Piše: Aleksandar Arsenijević
Od kada je sveta i veka u upotrebi je definicija po kojoj je preduslov za uspešnog vlastodršca, bez obzira na nivo vlasti koji ga je zadesio, sposobnost da jedno govori, drugo misli, a sasvim treće radi. Međutim, vremenom je i ova definicija, barem kada je reč o Srbistanu, pretrpela čitav niz, pravničkom terminologijom rečeno, izmena i dopuna, a u šta se svakodnevno uverimo.
Kako sada stvari stoje, a tako je evo već devet i kusur nazadnih godina, ukoliko vas ne krase osobine i sposobnosti kojih se gnuša, gadi i stidi svako normalan, vama onda definitivno nije mesto u politici. Naročito u vladajćoj stranci. Ukoliko vas muče moralni nazori, pa nema toga zbog čega bi deo života proveli u rektumu vama nadređenog koji ne retko ima potrebu da vas kinji i nipodaštava jer je tako u mogućnosti, vaša politička karijera je zapečaćena pre nego je i počela. Ukoliko niste sposobni da u svako doba dana i noći sagovornika gledate u oči, besramno ga lažete, izgovarate nebuloze kojih bi se svako normalan postideo i obećavate ono u šta ne bi poverovali ni pacijenti u Toponici, džaba vam ambicija. A da ne govorimo o tome koliki bi vam problem predstavljalo da se, ukoliko to situacija zahteva, odreknete rođenog brata kako je to svojevremeno učinio znameniti atenički magistar.
Drugim rečima, ako pod kapom nebeskom postoji bilo šta od čega bi vas bilo sramota i što bi vas uvredilo manite se ćorava posla.
E sada, kada sve ovo imate u vidu ne postoji ni jedan jedini razlog za čuđenje i iščuđavanje jer čačkonačelnik MrMi (magistar Milun) kulira flajere i plakate na kojima ga čačanska “opozicija” pita na šta je za vreme njegovog prvog mandata potrošeno 133 miliona evropskih novčanica. Nekome bi možda ovo pitanje izazvalo nelagodu, bilo bi ga možda sramota da izađe na ulicu i pogleda u oči sugrađanima prema čijem novcu se odnosi kao prema svojoj babovini. Nekome da ali ne i članu Predsednitva SNS kojim presedava gospodar Vučić koji je sposobnost besramnog laganja doveo do savršenstva. Toliko da ne bi iznenadilo da po ugledu na Sun Cua, autora Umeća ratovanja, uskoro objavi delo naslovljeno Umeće ili umetnost laganja.
Da naša nesreća bude veća mnogima je sve ovo kristalno jasno, poput onog meštanina Bresnice koji kaže da je medijsko bavljenje njihovim višedecenijskim problemom sa vodom pisanje uz vetar jer vlasodršce koji im pred svake izbore obećavaju rešenje to ne dotiče. Samo biće da ne dotiče ni žitelje ugroženih sela.
Da ih dotiče ne bi iz izbora u izbore poverenje davali onima, počev od ateničkog magistra pa do ovih danas, što su ih nebrojeno puta najbestidnije slagali i napravili na budale.
