Srbija, a posebno Beograd, su u poslednje vreme redovno u vrhu, a bogami ponekad i na samom vrhu izveštaja agencija koje prate stepen zahgađenja vazduha u svetu. To se uklapa i u narativ da je Srbija među najboljima u Evropi i šire u mnogim oblastima življenja – o regionu da ne govorimo, gde smo sebi dodelili čak i ulogu lidera, ali kako ta konkretna vest i nije baš za hvalu, odlučeno je da se na tom planu nešto radikalno promeni.
E sad ako ste se odmah poradovali da će konačno taj problem biti rešen, na primer, makar i samo za početak, obavezom ugrađivanja filtera za prečišćavanje vazduha na fabričkim dimnjacima, ništa od toga. Kažu da je Beograd u budžetu za narednu godinu čak predvideo manje sredstava za zaštitu životne sredine u odnosu na prethodnu godinu, na račun važnijih pozicija – ukrašavanje Beograda za pretstojeće novogodišnje i druge državne praznike.
Varate se i ako mislite da beogradski čelnici – opet ja o Beogradu, a problem je isti u celoj zemlji, u Boru, Smederevu, Kostolcu … čak i veći, ali se tu nedavno desio jedan interesantan slučaj – legendarni Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, koji nominalnom gradonačelniku, Zoranu Radoičiću, dozvoljava da ga zamenjuje samo u značajnijim događajima – na primer svečanom otvaranju kućica za vrapce da i preko zime ostanu u Beogradu, je za rukovodeće prostorije beogradskih čelnika poručio – za nekih pedesetak hiljada eura, specijalne prečišćivače vazduha, pa je, kad je bio provaljen, demonstrativno objavio da će te prečišćavače čim stignu pokloniti dečijim vrtićima – kojim od nekoliko hiljada dečijih vrtića u Beogradu nije saopštio, ali nije propustio da saopšti da je i za tu aferu odgovoran, ko drugi do Dragan Đilas.
Udaljavam se od teme sa ovim primerima, pa da vas obavestim o onom najvažnijem – o merama koje je država Srbija odlučila da uvede u cilju zaštite životne sredine od daljih zagađenja. Državna Agencija za zaštitu životne sredine je donela odluku o promeni (ublažavanju) kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Tome se usprotivio Milenko Jovanović, načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha, čovek sa 38 godina radnog staža, koji 17 godina radi na tim poslovima, koji kaže – Ne može direktor, partijski kadar, kome je to prvo radno mesto u životu, da menja te kriterijume bez konsultacije sa Odeljenjem za kvalitet vazduha, što je direktora naravno naljutilo pa mu je dao otkaz. U obrazloženju Rešenja o prestanku radnog odnosa navedeno je neuredno održavanje mernih stanica – Milenko Jovanović kaže da je to čista laž, jer merne stanice nikad nisu bolje održavane nego sada, pa uzgred pominje da je se donedavno i sam direktor time hvalio. Kaže da će pravdu potražiti na sudu. I tu sad dolazimo do značaja one prethodne nezavršene teme – da li takva država (Predsednik po mišljenju Ministarstva pravde, ili Skupština po mišljenju onih ostrašćenih poslaanika Vladimira Đukanovića i Tome File) ili to treba da ostane i dalje u nadležnosti pravosudnih institucija, što je u skladu sa opšte usvojenim svetskim stanovištem o jedinstvenoj vlasti oličenoj u tri nezavisne grane vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj.
Nažalost, to nije usamljen slučaj. Iz Kragujevca stiže vest da je lokalno komunalno preduzeće donelo odluku sa otpusti čistače i vozače kamiona, popularne „đubretare“, koji će ubuduće biti angažovani po potrebi, po osnovu obavljanja povremenih ili privremenih poslova, a iznajmljivaće ih komunalnom preduzeću, novoosnovana agencija za te poslove – nije saopšteno ko je vlasnik te dobitničke agencije, kojoj će ubuduće iči i deo ušteda od smanjenih plata otpuštenih – kažu namanje 9.000 po radniku, kao i deo ušteda od naknada za bolovanje na koju bivši zaposleni više neće imati pravo. Pretstavnik sindikata otpuštenih radnika kaže da za vozače kamiona neće biti problem – oni će lako naći novo i bolje plaćeno zaposlennje. Problem će biti sa čistačima ulica i onima koji treba da odvoze smeće, a čini se i ponajveći za građane Kragujevca iz čijih se doprinosa plaćaju donosioci i realizatori ovakvih odluka. A problem je i to da svi ovi slučajevi nose pečat države – ovakve, kakva nam je.
Da ovu neveselu temu završim sa vakcinama. Nije propušteno da se sa najviših mesta saopšti da smo mi – kao lideri u regionu, među prvima dobili vakcine protiv korona virusa. Reakcija je uskoro stigla iz Hrvatske – kažu, nisu Srbiji te vakcine date za vakcinaciju stanovništva, već radi testiranja. Da li je to tačno ili ne, nemam pojma ali priznajem da je i meni bila čudna scena sa svečanog dočeka vakcina – vakcine u jednom plastičnom frižideru –onakvom kakve smo nekada koristili prilikom odlaska na piknik za smeštaj koka kole, piva i sendviča. Trudim se da ne verujem Hrvatima, ali mi je čudno i to da oni – koji nisu lideri u regionu, dobiju više vakcina od nas.
I još mi se jedna stvar čini čudnom – u slikama koje stižu sa Kosova, vidi se da je deo primljenih vakcina poslat i Srbima sa Kosova – opravdano! Građani preko 65 godina starosti uredno stoje u redu da bi primili vakcinu. U zemlji, darodavcu, takvi još nisu došli na red – opravdano, najpre oni iz staračkih domova i zdravstveni radnici. Ali, ipak pitanje – jesu li oni Srbi sa Kosova jednakiji od ostalih Srba i ako jesu, zašto jesu – ko o tome odlučuje?
Tu je, opet nažalost, i pitanje koje saopštavaju kosovske vlasti – te vakcine su na Kosovo stigle švercerskim kanalima, pa će oni pokrenuti postupak za sankcionisanje odgovornih za učinjeno koje spada i u krivična dela. Zar je moralo tako? I da li će i taj argument kosovska strana koristiti u pregovorima oko Kosova.
Smorio sam vas sa ovim neveselim temama pa da pokušam da vas razvedrim sa jednim vicom koji se ovih dana pojavio na društvenim mrežama – Ana Brnabić, jedna od pretstavnica vlasti koja je vakcinu primila u znak promovisanja akcije vakcinacije, izjavljuje:
Osećam se odlično,
Nemam nikakvih tegoba, niti posledica,
Živeo Dragan Đilas, živela Srbija!
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke!
Obuješ ih, popenješ se na soliter”
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić
