Patriotska opozicija mesec dana pred izbore (2)

0
633

izboriMeđutim, da li pored toga, dakle paralelno sa blokadom medija, pritiscima i smutnjama koji prevazilaze sve do sada na ovim prostorima viđeno od obnove parlamentarizma pre više od četvrt veka, da su i određene greške i nedoslednosti političara u okviru širokog sprektra patriotske opozicije dali svoj (negativan) rezultat. Svakako da, ali ipak je nešto postignuto, izvesna snaga i u ovako neregularnim uslovima za višestranačje i pluralizam postoji. Prvo uz svu usitnjenost i odsustvo kooperacije, postoje dve jake liste koje će, ako ništa drugo, ono najverovatnije preći cenzus, verovatno i više od toga, posebno u slučaju veće izlaznosti, a to su Patriotski blok DSS, Dveri, intelektualci i manji pokreti, te lista SRS koja će izaći na izbore potpuno samostalno.

Patriotski blok DSS-Dveri, sa intelektualcima i manjim pokretima u svom sastavu je najreprezentativnija snaga opozicije svemu napred navedenom od strane režima. Režim u nizu manipulacija podmeće i tezu, da je tobožnji DSS u vreme Koštunice jedan od temelja postojeće postoktobarske koncepcije i da snosi odgovrnost za stanje u zemlji, čak i više od sadašnjih vlasti. Istina je međutim, da je DSS zapravo najveće vreme bio u opoziciji prema toj koncepciji, a u dve tzv. Koštunicine vlade, naročito onoj prvoj gde je DSS imao najviše mandata, da je tada stanje u privredi zemlje i ekonomskoj koncepciji bilo bitno drukčije i izvestan otklon od vladajućeg neoliberalizma, i da je u to vreme donešen Ustav iz 2006, te vršena uporna borba po pitanju Kosova i Metohije. I donešeni sporazumi sa NATO, sada neselektivno citirani u medijima su tada donešeni isključivo po pitanju tehničkih mogućnosti prelaska ovih snaga uz saglasnost države Srbije po pitanju geografskog odlaska i komunikacije sa međunarodnim snagama na KIM i na ništa drugo, za razliku od potonjih sporazuma Cvetkovićeve vlade i sadašnjih vlasti koje su zapravo ideološki doveli NATO u zemlju, posebno sporazumima i poslednje dve godine.

Sa druge strane mora se imati u obzir i druge međunarodne okolnosti u svetu tada, i da je neoliberalizam kao model poražen konačno u jesen 2008, dakle nakon perioda kada je DSS učestvovao u vršenju vlasti (početak 2004 do sredine 2008, od čega poslednjih godinu dana je DS bila većinska snaga u tzv. drugoj Koštuničinoj vladi). Najzad imam utisak, da i u samom DSS traje i tek će se produbljivati jedan proces gde se sve trezvenije sagledavaju tadašnji procesi, i na jedan objektivan način i izvesne greške koje su po raznim pitanjima pravljene, ili su kadrovi delegirani u vlasti to činili, poput izvesnih promašenih privatizacija i dr. Uostalom najodgovorniji za takvo stanje su u najvećem napustili sadašnji DSS („Sandin“ kako ga nazivaju po sadašnjoj predsednici dr Sandi Rašković-Ivić), pa je paradoksalno da oni poput vlasti i same SNS koji su u koaliciji sa Andrijom Mladenovićem i Srpskom narodnom partijom i dr, kritikuju sadašnji sastav DSS koji je zaista i kadrovski i po važnim političkim koncepcijskim izmenama, bitno drukčiji od onog ranije, dakle da se prevvashodno sadašnji sastav DSS i njegova predsednica optužuju (kukavičje jaje) za izvesne elemente politike te stranke u ranijim epohama, a da (tragikomično) u tome učestvuje ili to podržava i sam Andrtija Mladenović i ostali iz te priče.

Da Vas podsetimo:  Kraljev govor

Iako se držanje SRS do sada može smatrati prilično asocijalno u odnosu na ostale stranke i organizacije patritoske opozicije, sa metodološko-stručnog aspekta ne bi se moglo negirati da se po glavnim strateškim političkim postulatima Šešeljeva stranka, barem kako se predstavlja u javnosti, u svakom slučaju morala tretirati kao ona koja pripada širokom spektru patriotske opozcicije. Pitanje Haškog suda i čak optužnice koje pored lidera radikala su pokrenute i protiv nekoliko drugih vodećih funkcionera SRS, može se tretirati kao deo sistema pritisaka na opoziciju i davanje vlastima, a posebno Aleksandru Vučiću svih mogućih ključeva i povlastica u ime konzorcijuma nama najnenaklonjenijih sila koje imaju presudan uticaj u današnjoj (protektoratu?) Srbiji.

Naravno to je interesni račun, ovaj deo stranog faktora po tom pitanju uzima i planira da nastavi još više uzimanje danka od vladajućih struktrua u Beogradu po pitanju nastavljanja programa postoktobarske esencije zapravo planskog i već na početku teksta opisanog koncepta satiranja zemlje i naroda. U tom pravcu zabrinjava i niz naznaka u medijima, koje zapravo prevashodno kontrolišu i imaju ključni uticaj anglosaksonske sile i u manjoj meri Nemačka, najava neophodnosti promene položaja Vojvodine. U tom pravcu je posebno interesantan skandalozan petominutni prilog u udarnom večernjem Dnevniku RTS od 20 marta (od 14 do 19 minuta trajanja Dnevnika http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/2251852/Dnevnik.html) gde se na krajnje neprofesionalan i manipulativan način tretira sadašnji položaj pokrajine, kojoj je tobože nedemokratski oduzeta (gotovo federalna) pozicija u SFRJ koju je dobila zapravo od Tita nametnutim i stzvarno nedemokratskim Ustavom iz 1974. U tom skandaloznom gebelskovskom prilogu falsifikuje se sadašnja, ali i tadašnja volja tobožnjih slučajnih prolaznika intervjuisanih po tom pitanju u centru Novog Sada, gde svi do jednog, zamislite tvrde da je AP Vojvodini ne samo nedemokratski oduzet gotovo federalan položaj koji je imala po ustavu iz 1974, već i to da je tzv. antibirokratska revolucija bio proces u kojem nisu učestvovali Novosađani, pa ni sami Vojvođani, već neki dovedeni sa strane. Tome se složio potom i izvesni stručnjak neoliberal, koji je potom konstatovao da je antibirokratska revolucija zapravo uzrok svih onih krvavih događaja i raspada zemlje koji je potom usledio. Za svakog profesionalnog stranog diplomatu, izveštača, potom novinara i analitičara u Srbiji, ovakav petominutni neprofesionalni prilog, zapravo intervju sa slučajnim građanima i falsifikat javnog mnjenja, ali i istorijskih i drugih činjenica i u svakom slučaju njihovo jednostrano tumačenje, može biti znak da se nakon ovih izbora nametnute i preuzete obaveze političara na vlasti i komradorskog aparata, protežu ne samo u okviru planirane promene Ustava Srbije i izbacivanja Kosova i Metohije praktično iz njenog sastava (što je režim svojom politikom prema našoj južnoj pokrajini i realizovao u praksi, posebno Briselskim sporazumom i njegovom potonjom operacionalizacijom), već i, a ima i drugih naznaka u tom pravcu, ozbiljno i nedemokratsko, iz potaje (pošto se to pitanje uopšte ne tretira od SNS i režimlija u kampanji pa je i to dodatan elemenat nove i dodatne prevare građana) dalje prekomponovanje van volje građana Srbije, dakle nedemokratsko, integriteta i uređenja države, ako to bude i po ovom pitanju, i iz samih njenih temelja. Zapravo skloniji sam predpostavci da su ovo signali i opomene stranog faktora koji drži prevashodno i ima najveći uticaj u najvažnijim medijima u zemlji, a posebno Beogradu, prema vlastima i samom premijeru, šta sve mora da ispuni nakon izbora, u pravcu dobijene i buduće podrške. A da i drugih upornih kandidata za vršenje buduće vlasti i daljnjeg (totalnog, jer došlo smo do „koske“) devastiranja zemlje, ostataka njene privrede i bednog stanja u kojem živi naš narod, ima – pokkazuje i sklepana koalicija Tadić, Jovanović, Čanak, gde su sujete pa čak i izvesne programske razlike suzbijene od stranih gazda. Dakle kada je u pitanju ta sklepana grupacija da se ne bi dozvolilo da ni jedan glas za „petu kolonu“ u zemlji ne bude bačen, ta misija je od stranih centara moći priželjkivana samo za patriotsku opciju u zemlji, i vidimo da će tu biti opet makar izvesnog uspeha.
Zavetnici samostalno izlaze na izbore, i to je možda najveća žalost za propuštenom prilikom objedinjavanja patriotske opozicije u okviru Patriotskog bloka. Ova pre svega omladina sa poletom, prednjači u antinato kampanji pa svakako izaziva simpatije. Na antinato skupovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i dr, njima su se pridružili i dali podršku DSS, Dveri i ostale opozicione patriotske organizacije.

Da Vas podsetimo:  Lepa Brena za četiri osobe ili sindikat?

