Pečat zapečatio Srbiju

Ratko Dmitrović je ministar u srpskoj vladi gej premijerke. Ovo, nažalost, nije početak, ni kraj nekog vica, već surova stvarnost. Dmitrović je pritom ministar za brigu o porodici. Zamislite šta o tome misle porodice novinara nekad zaposlenih u listu „Sport“ koje je Dmitrović ostavio na ulici prilikom partijske prodaje najstarijeg sportskog lista na Balkanu, Saši Mirkoviću i Aci Lukasu. Ili recimo zaposleni u Kompaniji Novosti koji su gotovo svi potpisali peticiju upućenu Vladi Srbije da razreši Dmitrovića direktorske i uredničke funkcije, jer je tiražno i sadržajno uništio „Večernje Novosti“, nekad najtiražniji dnevni list.

Sigurno se slično pitaju i mnogi drugi građani kad opet vide Aleksandra Vulina u nekoj ministarskoj fotelji. I to ne bilo kojoj već onoj koja bi navodno morala da brine o našoj bezbednosti. Posle Vojske koju je svojom pojavom i nesposobnošću da je služi kad je za to bilo vreme, potpuno degradirao i ponizio, na red sad dolazi policija. Što podrazumeva da će ponovo sebi kao neka krojačica šiti različite uniforme u kojima će se osećati komotno kao u Jovanjici. Ako tome dodamo da je za relativno kratko vreme Vulin bio još dva puta ministar i to najpre bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju, a potom i za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, onda život u Srbiji poprima istinske oblike horora.

Šta povezuje Dmitrovića i Vulina, osim što svuda i na svakom mestu, svojom pojavom i onim što govore brukaju srpski narod. Obojica su bili perjanice lista „Pečat“. Vulin kao odgovorni urednik, Dmitrović kao kolumnista. Vulin je bio zamenik Mirjane Marković u Julu, praktično njeno drugo ja, njen ljubimac, njena stalna podsuknja. Dmitović je štampao Miri Marković memoare o trošku Novosti, čak i omogućio da se uživo uključi na sopstvenoj promociji u trenutku dok je bila u bekstvu iz rođene zemlje i na poternici. Da nije bilo Slobe i Mire i njihove politike koju su vodili devedesetih niko nikada ne bi čuo ni za Vulina, ni za Dmitrovića. Vulin je napustio Jul onog trenutka kad je njegova Mira Marković sklopila politički savez sa Šešeljem i Vučićem. Dmitrović je svojevremeno ukazivao kako Vučić nema nijednu zdravu ideju. Zato sada obojica sede u Vučićevoj vladi na čijem je čelu gej premijerka, a oni se kod svog omiljenog Ace Srbina, utrkuju u ulizištvu i rektalnoj speologiji.

Imaju još nešto što ih vezuje dodatno, a to je Milorad Vučelić koji ih je najpre preko „Pečata“ okupio. Doveo je Dmitrovića u RTS koji je među prvima pobegao iz sopstvene domovine Hrvatske kao jedan od dopisnika „Politike“ zbog navodne ugroženosti. Ako navedemo da je dopisnik „Politike“ koji se zvao Milan Četnik sve vreme rata u Hrvatskoj izveštavao, onda vam je sve više nego jasno. Upravo su Vučelić i Dmitrović bili autori i udarne pesnice onih Dnevnika RTS koji će ostati upamćeni kao primer novinarskog besčašća. Oni koji nisu mogli da podnesu njihov osioni lažni patritizam po kratkom postupku su udaljavani iz RTS sa sve Vučelićevim potpisom. Mnogi od njih su vodili dugogodišnje sudske radne sporove koje su na kraju uspeli i da dobiju. Možda sad potraže Dmitrovića da ga upoznaju sa onim šta su sve njihove porodice morale da prođu da bi on mogao da čita svoje beslovesne komentare.

Vučelić je jedno vreme bio i šef poslaničke grupe SPS u republičkom parlamentu kad su ga Vučićevi srpski radikali nazivali mucavim tucačem kafanskih pevačica. Odlazio iz SPS i vraćao se više puta, sa imenovanjima koja su po pravilu uvećavala njegov konto i bogatstvo. Prema svedočenju brojnih aktera bio je ključan u dovođenju Dmitrovića na čelo Novosti, gde ga je na tom mestu zamenio kako bi udario završni Pečat na sve ono što je Dmitrović započeo.

Kad sve ovo sagledate onda shvatite da su Jul, SPS i Srpska radikalna stranka, danas naprednjaci, zapravo ista partija koja je i osnovana da bi se sve što je srpsko uništilo i obrukalo do krajnjih granica. I nije važno da li se njima na čelu trenutno nalaze bračni par Milošević, Šešelj ili Vučić, rezultat je uvek isti.

Primer Dmitrovića, Vulina i Vučelića je samo personifikacija svega lošeg kroz šta je prošla i prolazi Srbija. Od najveće inflacije i brojnih izgubljenih ratova, sukoba sa komšijama i celim svetom, lažnog patriotizma, licemerja, ličnog bogaćenja u trenutku kad tvoj narod siromaši, nesposobnosti i očiglednog neznanja, prevara i ideoloških smicalica, urušavanja svih vrednosti posebno profesionalnih, progona ljudi koji se sa njima ne slažu, zagađenosti političkog i svakog drugog prostora…

Trojka, interesno okupljena oko „Pečata“ je primer kako se za kratko vreme, pod plaštom i uticajem Jul, Sps i radikala, može zapečatiti sudbina Srbije. Ali, ne bi trebalo zaboraviti da je Vučelića jednom već zakačila Sablja. Uskoro će doći vreme kad će svi morati da odgovaraju za svoja nedela koja su očigledna. Možda je prethodno, ipak, potrebno dozvoliti ministru za porodicu da potpiše zakon o istopolnim brakovima u Srbiji, našta se njihov zajednički poslodavac obavezao u Vašingtonu, a potom sačekati i dogovorenu promenu Ustava sa već oformljenom skupštinskom dvotrećinskom većinom, pa onda krenuti redom. Pečat po pečat.

Srđan Škoro
Izvor: Direktno.rs