Istog dana kada je iz Brisela ponovo stigla poruka da su sve zabrinutiji zbog onog što se dešava u Srbiji i da se procenjuje da li će naša zemlja dobiti 1,5 milijardi sredstava iz Plana rasta, Vlada Srbije saopštila je da će ubuduće biti obavezno usklađivanje zakona sa Evropskom unijom. Međutim, takva obaveza postojala je i ranije.
U kratkom saopštenju od 20. aprila, Vlada Srbije navela je da je svim državnim organima naložila da pri pripremi zakona i podzakonskih akata posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU) i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom (EK).
Nadzor nad sprovođenjem tih pravila, kako je saopšteno, biće poveren Ministarstvu za evropske integracije.
To znači da će predlagači propisa ubuduće biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje tog Ministarstva, bez čije provere, navodi se, neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije EU.
Zašto baš sada?
Tog dana komesarka EU za proširenje Marta Kos sastala se u Briselu sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem.
Kasnije je na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) rekla da su sve zabrinutiji zbog onog što se dešava u Srbiji, zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa i represije protiv demonstranata, te uplitanja u nezavisne medije.
„Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, ali očekujemo da vlasti u Srbiji usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, uključujući i putem reformi REM-a“, izjavila je Kos.
Dakle, tajming odluke teško da je slučajan.
„Ona dolazi u paketu sa porukama iz Brisela, uključujući upozorenja o mogućem zamrzavanju dela finansijskih sredstava i pojačan fokus na sporne zakonske inicijative, posebno nakon tzv. Mrdićevih zakona“, kaže za Istinomer Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, i dodaje:
„U tom kontekstu, potez Vlade deluje kao pokušaj da se demonstrira suštinska posvećenost evropskom putu i da se utiče na poljuljano poverenje unutar briselskih struktura“.
Ne treba zanemariti ni širu političku dinamiku, jer vlast u Srbiji, dodaje ona, godinama teži da zadrži monopol nad komunikacijom sa EU.
„Poslednji kontakti, uključujući sastanak između Vladana Đokića i Marte Kos, ukazuju da EU sve otvorenije prepoznaje i druge aktere kao relevantne sagovornike.“
Obaveza usklađivanja zakona sa EU postojala i ranije
Iako je odluka o obaveznom usklađivanju zakona sa EU predstavljena kao novina, ona nije novost.
„Takva obaveza, makar u praksi, postojala je i ranije. Ono što se sada menja jeste formalizacija uloge Ministarstva za evropske integracije, čije se mišljenje ubuduće eksplicitno pribavlja, a ono će biti zasnovano na komunikaciji i proceni Evropske komisije“, objašnjava Selaković.
Istovremeno, upozorava na realan domet ove odluke.
„Nijedna odluka Vlade ne može sprečiti narodne poslanike skupštinske većine ili druge ovlašćene predlagače, poput Zaštitnik građana, koji je već pokazao spremnost da predlaže zakonske tekstove, da u budućnosti ponovo iniciraju zakone ili amandmanima suštinski izmene Vladine predloge“.
Drugim rečima, zaključuje Selaković, čak i kada zakon formalno dobije „zeleno svetlo“ iz Brisela, njegova konačna verzija može značajno da odstupi od evropskih standarda i zahteva Evropske komisije.
Srbija, inače, ima obavezu da obezbedi postepeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije od trenutka kada je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Usklađivanje ne podrazumeva samo donošenje zakona i podzakonskih akata, već i efikasnu primenu donetih propisa.