Šteta je ako Zavetnici, ali i neke druge patriotske organizacije koje će van Patrotskog bloka samostalno izaći na izbore, ne pređu cenzus i ti glasovi se preliju pre svega vladajućoj stranci, ali to je pouka da se treba nastaviti okupljati i koncepcijski sarađivati i nakon izbora 24 aprila. Zapravo mi prisustvujemo i pored potpune nedemokratske situacije u medijima i strukturama države, jednom osvešćivanju građana i jednoj novoj budućoj konfiguraciji snaga na političkoj sceni Srbije, koja će pratiti stvarne već postignute promene i preovlađujuću svest u društvu. Tu su simpatije i za Zavetnike kao jednu mladost koja je sve deficitarnija u demografski (planski) slabljenoj Srbiji, one omladine koja najviše i pati u ovoj nemogućoj društvenoj i političkoj situaciji u zemlji, ali koja je spremna da se trgne i bori i zato nemam snage da sada vršim analizu koji su sve propusti što Patriotski blok ne okuplja i Zavetnike, što će najverovatnije najviše pogoditi upravo ovu stranku u nastajanju, koja će u postojećim izuzetno nedemokratskim uslovima i bez ozbiljnih finansijskih sredstava vrlo teško preći cenzus. Rodoljubivi savez ide na manjinsku listu preko Ruske strnke i bilo bi logično da na taj način uđe sa poslanikom-dva u parlament. Neizvesno je da li će i na koji način na izbore izaći Preporod, a izlazak na izbore Narodne mreže Vladana Glišića sa Trećom Srbijom za sada ne mogu da komentarišem, to je vrlo neobičan potez. Uvek sam cenio Vladana Glišića, a ovaj zbunjujući potez mislim da ne bih već sada mogao komentarisati, ali intimno sa ove percepcije izglea mi da je za njega kao političara loš, jer je napustio jaču opciju sa politikološkog aspekta Rodoljubive čiji je bio pridruženi član, da ne govorimo o odsustvu opozicionog delovanja Treće Srbije prema režimu (najblaže rečeno), no vreme će dati više podataka za sveobuhvatniju analizu.

Da Vas podsetimo:  Preko mosta prelazi 50.000 vozila, a oni ga sele u park?!

U tom pravcu završio bih ovaj članak sa time da u susretu izborima 24 aprila bi bilo najracionalnije za sve činioce patriotske opozicije, ma kako i na kojim listama izlazili sada na izbore da se skoncentrišu na ključne programske koncepte koji ih zapravo sve negde ujedinjuju i suprotstavljaju režimu, (ali u najvećem i tzv. „žutoj“ opoziciji) i da izbegavaju nepotrebna međusobna prepucavanja. Naprotiv, čak i ovako bez zajedničkih i koalicionih lista, gde je izuzetak Patriotski blok DSS-Dveri, može se dosta toga koordinacijom postići, saradnja na biračkom mestima u pravcu prenebregavanja izbornih manipulacija, pravljenje koalicija na lokalu, te dogovora za ozbiljniju saradnju nakon održavanja izbora. Predstojeći antinato skup u Beogradu 27 januara takođe posmatram u tom pravcu, i bilo bi lepo da se na njemu ponovo pojave, pored zastava Srbije, i znamenja i predstavnici svih stranaka i organizacija patriotske opozicije u zemlji.

Saglasnost po pitanju otpora uvođenje NATO u Srbiju je jedan od moćnih faktora koji posebno spaja sve organizacije patriotske opozicije u zemlji, ali tu je i niz drugih bitnih pitanja, programskih koji objedinjavaju svakog simpatizera patriotske opozicije bez obzira na stranačku pripadnost, što će i nakon izbora 24 aprila, biti moćan kohezioni faktor u pravcu razlikovanja od ostalih političkih i spinovanih subjekata u zemlji, i pravac daljeg delovanja za preinačavanje postojećeg katastrofalnog stanja u kojem se sada nalazimo.

Za novi pravac izbavljenja zemlje iz ambisa potrebni su novi ljudi i nove politike, a mi ih i te kako možemo danas prepoznati u okviru Patriotskog bloka, ali i manje-više čitave patriotske opozicije u zemlji, te pored svih spinovanja i medijskog mraka, to sve veći broj građana prepoznaje i tu je budućnost i začetak preokreta ka jednoj sutrašnjoj slobodnoj Srbiji, čije obrise tek raspoznajemo, ali za koju se još žestoko i teško moramo (iz)boriti.

05_dragan-petrovic-200x200

Dr Dragan Petrović

Patriotska opozicija mesec dana pred izbore (1)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime