Najbezočnije, ujedno najlukavije i najbrutalnije, razaranje, raseljavanje i pljačkanje Srba izvršeno je krajem 20. i početkom 21. veka. Vučenje u tuđem jarmu nije samo prisutno u Srbiji, nego u svim malim državama čiji vlastodršci, da bi došli na vlast i održali se na njoj što duže, izdaju nacionalne interese, a sprovode interese imperije koja ih je dovela da vladaju svojim narodom ne braneći im da ga pljačkaju i u svoju korist. SAD i EU su pomogle zlosrećnim predsednicima Srbije, Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, da pocepaju sopstvenu Radikalnu stranku i stvore svoju kvinslinšku ”Naprednu stranku” i sa njome preotmu vlast. Ovaj potonji izdao je svoja dva politička oca pa sada izdaje i srpsku temeljnu zemlju Kosovo i Metohiju.
Svu ekonomiju i privredu preuzeli su stranci, ali prikrivenim inženjeringom i prosvetu, nauku, umetnost, kulturu i informisanje. Došli su kadrovi Brozove Unutrašnje državne bezbednosti koji su preživele u Srbiji, na čelu sa Borisom Tadićem, a potom kadrovi iz slivnika Aleksandra Vučića. Sve je opljačkano pa je aktuelni kolonijalni upravnik u Srbiji prešao na diktatorsko uzurpiranje svega u državi, zasnivajući svoju apsolutističku vlast na strahu i siromaštvu naroda. Svoju partiju je pretvorio u mafiju koja deli plen proporcionalno i strogo poštujući subordinaciju. Svojim podaništvom, korupcijom, licemerjem i brojem partija predsednika Srbije nadmašila je Brozovu Komunističku partiju Srbije. Kolonijalni upravnik pita se za sve pa i za izbor patrijarha i predsednika akademije nauka i umetnosti u Srbiji.
Imperije su odredile glavni uslov za svoju podršku diktatoru i njegovoj vlasti: priznanje nezavisnosti okupiranoj i otetoj kolevci srpske nacije, crkve i države – samoproglašenom Kosovu i Metohiji, što je protivustavno po zvaničnom ustavu Srbije. Kolonijalni upravnik odrađuje taj uslov, sa svojim sramotnim pomagačima, od dolaska na vlast. Zato je, pod licemernim nazivom ”unutrašnji dijalog”, raspisao ”stalni konkurs za izdaju Kosova i Metohije”, kako taj proces punoznačno imenuje prof. Milo Lompar. Sve što je do sada predsednik Vučić samovoljno uradio na ”rešavanju kosovskog pitanja” protivustavno je i veleizdajničko. U svim uređenim državama zbog toga bi bio smenjen. Što nije, neka je na čast političkim partijama u Srbiji i njenim građanima koji u njoj žive. Mi, državljani Srbije u rasejanju, ne delimo tu čast jer ne učestvujemo u političkom životu Srbije, ali učestvujemo u nauci, umetnosti, kulturi, prosveti, informisanju i negovanju slobodarske, rodoljubive tradicije srpskog naroda. Pokrećemo peticiju za povlačenje gospodina Vladimira Kostića sa funkcije predsednika SANU jer učestvuje u antidržavnoj kampanji otimanja svete srpske zemlje Kosova i Metohije od srpskog naroda i države Srbije. Kako se predsedniku Vučiću niko od uglednih, ljudski i intelektualno poštenih srpskih intelektualaca nije odazvao na taj njegov ”javni konkurs za izdaju Kosova i Metohije”, evo, tri puta se odazvao njegov dužnik, prof. Vladimir Kostić, (u prvom mandatu jednom u izbornoj funkciji predsednika SANU, a u drugom dva puta!) i izjavio za javni informativni servis Srbije sledeće:
„Neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije de fakto niti de jure u našim rukama. Bojim se da je u ovom trenutku jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo koje de fakto i de jure nije više u našim rukama. I to neko ovom narodu mora da kaže.”
Posle pet godina (kada je Vučiću najpotrebnije!), opet prof. Vladimir Kostić javno saopštava srpskom narodu:
„Kosovo nije naše, to treba što pre shvatiti.”
U providnom manevrisanju i razvodnjavanju suštine svog mišljenja iz prethodnih jasnih izjava da treba priznati samoproglašeno Kosova za samostalnu državu, prof. Kostić, u trećem javljanju, pred Vučićevu posetu Francuskoj, iznosi 6 tačaka koje sve vode njegovom glavnom motivu i cilju da Srbija prizna nezavisnost Kosova*. Zanimljivo je da su svi Vučićevi mediji ovo preneli, bez kritičkog stava.
Ovakvim izjavama i postupcima predsednik SANU se zamerio svim patriotski i nacionalno orijentisanim intelektualcima Srbije, ni manje ni više nego njima 93, koji ga, u otvorenom pismu, pozvaju da podnese ostavku. Među njima je i akademik Predrag Piper koji ga, u svom javnom obraćanju, takođe pozvao da podnese ostavku ovim rečima:
”… Budući da su takve izjave akademika Vladimira Kostića nespojive s funkcijom predsednika SANU i da veoma štete ugledu SANU jedino je ispravno rešenje njegova ostavka”.
U potpunosti se saglašavamo sa izjavom i stavovima akademika Predraga Pipera. Naše viđenje rešenja kosovskog pitanja identično je sa viđenjem problema prof. Mila Lompara koji kaže:
”Da ukažemo da aktuelni aspekt kosovsko metohijske krize ne treba izolovati od njegove geneze, da je reč o jednom problemu koji dugo traje i da ovi napori da se on medijski i propagandno suzi na današnji trenutak nisu ništa drugo nego da se javnost izmanipuliše, instrumentalizuje kao što se ona vrlo često ucenjuje različitim oblicima egzistencijalnih, socijalnih i kulturnih uslovljavanja naših građana.
U tom smislu mi smo ovde solidarni sa našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, ali smo solidarni sa onim što pripada ukupnom identitetu onoga što pripada našem narodu.
Smatramo da je celishodno da se ovo pitanje postavi na odlučujući način u nekom drugom vremenu koje bi više odgovaralo ukupnoj istorijskoj situaciji srpskog naroda, a da je na nama danas da činimo da takva situacija u budućnosti nastane.”
Budući da su predsednik Srbije i njegov predsednik SANU zavađeni sa svim poštenim intelektualcima u Srbiji, koji drže do integriteta svoje ličnosti, evo, i mi iz srpskog rasejanja, pozivamo da se prof. Vladimir Kostić povuče sa pozicije predsednika SANU i članove, čiji je on predsednik, da se javno izjasne o njegovom lobiranju za albansko otimanje srpske svete zemlje Kosovo i Metohija. U suprotnom, srpski narod neće smatrati dostojnim ni profesora Kostića za predsednika SANU, ni njene članove da budu to što slove, a ni sadašnju Srpsku akademiju nauka da nosi ime koje ima.
Prof. Vladimir Kostić nije se zamerio samo svojim savremenicima, nego i velikim srpskim pokojnicima. U svojoj gordosti da baš on mora saopštiti srpskom narodu svoju i mentorovu izdaju, ni on ni njegov mentor ne haju za večitu istinu da smo ”onoliko veliki koliko je u nama mrtvih velikih” (Eliot). A svi velikani srpske nauke, umetnosti i kulture branili su i odbranili srpsku, za državotvornost i kulturu, temeljnu zemlju Kosovo i Metohiju.
Ako je i dalje za srpske pesnike-akademike ”najskuplja srpska reč Kosovo”, pozivamo ih da se ograde od antisrpskih izjava svog predsednika, kako nam i dalje ne bi govorili da smo se mi, srpski narod, ’javnost koja se naljutila na izjavu čoveka u čiju odanost zemlji i narodu nemamo razloga da sumnjamo’, kako kaže jedan drugi pesnik-akademik. E, evo (ime rekav), pesniče-akademiče, mi dole popisani sumnjamo. Ako se niste ušuškali u evro-apanažu, kao onaj Sveti dud ispred Pećke patrijaršije, ”u zaboravu mesečine u Božje nevidelo”, u istoimenoj pesmi trećeg pesnik-akademika – molim vas, akademici SANU, izjasnite se, a vi predsedniče Vladimire Kostići pokajte se i podnesite ostavku na mestu prvog čoveka Akademije. Jer, ’čovek koji je spreman na veliku žrtvu, veliku čast i zaslužuje, čovek koji je spreman na malu žrtvu, malu čast i zaslužuje, a čovek koji nije spreman ni na najmanju žrtvu nikakvu čast i ne zaslužuje’, kaže Mitrofan Hilandarac.
Za kompletan tekst kliknite ovde.
Izvor: Ljudi govore
Autor se okomio na Vladimira Kostica jer se drznuo da konstatuje da Kosovo nije u srpskim rukama
Sto je ocigledna istina.
Autoru ne smeta sinod SPC koji je Vucica odlikovao „zato sto se za Kosovo bori kao lav“.
Sto ocigledno nije istina.
„Kosovo nije u Srpskim rukama“ Šta znači tako neprecizana i uopštena rečenica?
Da bi bila činjenica mora biti preciznija, jer da nije srpsko ne bi nam tražili da to potpišemo. Uostalom, zašto bi ga tražili ako je njihovo? Zašto Kosovo nije u UN?
Dakle najmanje jedan aspekt parole „nije u Srpskim rukama“ nije istinit.
Ako dakle ižrečeno barem jednim delom nije istinito, zašto je izrečeno? Nije predsednik SANU nevešt u izražavanju pa da mu se omakne? Da li ima neke loše namere?
Dzoni, evo preciznije : Kosovo je u rukama onih koji na Kosovu vrse zakonodavnu, sudsku i izvrsnu vlast. To nije Srbija.
Onaj ko se usudio da to javno konstatuje, to je hrabar i posten covek, covek na svom mestu.
Onaj ko tvrdi suprotno, je lazov.
„Kosovo je u rukama onih koji na Kosovu vrse zakonodavnu, sudsku i izvrsnu vlast. To nije Srbija.“
Na prvi pogled vrlo jednostavno, zar ne? Mi nemamo nikakvu vlast na Kosovu, Kosovo je okupirano, nije naše. Je li tako? To je ta velika istina??
Kosovo nije bilo u Srbiji stotinama godina. Srbija nije postojala stotinama godina!!
Misleći smo ljudi, šta znaci ta vaša „istina“? Pa niste Vi i niskocenjeni akademik rekli to tek tako, slovo radi slova. Vi želite da iznesete neki zaključak? Napišite koji, budite hrabri do kraja? Da nije možda „Kosovo nikada više neće biti srpsko“?
Dzoni., dobro došli kao čitalac i komentator lista PEČAT !!
Vi ste očigledno novi, jer se osvrćete i dajete direktnu paznju osobi koja se potpisuje kao “ Svedok“ ! Svi komentari istoga, su otvoreno ili prikriveno PROTIV SRPSKE DRZAVE I SRPSKOG NARODA !! Radi se o provokatoru, takvom je uzalud nešto obijašnjavati , on uporno drzi svoju stranu, a ta strana je uvjek antisrpska, i njega istina uopšte ne interesuje !!
Lepo napisano i poentirano. Sve ovo bi imalo uticaja na ljude od inegriteta a nema znacaja za ,, čoveka koji nije spreman ni na najmanju žrtvu nikakvu čast i ne zaslužuje,,. Tako da njegova ostavka (akademika V.Kostica) je u rukama tudjina.