata koji su prevedeni, objavljeni i prodiskutovani (pa i usvojeni) od strane svih svetskih priznatih istraživača“.

O čemu se zapravo radi i šta je tek sada pobudilo duhove kod srpskih samozvanih i iskrivljenih „predstavnika naroda“ pa da sada počnu time da se bave?

Privlačna je vest o tome, takođe aktuelizovano istog dana, gde patrijarh SPC kaže da su oni „oformili komisiju koja će tražiti da toga ne bude u sledećem izdanju“. Iz zavoda za udžbenike kažu da je taj udžbenik u upotrebi od 2008. godine ali, jasno, ne navode sa kakvim sve izmenama jer vidimo kod Damjanca da nekih stvari iz godine u godinu nema pa se opet pojave tako da se ne može jasno zaključiti šta je sve taj udžbenik u međuvremenu sadržao. Takođe tvrde i da se „patrijarh Irinej još prošle godine pobunio i tražio da se to promeni“.

Da Vas podsetimo:  Kad odeš na Ostrog, ni cvet, ni kamen ne smeš da uzmeš: Evo zašto je to bitno!

Zašto onda patrijarh nije iskoristio svoju poziciju da kroz medije to aktuelizuje već se radilo tiho, ispod vode? A znamo kako mediji bruje svaki put kada se proganja neki episkop na pravdi Boga ili zato što nije ekumenista pa je potrebno narodu „zamazati oči“ i izvršiti pritisak da se to prihvati i prihvati se na kraju jer mediji odrade svoj posao.

Zašto to i ovde nije bio slučaj ako je iskreno? A znamo kako je taj isti patrijarh umeo da kroz sve medije pozove Srbe da izađu na šiptarske izbore „ili svi ili niko“ kako je rekao u Pećkoj patrijaršiji i dodao „ali da izaberete Srbe iz naroda da vas predstavljaju“. Tada je mogao da se putem medija obrati kada je građena šiptarska država na celoj teritoriji KiM i pozove narod da to učini ali oko ovakve lekcije to izgleda nije bilo neophodno.

Patrijarh Irinej sa šiptarskim „gradonačelnikom“ Gračanice Stojanovićem, sledeće godine po progonu vladike Artemija šiptarska opština je postala pokrovitelj Vidovdanskih svečanosti“ i tada je manifestacija „Pesničko pričešće“ promenila ime u „Pesničko bdenje“ radi prilagođavanja i rasrbljivanja manifestacije. Danas se otvoreno govori o tome kako je srpska baština na KiM – Šiptarska. Ko je kriv a ko zaslužan?

I još da se upitamo kako to da je komisija oformljena još prošle godine a ove će tražiti da se to izbaci i promeni? Zašto to nije osigurano do ovog trenutka? Očigledno, jer je namera da tako i ostane ali videćemo za dvadesetak dana kada će sumnje u jedno il idrugo biti otklonjene.

A zašto to nije ranije urađeno ako udžbenik godinama (mada, napominjemo da Damjanac kaže sa izvesnim promenama) u upotrebi?

Da Vas podsetimo:  Dnevnik Diane Budisavljević – vidi li se svetlost istine?

Pa, tada, te 2010. i 2011. godine za „nadležne“ iz SPC najvažnije je bilo što bolje, organizovanije i ubitačnije proterati vladiku Artemija sa Kosova i Metohije. Znamo, a to je sve jasnije i u narodu, da je baš vladika Artemije bio najčvršći borac za očuvanje srpskog Kosova i Metohije i da je baš to bio razlog njegovog proterivanja.

„Naše novine“ su najaktivnije istraživale ovaj slučaj i imeđu ostalog razgovarale i sa istoričarima i samim autorom.

Istoričar Vuk Mišić kaže da su svetski stručnjaci u svojim delima više puta demantovali ono što mi i dalje učimo u osnovnoj školi.

„Nemački lingvista i akademik Gustav Vajgand još je u 19. veku dokazao da Albanci nisu Iliri, već indoevropskog porekla. Štaviše, i mnogi albanski istoričari potvrđuju ovu tezu. Da ne govorimo o karti Evrope iz 814. godine, na kojoj se jasno vidi srpska država na Balkanu i albanska koja se graniči s Jermenijom i Azerbejdžanom. To su činjenice i nije mi jasno ko stoji iza onakvih tvrdnji u istorijskom udžbeniku, jer mi sve to više liči na političke igrarije nego na istinu“, smatra Mišić.

S druge strane, akademik Rade Mihaljčić, autor spornog udžbenika, ističe da stoji iza svih navoda i da su oni rezultat dugogodišnjeg istraživanja.

„Ono za šta ja mogu svojim imenom i prezimenom da garantujem jeste da u knjizi nema apsolutno nijedne greške. Sve je to rezultat ozbiljnog istraživanja tokom koga sam imao pomoć svojih studenata i kolega“. Imena kolega ne navodi i nastavlja. „Prvo sam detaljno pročitao celoukupnu stručnu literaturu na tu temu i sve što sam napisao je zasnovano na istorijskim činjenicama. Postoji mnogo školskih udžbenika s greškom, ali ovaj nije jedan od njih“, izričit je Mihaljčić.

Međutim ovaj udžbenik nema samo tu jednu grešku već je prepun neistina i zaluđujućih činjenica, prosto neshvatljivih a kojima se pokušava uspostaviti teorija da su neki od srpskih junaka izmišljeni, da im se promene imena ili čak istorija i nastanak drugih naroda na prostorima srpskih država Makedonije, Crne Gore, Bosne, Hrvatske a koji nikada nisu postojali, to jest istorija ne beleži te narode kao zasebne…

Prvi koji se javno pobunio protiv ovakvog udžbenika, istoričar Jovan I. Deretić, kaže da se što pre mora stati na put ovom prekrajanju istorije i predstavljanju Srba kao okupatora naše zemlje koja im oduvek pripada.

Da Vas podsetimo:  Kao nekakva bajka

„U tom udžbeniku piše da su Sloveni došli na Kosovo i Metohiju i tamo zatekli Ilire, koji su današnji Albanci, pa im oteli kuće i njive, te su oni zato bili prinuđeni da idu u planine i čuvaju stoku. To je nečuveno! Oko ove knjige je bilo dosta polemike, a poseban je skandal što je te navode odobrilo Ministarstvo prosvete, a štampao Zavod za udžbenike. Možemo mi da mislimo šta god hoćemo, ali gore od ovoga nema. Čemu to uče našu decu“, ogorčen je Deretić.

On je na tribinama koje je održao širom Srbije, različitim povodima isticao često i ovu pojavu i za nju iznosio tvrdnju koju nijedan medij u Srbiji ne želi ni da pomene. Prenosimo video:

Vikipedia o autoru ovog udžbenika kaže da je Rade (Teodor) Mihaljčić (rođen 21. januar 1937, Srednja Jurkovica, opština Gradiška, Kraljevina Jugoslavija) srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Drugi svetski rat je preživeo kao siroče, otac mu je ubijen u Jasenovcu a majka u logoru Stara Gradiška. U Beogradu je 2002. godine pokrenuo časopis Stari srpski arhiv, a 2008. u Banjoj Luci časopis Građa o prošlosti Bosne. Urednik je oba stručna časopisa u kojima se na moderan, kritički način izdaje diplomatička građa srpskih zemalja u srednjem veku.

Zanimljivo je da je u njegovoj biografiji čak i određena godina povezana drugom stranom na internetu – linkom, tj., vezom koja vodi do šireg objašnjenja nekog podatka iako se za godine otvara tek kalendar sa datumima i ništa više ali „Jasenovac“ i „Stara Gradiška“ nemaju vezu koja bi dalje vodila do više informacija o ovim srpskim stratištima u kojima su mu ubijeni roditelji iako to za takvog jednog Srbina, još istoričara, i te kako jesu važni podaci.

Ovaj udžbenik srećom nije jedini za ovaj predmet, koji je odobren od strane Ministarstva prosvete (mada, posle ovog sve ostalo treba posmatrati sa rezervom) koji možete nabaviti za vaše dete i probati da ga sačuvate od laži i pogubnih neistina.

Izvor: KM Novine

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime