Penzioneri u Nemačkoj prerano odahnuli?

0
1798

beog-PenzioneriNekoliko poslednjih godina, nemački, a uz njih i srpski i drugi penzioneri-stranci, su stalno bili na meti političara. Oni su svojim kritikama uneli dosta nemira među ljude koji su, svojim često dosta teškim radom, izgradili posleratnu Nemačku. U kritikama i u stalnoj „kuknjavi“ da penzioneri premnogo koštaju državu i da im se penzije dobrim delom isplaćuju, kako su govorili, na trošak budućih naraštaja Nemačke, posebno su se isticali članovi Slobodne demokratske partije (FDP) u vreme predsednikovanja tom partijom sada zvanično već „oženjenog“ ili možda „udatog“, ko bi ga tačno znao, homoseksualca Gvida Vestervelea, tada ministra spoljnih poslova. Naravno da su se toj tužbalici, koja je išla sve do nedavno, pridružili i kasniji članovi uprave te partije koja je bila u koalicionoj vladi Angele Merkel. Uglavnom je to bila mlađa generacija političara iz reda FDP ali i iz drugih stranaka:

„Vestervelovci“ su uvek bili protiv povećavanja penzija penzionerima iz Zapadne Nemačke ali se nikada nisu usprotivili činjenici, da su stotine hiljada penzionera iz nekadašnje Nemačke demokratske republike (DDR) –u narodu poznatije kao Istočna Nemačka, posle ujedinjenja, dobili u proseku veće penzije od Zapadnih Nemaca. Ti ljudi u zapadnonemački penzioni sistem nikada nisu uplatili ni jednu nekadašnju marku, fondovi na istoku su bili totalno ogoljeni, ali su ipak dobili velike beneficije na štetu „zapadnih“ penzionera.

Kao koalicionari u vladi Helmuta Kola su igrom istorijskih događaja ali najviše zbog slabljenja nekada moćnog Sovjetskog saveza, ljudi iz partije FDP doživeli ujedinjenje obe Nemačke. Slobodni demokrati su jednoglasno, zbog politike i opstanka u vladi, prihvatili pomenuti raskorak u visini penzija. Pomenimo, da je ujedinjenje sa Istočnom Nemačkom, Zapadne Nemce do danas koštalo preko 5000 milijardi evra! Poreski obveznici i dan danas kroz svojevremeno uvedeni „porez solidarnosti“ sufinansiraju istočni deo države. Plaćaju ga prema visini prihoda svi koji imaju neku zaradu. Iz tog poreza novac ide u razvoj i standard istočnog dela države, često i za sulude projekte kao izgradnja terena za golf, javnih bazena u selima sa dve, tri stotine stanovnika kojima to ne treba, puteva i mostova koji ne vode nigde itd.

Da Vas podsetimo:  Borac već osramoćen - Neke igre se ne igraju!

Možda baš zbog stalnog prozivanja penzionera, na poslednjim izborima Slobodni demokrati nisu prešli cenzus od 5 odsto. Pomenimo da u Nemačkoj ne postoji mogućnost da se neka partija, kao u Srbiji, sa samo 1 ili 2odsto glasova, nakači većoj i na njenim leđima uđe u parlament da bi posle i dalje radila samostalno. Koalicije se prave u parlamentu od partija koje su prešle cenzus. Tako su Slobodni demokrati, verovatno za dugi niz godina, nestali sa političke scene čak i u više pokrajinskih parlamenata.

Pritisak na penzionere i stalne kritike penzionog sistema su odmah posle nestanka partije FDP postali daleko slabiji ali nisu nestali potpuno. Još uvek se tražio modus kako smanjiti opterećenje poslodavaca koji u penzioni fond uplaćuju polovinu potrebnih doprinosa. Drugu polovinu plaćaju zaposleni. Tražio se modus kako teret penzija, po želji političara, preneti na širu masu ljudi. Sada u Nemačkoj tri zaposlenih uplatama u penzioni fond finansiraju penziju jednog penzionera! Bilo je predloga da zaposleni moraju da i pored dosta visokih sopstvenih uplata u penzioni fond koje, recimo na bruto mesečnu platu od 2500 evra, iznose 210 €, istu sumu uplaćuje i poslodavac, zaključe i privatna penziona osiguranja. Međutim, samo mali broj onih koji imaju velike zarade može za radnog veka sebi da dozvoli dodatna, privatna penziona osiguranja.

