Pendreci i propaganda protiv kosovskog zaveta

3
481
Miloš Ković / Foto: S. Garić

Među zapadnim silama „razgraničenju” se suprotstavlja još samo Nemačka. Ni Angela Merkel, međutim, neće trajati večno. S druge strane, ne možemo da od Rusije očekujemo da, protiv volje Srba, brani srpske interese

Istorija je zaista carstvo nepredvidivosti i iznenađenja. To ponajbolje potvrđuje tok koji je borba za Kosovo i Metohiju, za koju se tvrdilo da se odavno okončala našim porazom, poprimila u proteklih mesec dana.

U nizu važnih događaja dva su sasvim izuzetna. Oba se tiču samog opstanka naše zemlje. Prvi je otkazivanje susreta, najavljenog za 27. jun, između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u vašingtonskoj Beloj kući. Drugi su protesti, koji su, počevši od 7. jula, potresli Srbiju.

Glavno iskušenje i opasnost dolaze nam, naime, iz Beograda, a ne iz Vašingtona ili Berlina. Aleksandar Vučić se, po svemu što znamo, uprkos zdravom razumu i iskustvu, i dalje zalaže za „razgraničenje” između Srbije i „Kosova”. U tome ima podršku sadašnje administracije SAD i uticajnih krugova u EU. Njegova kosovska politika može da poprimi i oblik potpisivanja „pravno obavezujućeg ugovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, koji zagovaraju Nemačka i ključni delovi administracije EU. Kao smokvin list za faktičko priznanje nezavisnosti „Kosova” moglo bi da posluži trijumfalno proglašenje stvaranja Zajednice srpskih opština unutar „Kosova”, zasnovane na neustavnom Briselskom sporazumu iz 2013. godine.

Svađe i sukobi između zemalja NATO-a i EU i unutar njih omogućili su nam, naime, da saznamo šta se događa iza zavese diplomatskih pregovora. Na američko svrgavanje Albina Kurtija, protivnika planova o „razgraničenju”, odgovoreno je tako što je Hašim Tači, uoči samog samita u Beloj kući, pozvan u Haški sud za ratne zločine. To je, kako većina posmatrača misli, učinila Nemačka, koja je podržavala Kurtija i koju su i Ričard Grenel, kao ambasador u Berlinu, ali i Tači, kao „predsednik Kosova”, javno potcenjivali. Po drugim izvorima, iza toga je stajala američka antitrampovska, uglavnom demokratska, „duboka država”, koju će na predstojećim izborima u SAD predstavljati Džo Bajden. Nemci i američka „duboka država” su to, po svoj prilici učinili zajedno, udruženim snagama.

Da Vas podsetimo:  Iluzija Vrhovnikovog "velikog plana"

Albanci su, tako, platili cenu podrške zapadnih sila. Čim su se one zavadile, u Prištini je nastala opšta svađa. Nestao je privid albanskog jedinstva, koji se toliko uporno neguje u beogradskim medijima.

Kada je počeo sukob unutar Trampovog tima, iz „Njujork tajmsa”, izjava Ričarda Grenela i Džona Boltona saznali smo da je predsednikova administracija ideju o „razgraničenju” usvojila negde u leto 2018. Grenel je tvrdio da je ideja bila Boltonova, a ovaj da su je predložili Vučić i Tači. U svakom slučaju, saznali smo da su naši zvaničnici, dok su govorili da rešenje nije na vidiku, vodili vrlo uspešne pregovore o „razgraničenju” s Amerikancima i Albancima.

Nemačka i EU trijumfalno su preotele inicijativu iz ruku SAD. Štaviše, Nemačka je uspela da, makar i privremeno, ućutka pristalice „razgraničenja”, kojih unutar EU, kako primećuje i Bolton, nije malo: Emanuela Makrona, Đuzepa Borelja, Sebastijana Kurca i druge.

U isto vreme, poseta Sergeja Lavrova Beogradu dodatno je doprinela da naše vlasti, makar i privremeno, ustuknu. Rusija ne odustaje od Rezolucije 1244. Ali i iz Moskve poručuju da oni ne mogu da budu protiv sporazuma Srba i Albanaca, prihvatljivog za Beograd, kao i da će biti spremni da to potvrde novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Među zapadnim silama „razgraničenju” se suprotstavlja još samo Nemačka. Ni Angela Merkel, međutim, neće trajati večno. S druge strane, ne možemo da od Rusije očekujemo da, protiv volje Srba, brani srpske interese. Nalazimo se, dakle, u veoma opasnoj situaciji.

Jasan i glasan otpor politici srpskih vlasti, koji će se čuti u Moskvi, mora da dođe iz Beograda. Srpska crkva, kako vidimo, ne odstupa. Naši vodeći stručnjaci, na tribinama održanim na Mašinskom fakultetu, pod zajedničkim naslovom „Reintegracija ili razgraničenje”, pokazali su zašto politika Srbije za cilj može da ima samo reintegraciju Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Srbije. Reintegracija je glavni cilj Pokreta za odbranu Kosova i Metohije. Ova reč u našem javnom prostoru sve se češće i glasnije izgovara.

Da Vas podsetimo:  Predsednik Republike će morati ponovo da raspiše izbore

Protesti započeti 7. jula imali su za povod slom zdravstvene politike vlasti u borbi protiv pandemiji virusa korona. Brzo je, međutim, postalo jasno da je reč, pre svega, o otporu politici rasparčavanja države i odricanja od Kosova i Metohije. Bio sam tamo i sve video svojim očima. Urbana omladina horski je pevala kosovske pesme i uzvikivala „Ne damo svetinje”. Drugog dana protesta, dok su pevali „Sa Kosova zora sviće”, policija ih je opkolila u Tašmajdanskom parku, zasula suzavcem i besomučno prebijala.

Istorijski značaj ovih protesta je u tome što su, baš kao i litije u Crnoj Gori, objavili ulazak jedne nove generacije u naš javni život. Ovi mladi ljudi brane svoje pravo na budućnost, svoje svetinje i sunarodnike, zakone i državu. Medijsko blaćenje i pendreci neće moći da ih zaustave.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Miloš Ković, Politika
Izvor: iskra.co

3 KOMENTARA

  1. @Svedok
    Зашто се Кина “не разграничи“ са Тајваном?
    Зашто се Аргентина “не разграничи“ са Британијом због Фокланда?
    Зашто се Грчка “не разграничи“ са Турском због Кипра?
    Зашто се Русија “не разграничи“ са Јапаном због Курилских острва?
    ….

    СРБИ НА ОКУП:

    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је
    политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије
    треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са
    Косова и Метохије на то не смеју да пристану и тако као недужни народ
    прихвате на своја плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
    Епископ Артемије“

  2. Podela ili razgranicenje je danas najcelishodnije resenje. Kosovo ne treba da bude simbol smrti i poraza, simbol nebeske Srbije. Kosovo treba da bude simbol pobede zemaljske realnosti. Krajnje je vreme da Srbija iskreno krene putem političke saradnje i ekonomskog napretka koji vode u Evropsku Uniju. Kao članica EU, Srbija će na Kosovu maksimalno braniti sva prava i sigurnost Srba i srpskog religijskog i istorijskog nasleđa. Tim procesom bi se otvorila i mogucnost razgranicenja entiteta u BiH.

  3. Predsednik SANU G Kostic je pre vise godina rekao da Kosovo de fakto i de jure nije u rukama Srbije. Srbija na Kosovu nema ni zakonodavnu, ni sudsku ni izvrsnu vlast. Jos 2013 god je Ivica Dacic izjavio da se deset godina lagalo da je Kosovo srpsko i da je to cak ozvaniceno Ustavom. Medjutim, taj Ustav ni najmanje ne pomaze. Predsednik Srbije ne moze na Kosovo. Ni predsednik Vlade. Ni ministri. Ni policija. Ni vojska.

    Srbi i Albanci ne mogu da zive zajedno. Razgranicenje je najbolje resenje.
    To bi bio put i za Republiku Srpsku. Svako na svome – mirna Bosna !

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime