Pesma jednog najlojalnijeg građanina

Kad ministri namignu

0
1056

021Neuobičajen naslov, jel’ da? Slažem se, i vremena su nauobičajena. Ili možda baš jesu uobičajena, s obzirom na to da naslov, koji nam se ponavlja, potiče još iz vremena Jovana Jovanovića Zmaja, lekara i pesnika, koji napisaše pesmu s ovakvim naslovom. Dok sam čitao ono o čemu ću sada pripovedati, ona me pesma vrati unazad vek i po, u čika-Jovino vreme:

„Ako j’ dužnost građanska
hraniću se travom,
naučiti klimati
prepokornom glavom,
i kurjuk ću oplesti
k’o u mandarina
i srkaću samo slast
zvaničnih novina.”

Kurjuk je – da ne bude zabune – kika, rep, perčin, a mandarin nije muški rod zajedničke imenice mandarina, to je titula visokih državnika u Kini za vreme carstva. Novine znamo šta su, osim što su naša tema u širem smislu – kao štampa, medij – one su i, nema dvojbe, pogon za proizvodnju svačega, najčešće – ničega, ali na to smo navikli. Tragom vesti koja je nedavno osvanula, a koja kaže da pojedine političke stranke koriste softvere za menjanje i umnožavanje IP adresa, doznajemo da su se tom nauku dosetile pa „zatrpavaju“ i guše internet portale komentarima koji im idu u prilog. Za takve rabote koriste službe, neumorne u kreiranju hvalospeva o svojim funkcionerima i njihovim aktivnostima, i podrazumeva se blate političke oponente; isto to rade i anketama prema čijim rezultatima neka stranka ima rejting u biračkom telu kakav nema nijedna druga… Kada vide anketu koju su sami kreirali, u toj stranci se prosto i sami iznenade koliko su „jaki”.

Oni koji sede u takvim strankama nisu, očito, zaluđeni samo politikom, rade i na ličnom marketingu koristeći sva sredstva, pa i navedena. Tamo su shvatili da je internet idealno polje po kojem se može vršljati bez posledica. Da li je to baš tako? Očigledno da nije, čim su „provaljeni” i uhvaćeni na delu kao potencijalni (ili, možda, stvarni) krivotvoritelji koji zloupotrebljavaju virtuelnu stvarnost zarad realne zbilje. Možda bi o tome više mogla da kaže služba koja radi na praćenju i suzbijanju tehnološkog kriminala, mada sumnjam. To što stranke rade možda nije krivično delo, a ni kriminal, ali jeste kriminalno. U smislu da je sramotno koliko je otužno i jeftino. One, zapravo, potvrđuju ono što potencijalnom posetiocu informativnih sajtova nude, a odnosi se na Zmajeve stihove s početka. U prevodu, ne verujte svojim očima, verujte nama i našim plasiranjem istine. Kako na to reaguje prosečan građanin? Možda Jova Zmaj zna odgovor:

Da Vas podsetimo:  Pismo iz tuđine! Političarima vladajućih i opozicionih stranaka Srbije i R. Srpske

„Nećete me videti
da se nešto durim,
kad opazim nepravdu
ja ću da zažmurim.”

počelaTaj koji žmuri – a zove se birač, glasač – upućen je na klonirane stranačke komentare i izjave gde god da pokuša da se informiše. Takvo „informisanje” nema nikakve veze s objektivnim, još manje s istinitim, koje anuliraju upravo mutne virtuelne radnje kreatora takvih sadržaja. Prema istraživanju, u tome prednjače upravo oni koji su na vlasti, Srpska napredna stranka, koja je angažovala nekoliko stotina ljudi (priča se i da ih za to plača) koji umešno i uspešno izbegavaju zamke koje im socijalne mreže nameću, zaobilaze anti-spam zaštitu i s više različitih adresa šalju iste komentare i tekstove na više internet-medija. Neka me neko ubedi da to nije kriminalno. U kom god želite smislu.

Jedan takav stručnjak nije se libio da obelodani kako to funkcioniše: „To ide ovako – ljudima koji su pozicionirani širom Srbije daš USB stik, kojim oni dobijaju ’leteću’ IP adresu. Dalja komunikacija ide preko poruka ili zatvorenih mejling lista sa direktivama šta treba da se komentariše i na kom portalu“. Dakle, kad direktiva stigne, ovi po Srbiji razlete se i po komandi krenu u frontalni juriš, zaspu istim komentarima nekoliko internet-sajtova, i posle čekaju efekat. Tako to funkcioniše u strankama i partijama, vojnička disciplina kontrolisana vertikalnom hijerarhijom, pa ako baš hoćete i horizontalnom, ali to već zalazi u domen napredovanja preko posteljine.

Posao obavljaju – uglavnom za mizerne pare – niskopozicionirani stranački „vojnici”, a u bogatijim strankama (hvala bogu, ima ih!) takve „šljakere” menjaju pametniji softveri. Nije zanemarljiv ni broj volontera koji se na taj način nameću stranačkom rukovodstvu u nadi da će brže napredovati na stranačkoj lestvici. U svakom slučaju, stranačko „meso za odstrel” poslušno radi ono što mu centrala naredi, u čemu se nimalo ne razlikuje od junaka Zmajeve pesme:

Da Vas podsetimo:  A da vatročuvari prošetaju i do Sestara Karmelićanki?

„Kad ministri namignu,
leći ću da spavam,
a u snu ću šaptati:
’Ja se pokoravam!’
Dok ne reknu: ’Ustani!’
Donde, ustat neću,
Zapovede l’ da umrem,
Dobro, i umreću.”

anketaAnkete o svemu i svačemu veoma su česte na internetu, a istraživanja govore da je dnevna posećenost anketa koje traju četiri do pet dana od 4.000 do 5.000 korisnika. Dnevne posete naglo „skoče” kada se na sajtovima pojave ankete koje imaju političku konotaciju, pa dostignu i broj od 80.000 do 90.000. Svako bi se zapitao da li je to narod toliko zaludan da učestvuje u političkim anketama, a da ignoriše, npr. anketu za sportistu ili film godine. Masovnost te posećenosti proizilazi iz one stranačke poslušnosti i pametnih softvera koji glasaju, svako za svoje, onoliko puta koliko im se prohte s različitih IP adresa.

U gotovo svim strankama dobija se odgovor da se oni ne služe tim nečasnim sredstvima i da to nije njihov način stranačke borbe. Svaka čast za takvu časnost, ali od nje posetioci sajtova ne mogu da žive, preselo im je informisanje preko interneta. Informisanje u kojem stranke nečasno ne učestvuju. Ma, kakvi, sačuvaj bože. Pre bi oni spržili svoj softver nego da ga, kojim slučajem, zloupotrebe. Sve to rade ovi podmukli virtuelni „vojnici“, koji zapravo i ne postoje. Oni su samo plod mašte čika-Jove Zmaja. Izgleda, i moje.

Za www.koreni.rs

Dejan Jeremić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime