Sa približavanjem izbora za kosovske lokalne organe vlasti predviđene za 3 novembar, usijanje strasti oko kosmetskih Srba munjevito narasta. Posle projavljene odlučnosti da smeni isuviše neposlušne lidere srpske lokalne samouprave, po informacijama kojima raspolažemo, zvanični Beograd nije spreman da ide do kraja. «Izvori sa lica mesta» saopštavaju da odluka vlade Ivice Dačića «nije bila implementirana».
Nastala situacija dobro je poznata. Jer, uklanjanje sa vlasti četvorice srpskih lidera opština sa severa Kosmeta, znači direktan konflikt sa značajnim delom kosmetskih Srba koji ih podržava, i u krajnjem slučaju, novi raskol srpskog etnosa. Takav razvoj događaja, kao što pokazuje srpska istorija, ne samo da je u suprotnosti sa nacionalno-državnim interesima Srbije, već može da stavi krst na političku karijeru nadahnitelja i izvršitelja sličnih planova.
Tokom poslednje dve decenije u istoriji Srba mi nalazimo u krajnjem slučaju najmanje dva očigledna primera praktičnog samoopredeljenja, ostvarenog ako ne protiv volje Beograda, a ono u najmanju ruku bez njegove podrške. Radi se o stvaranju Republike Srpske Krajine (u današnjoj Hrvatskoj) i Republike Srpske (u današnjoj Bosni i Hercegovini).
Formiranje ove dve srpske nacionalno-državne tvorevine bio je rezultat nepristajanja na nametane im planove o prekrajanju balkanskih granica u interesu ove ili one «titularne» nacije – u ovom slučaju Hrvata i muslimana iz BiH. Međutim, ako je odbijanje Beograda da pruži podršku Srbima iz sadašnje Hrvatske imalo fatalan karakter, to su Srbi iz BiH imali mogućnost da sačuvaju svoju dražavnost, bukvalno rečeno «u frontovskom okruženju». Narasle protivurečnosti u trouglu «Milošević, Karadžić, Mladić», zajedno sa masovnim ujedinjenjem zapadno-islamske podrške muslimanima krajem 1995. godine, postavilo je Republiku Srpsku u krajnje opasnu situaciju. Međutim, čvrsta vojno-politička organizacija Srba u Bosni i Hercegovini i njihovo jedinstvo dozvolili su – i do dan danas dozvoljavaju – da se sačuva jezgro srpske državnosti u Bosni i Hercegovini.
Današnji razvoj situacije oko kosmetskih Srba i njihovog uzajamnog odnosa sa Beogradom, sve jače podseća upravo na taj siže iz nedavne istorije Balkana. Treba napomenuti da je u trenutku rasplamsavanja etno-grđanskog rata u BiH, na stolu srpskih vođa u BiH ležao projekat deklaracije o ujedinjenju svih rejona Balkana naseljenih Srbima u jedinstvenu državnu celinu. Za njegovo prihvatanje bila je potrebna saglasnost tadašnjeg jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića – ali je ovaj u poslednjem trenutku odbio da podrži tu ideju, pravdajući se neizbežno negativnom reakcijom od strane međunarodne zajednice. Kao rezultat toga, propala je ideja koja je omogućavala da se srpsko pitanje podigne na viši međunarodni nivo. Doduše, to nije spasilo Miloševića od novog zamajca spoljnopolitičke izolacije, kao ni od gubitka lične predsedničke fotelje.
Danas su se kosmetski Srbi takođe našli pred ozbiljnom dilemom. Njihovo odbijanje da učestvuju na predstojećim izborima neizbežno će zaoštriti suprotnosti sa vlastima u Beogradu i praktično odrešiti ruke pristalicama nasilnog gušenja organa srpske samouprave. U skladu sa informacijama kojima raspolažemo, vlada Srbije smatra već rešenim pitanje predstojećih izbora, pa diskusije u pregovorima između Beograda i Prištine kreću se samo u formatu tehničke oformljenosti spiska «Srbija», njegovog naziva i atributa. Uz sve to, srpskoj strani izgleda nije pošlo za rukom da odbrani čak ni naziv spiska «Srbija» pa će on biti registrovan kao «Srpska građanska inicijativa».
Sa druge strane, učešće u glasanju bi značilo praktičnu integraciju kosmetskih Srba u institucionalni sistem samoproglšene «Republike Kosovo» – makar i formalno odricanu. Očigledno se radi o izboru između «dva zla». Realno, pitanje srpskog etnosa na Balkanu se mora rešavati na mnogo višem nivou nego što su to tehnički pregovori između Beograda i Prištine.
Karakteristično je da je predstojeće glasanje zakazano za 3. novembar razjedinilo i kosovsko-albansku stranu. Tradicionalno, najžešću poziciju je zauzeo Aljbin Kurti, lider radikalnog pokreta «Samoopredeljenje», koji je već izjavio da će lokalni izbori zacementirati pretvaranje Kosova u «Republiku manjina» – u prvom redu srpske.
Kako pokazuje iskustvo Srba iz današnje BiH i Hrvatske, oba scenarija – žestoko protivdejstvo svakom spoljašnjem uticaju sa jedne ili izgradnja svojih etno-političkih struktura u nešto širem geopolitičkom prostranstvu uz istovremeno fiksiranje ličnog «posebnog mišljenja» sa druge strane – već su prošli aprobaciju na balkanskim frontovima. Glavni zaključak koji se izvodi iz slične aprobacije ogleda se u tome, da se sudbina gore navedenih modela određuje kako kao stepen unutrašnje mobilizacije samih srpskih struktura, tako i rasporeda spoljnih sila. U konkretnom slučaju sa kosmetskim Srbima, može se govoriti o visokom stepenu neopredeljenosti geopolitičkih vektora – od stanja stvari u EU do unutrašnje dinamike razvoja rusko-američkih odnosa. Međutim, ne sme se odbacivati značaj unutrašnjeg faktora – a to je upravo neophodnost da kosmetski Srbi očuvaju unutrašnje jedinstvo i povećaju socijalno-ekonomsku i političku vitalnost svojih struktura, nezavisno od toga da li će oni 3. novembra izaći na birališta.
Petar Iskenderov
izvor: Fond Strateške Kulture