Velikom, skoro okupacionom invazijom stranaca poslednjih nedelja na Nemačku, nastao je haos tzv. „prihvatanja azilanata“. Mnogi su samo „tobožnji begunci od ratova“ u Avganistanu, Siriji, Libiji ili iz drugih država gde su SAD, podrškom pa i direktnim učestvovanjem u ratnim dejstvima na strani pobunjenika često protiv legalno izabranih predsednika kao u slučaju Sirije, bile glavni uzrok bekstva u Evropu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je obećala prijem svima koji su se uputili put Nemačke. Bili su organizovani čak i dočeci azilanata deljenjem buketa cveća uz muziku i transparente dobrodošlice! Desetine i desetine hiljada izbeglica od koji su mnogi rasprodali imovinu da bi finansirali put u „obećanu zemlju“ Nemačku, za samo desetak dana je bukvalno pregazilo Grčku, Makedoniju, protutnjalo je Srbijom i Mađarskom i našlo se u u zemlji Germana. Postoje čak navodi austrijske vojne obaveštajne službe, da Sjedinjene države dobrim delom finansiraju begunce. (Mesečnik „Kompakt“, septembar 2015.)

Da Vas podsetimo:  Bajden

Tek posle najezda rulje ljudi, Angela Merkel je komandovala povlačenje! Mađari su zatvorili granice, Hrvatska i Austrija takođe, uvedene su ponovo kontrole granica i ulaska u Nemačku itd. jer jednostavno, i pored obećanja da će primiti sve begunce, smeštajnih kapaciteta više nema. A da bi se smestili, prehranili i zdravstveno zbrinuli već pridošli azilanti, država je predvidela sumu od milijardu evra, a za sledeću godinu još bar oko 9 milijardi. Ginter Gabrijel iz Socijalističke partije Nemačke, koalicionog partnera Angele Merkel, navodi da će u Nemačku do kraja godine stići ukupno oko 1 do 1,2 miliona izbeglica!

Mnogi pokrajinski političari smatraju da je to premalo novca i da će za socijalnu pomoć, izgradnju stanova, socijalno i zdravstveno osiguranje, obezbeđenje radnih mesta, učenje jezika i doškolovavanje odraslih odnosno prispele dece, u sledeće dve, tri godine biti potrebno i do 20 milijardi €! To je, čak i za Nemačku, previše.

Pošto su Nemci najosetljiviji kada su pare u pitanju, već su krenule masovne kritike po medijima o ogromnim troškovima potrebnih za azilante. Novinari su se ponovo prisetili da je i Nemačka puna sirotinje, da svako treće nemačko dete u nedostatku sredstava bez doručka odlazi u školu ili dnevno ima samo jedan topli obrok, da preko 250.000 Nemaca živi na ulicama, parkovima i pod mostovima, da su kirije, posebno u velikim gradovima, za masu stanovnika postale nedostupno visoke, da je sve više penzionera koji sa svojim malim penzijama jedva preživljavaju, itd. A ova vlada bi da na pridošle azilante spiska desetine milijardi evra za samo dve, tri godine! Po čijem to nalogu, pita se prosečni Nemac?

Momentalna situacija sa izbeglicama je iz javne diskusije o troškovima potisla pitanje finansiranja penzija, tako da su mnogi penzioneri zaista odahnuli. Posebno oni koji imaju nešto veće penzije od 1200 evra mesečno za koje se govorilo, da će biti smanjene. Verovatno će to zatišje trajati samo kratko jer mora da se reši preskupo zbrinjavanje izbeglica. Očekuje se da će pored ovogodišnjih preko jedan milion,2016.g. u Nemačku, ako se granice ne zatvore, stići bar još milion ljudi! A onda, kada dođe do kataklizme zvane „okupaciona invazija azilanata“, opet će se neko od političara prisetiti penzionera, kako bi se smanjivanjem penzija sakupila sredstva za plaćanje posledica američkih bombardovanja nedužnih. Verovatno je i to deo delimično poznatog američkog paklenog plana da Evropu treba „izmešati“ stanovnicima tamne puti iz Severne Afrike i Bliskog Istoka. Ni manje ni više nego sa oko 50 milona ljudi!

Da Vas podsetimo:  „Persona non greota“

A posle, ako se taj američki plan obistini, za dvadesetak godina i enormnog nataliteta tih novih osvajača Evrope, možemo samo reći: laku noć bela raso u Evropi starih ljudi!

Rakocevic

Predrag Rakočević

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime