Treba piti što više vode, slušamo sa svih strana, no to zapravo nije tačno! Ovaj i još četiri najveća mita o ishrani srušio je doc. dr sc. Alen Ružić, dr med, šef Odeljenja za kardiomiopatiju u KBC-u na Sušaku i osnivač Akademskog centra zdravlja u Rijeci, koji je u roku od pet godina smršao 98 kilograma.
Istražujući literaturu, ali i isprobavajući na samom sebi, otkrio je da većina nas pogrešno veruje u neka široko rasprostranjena pravila o zdravoj ishrani.
Ovo je pet najvećih mitova o ishrani u koje morate odmah prestati da verujete, naročito ako želite da smršate.
1. Doručak ne sme da se preskače
Doručak je zaista najvažniji obrok, nezaobilazan za decu i mlade osobe, dijabetičare i druge grupe s posebnim prehrambenim interesima, ali osobe koje imaju višak telesne težine, nemaju drugih bolesti i ujutro nisu gladne, nikako ne bi trebalo prisiljavati da jedu samo pod krilaticom zdravog obroka. Već jedna voćka ili čaša ceđenog soka, dovoljan je jutarnji unos.
Načelo za osobe koje mršave jeste da jedu u ono doba dana kada osećaju glad. Naravno, to ne bi trebalo da bude bar dva sata pre spavanja, ističe dr Ružić.
2. Krompir i testenina goje
Nije istina da krompir i testenina goje, naglašava dr Ružić. Naime, krompir je niskokalorična (68 kcal/100 g) namirnica i odličan sastojak dnevnog obroka. Goji krompir koji se ‘napije’ ulja jer masnoće imaju visoku (900 kcal/100 g) kalorijsku vrednost.
Testenina pak ima 350 kcal pre kuvanja i oko 175 kcal u 100 g nakon kuvanja. Goje sosevi koji po pravilu imaju puno kalorija zbog visokog udela masnoće.
Ako testeninu pripremite bez masnoće i uz veću količinu povrća ili nemasni umak od paradajza – ona je odličan ručak s kojim se može mršaveti, objašnjava dr Ružić.
3. Maslinovo ulje je dobro za mršavljenje
Maslinovo ulje je izvrsna namirnica, najbolja masnoća koju poznajemo, no kao i druge masnoće vrlo kalorična. Minimalna dnevna količina masnoća je 10 grama (2 čajne kašičice) što daje 90 kalorija. Svako ko želi da smrša trebalo bi se da drži ovog pravila, a u salate nikako da dodaje ulje.
4. Sir je zdrava namirnica
Sirevi su visokomasni proizvodi čiji uticaj na zdravlje jako zavisi od sirovine od koje su napravljeni (vrsta i poreklo mleka, uzgoj životinja koje daju mleko) i o tehnologiji. Sireve treba maksimalno redukovati tokom mršavljenja, a u ishrani ih tretirati kao zamenu za masnoću. Nekim danima umesto navedene dve čajne kašičice ulja, može se uzeti približno ista količina sira.
5. Treba piti što više vode
Nijedno piće, pa ni vodu ne treba konzumirati uz jelo, ističe doktor. Naime, kada jedemo i istovremeno pijuckamo (makar i vodu), nesvesno ubrzavamo unošenje hrane, a dokazano je da osobe koje brzo jedu imaju izrazitu sklonost gojenju.
Izvor: dnevno.rs
Zdrava ishrana i zdrav nacin zivota u danasnjem svetu prosto ne idu zajedno sa zatrovanom zemljom, zatrovanim vodama, GMO proizvodima, pilica uzgajanih u zatvorenim kavezima, goveda koja se hrane brasnom od mlevenih ostataka mesa, svinja koje sve vise u torovima jedu modifikovane zitarice a vakcine da ne pominjem.
Kremice koje mnogi koriste da mazu vime kravama da im se od aparata ne prave ranice, antibiotici koji se konstantno daju skoro svim zivotinjama koje koristimo u ishrani….
Ostaje nam samo da redukujemo proizvode zivotinjskog porekla a mleko je u samom vrhu po alerginima zajedno sa mlecnim proizvodima.
Jaja ako su domaca ona su retkost ali eliksir zdravlja, riba e riba je drugi problem.
U morima i oceanima je vise plastike i smeca nego ribe pa ti budi pametan i jedi morsku ribu, morsku travu punu proteina, morske alge i mekuzce.
Ja volim zivotinje i zato necu da ih jedem ali ribu, pa ljudi moji ja sam pomalo i ribolovac. Kako ribolovac da ne jede ribu. Iskreno, ja sam ceo zivot na dijeti, kad sam bila mala zivela sam na selu (na moju veliku srecu), uzivala u cistom nespricanom domacem vocu i povrcu, pa kupine, grozdje, drenjine, pa domaci dzem od sipka, sljive, kupine, zdravom mleku, siru i kajmaku, umivala sam se surutkom koju sam pila umesto vode, a najvise sam volela projice ili hlebcice od proje pecene ispod saca.
Znate koja je to divota, romantika u jesenje dane kad se obere kukuruz pa odes navece sa ocem u vodenicu da meljes brasno, red psenice red kukuruza a ponekad i zobeno ili razeno.
Pa dok se tockovi okrecu kamen vodenicki klepece i sem cvrcka nista ne cujes, uzmes vodu sa tocka i u drvenoj posudi zamesis testo, najpre projice posle psenicne pogacice pa u zoru sa ocem ides kuci sa punim tkanim rancem toplih projica i pogacica.
Tata i ja bi poneli koji komad sira i glavicu dve luka, belog i crvenog pa bi jos vruce projice jeli zajedno sa sirom i lukom.
Pa domaci pasulj, mahune , kupus, sargarepa, repa, i da ne nabrajam sve cisto, nespricano.
E to je bila hrana da pucas od zdravlja a ne ovo danas.
Kupis meso uhvatis prsti propadaju u meso, ispeces batacice oni se raspadaju, ni mirisa ni ukusa.
Zemlju smo zatrovali sami raznim otrovima protiv korova, a posledice su tek pocele da se pokazuju. Secam se osamdesetih kad je dosla moda i u nasa sela da kupuju aparate i tekucinu pa spricaju njive da ne placaju kopace, pa kako su me napali kad sam rekla da je to otrov koji ce za nekoliko godina doci u proizvode i ljudski organizam, da to nije zdravo, ako ubija korov ubija i ljude, zivotinje.
Tad me zamalo zivu na lomaci ne spalise a danas u tim selima svaki cetvrti umire od raka. Logocno niko nece reci da su ti otrovi opasni i po ljude zivotinje, karcogeni, danas placamo danak.
I to debelo, jer se ljudski zivot parama ne moze ovrednotiti, ljudski zivot je nesto najdragocenije.
Ako zatrjemo zemlju i vodu, izvrsicemo samounistenje ljudske rase a nismo daleko od tog casa.