Pet teza Zapada kojima se Srbima ispira mozak – sve je drugačije od onoga što izgleda

U akciji preumljenja Srba da se odreknu sebe, Kosova i Metohije i da postanu neprijatelji Rusije, Zapad je konstruisao više teza koje njihovi vojnici svakodnevno brendiraju i ponavljaju kao papagaji – kao mantru kojom cela nacija treba da uđe u masovnu hipnozu i da prihvati sve evroatlanske ciljeve.

Potrebno je zaboraviti, ne samo nacionalne interese i istorijske korene već i elementarnu logiku i čvrste argumente. Potrebno je da Srbi shvate da 2 plus 2 nisu četiri, da je crno ustvari belo, a da je noć – dan.

Piše: Predrag Vasiljević

Predstavljamo samo pet paradoksalnih teza kojima Zapad preko domaćih specijalaca, proksi stručnjaka i spin profesionalaca, pokušava da, u prelomnom istorijskom momentu, potpuno spere mozak čitavom jednom starom i ponosnom evropskom narodu:

TEZA BROJ 1: EU je najveći ekonomski partner Srbije i zato Beograd mora da se odrekne Moskve

Glavna teza zapadnih analitičara je da Srbija treba da uvede sankciji Rusiji jer je, kako oduševljeno podvlače, zavisna od Evropske unije, najveći spoljnotrgovinski odnos ima sa njom i živi od zapadnoevropskih investicija.

Gde je paradoks?

Pa u tome što istovremeno, isti ti evromudraci kritikuju što je Srbija energetski i gasno zavisna od Ruske federacije od koje takođe živi.

Neprekidno i histerično pljuju gasne poslove sa Moskvom koji u današnje doba obezbeđuju život i stabilnost Srbije.

Traže zapovedno da Srbija diverzifikuje gasne aranžmane i da se osloni i na energente na Zapadu koji ne postoje, a nipošto ne savetuju da Beograd diverzifikuje i ekonomsku zavisnost od Zapada, a prema Rusiji, Kini, Indiji, Turskoj i zemljama koje su u privrednom usponu.

Znači, ekonomska zavisnost od Evrope u kojoj gnevni narod ustaje, vlade padaju kao gnjile kruške i koja grca u najvećoj krizi u istoriji je odlična i korisna, a štetna je energetska zavisnost od Rusije koja nema apsolutno nikakve probleme sa gasom.

Ko u to može da poveruje?

TEZA BROJ 2: Srbija će lakše odbraniti Kosovo ako okrene leđa Rusiji

Svakog dana slušaju Srbi kako je Rusija potpuno spremna da izda Srbiju kada je u pitanju diplomatska borba za Kosovo i Metohiju.

Svakoga dana slušaju Srbi kako su krivi Rusi što su 2003. napustili južnu srpsku pokrajinu, a nisu krive Zapadne sile koje su Srbiju bombardovale, dozvolile pogrom 17. marta i podstakle i podržale nasilno i jednostrano ocepljenje.

Ne vredi ni to što Moskva svaki dan ponavlja da je Rezolucija 12 44 jedini važeći dokument koji reguliše status Kosova i Metohije.

Ne vredi ni to što Rusija dve decenije, a i danas čvrsto u Savetu bezbednosti brani poziciju Srbije i sve argumente Beograda kojima se štiti naš narod.

Ne vredi ni to što Putin i Ruska federacija neprekidno podvlače da će prihvatiti jedino ono rešenje za Kosovo iza koga stane država Srbija.

Ništa ne vredi.

Ponavljaju kao mahniti da nam Kosovo brane oni što su Kosovo oteli. I oni što svaki dan pritiskaju Beograd da prihvati novi „spektakularni francusko-nemački plan“ kojim bi Srbija dopustila da druga albanska „država“ postane članica Ujedinjenih nacija.

Ko u to sve može da poveruje?

TEZA BROJ 3: Rusija pritiska i ucenjuje Beograd.

Sve više se iz dela Zapadne javnosti u Srbiji nameće konstrukcija da je u stvari Rusija ta koja ovde pritiska i ucenjuje.

I širi se floskula da, u najmanju ruku, obe strane istovremeno vrše presiju na Beograd da se svrsta na njihovu stranu.

Ti evroatlanski hipnotizeri potpuno zaboravljaju da Rusija uopšte ne reaguje na to što je Beograd podržao nekoliko rezolucija u UN protiv Moskve niti što Srbija podržava Ukrajinu u starim granicama.

Ne traži Putin da Srbija napusti evroatlanske integracije iako je jedan od uslova da Beograd nastavi put ka EU – uvođenje sankcija Ruskoj federaciji.

Ne traži Rusija da se Srbija svrsta i opredeli u globalnom sukobu već Zapad pod pretnjom batinom ne dozvoljava da Beograd ostane samostalan i nezavisan u odlučavanju.

Sa Zapada, po principu ili ste sa nama ili protiv nas, dolaze zahtevi da se Srbija svrsta, a ne iz Rusije.
Ko to može da ne vidi?

TEZA BROJ 4: Srbija je u Evropi pa zato mora da bude protiv Rusije.

Tu tezu je protekle nedelje izneo i američki ambasador Kristofer Hil kad je suočen sa argumentom da većina planete nije uvela sankcije Rusiji.

Nesnosno se žmuri pred činjencom da geografski položaj u današnjem globalnom svetu ne određuje političku poziciju neke države.

Lokalni ispirači mozgova uvek će podvući da je Rusija daleko od Srbije, ali nikad neće reći da je od Srbije daleko i Amerika nego će Hilove i Eskobarove „dobronamerne“ sugestije i prikrivene ucene prihvatati kao Sveto pismo.

Nikad se neće čuti argument da je, na primer, Brazil blizu Americi, a da ipak nije uveo sankcije Rusiji kao ni vodeće zemlje južnoameričkog kontinenta.

Samo se Srbiji meri kilometraža do Moskve i gotovo rasistički, elitistički i ponižavajuće prema ostatku sveta ponavlja da Beograd mora da deli isključivo stavove Evropske unije koja je u „okruženju“.

Moramo li po toj logici da prihvatimo i da smo genocidni narod kome treba oteti Kosovo pošto to zastupa većina zemalja u regionu i u Zapadnoj Evropi, a ne i u „dalekoj“ Rusiji ili Kini.

Ko te argumente može da prihvati?

TEZA BROJ 5: Srbi su mali Rusi, a Vučić je Mali Putin.

Samo veliki propagandni idioti su mogli da smisle ovu kovanicu.

Jer, ostaje nejasno, kako posle Petog oktobra, kad se Srbija potpuno otvarala ka Americi i Zapadu, nijednog našeg državnika nisu nazvali Mali Klinton.

Kako to, da nijedan lider u regionu koji bespogovorno danas ispunjava naloge Bele kuće nije dobio naziv Mali Bajden.

Kako to da kosovski Albanci koji ne smeju politički da mrdnu ni malim nožnim prstom nisu dobili epitet – Malih Amerikanaca.

Etiketa se zalepila Srbima koji odlučuju samostalno i u skladu sa sopstvenim interesima.

Ko to može da shvati i prihvati?