Pisma iz provincije

0
72

„Društvo je patološki podeljeno. Te podele su neverovatne. Jedna od mojih misija po povratku (…) i jeste da radim na tome, da makar u oblasti kojom se bavim, te podele ublažim.“

Reč je, dakako, o našem društvu, o Srbiji.

I nije ove reči, naravno, izgovorio nijedan političar, a ni neki tajkun, a ima ih već mnogo, nego jedan Sportista – Željko Obradović (u jednom intervjuu).

Tako i ja – vraćam se posle više od 20 godina kratkoj formi – kolumni.

One ranije, nekadašnje kolumne (objavljene i u knjizi Srpsko srce, sa pogovorom Nikole Miloševića) bile su objavljivane u Narodnim novinama pod naslovom Slovo o nama, od 25. avgusta do 29. oktobra 2000. godine, sa stihovima rumunskog pesnika Nikite Staneskua kao motom:

Nek đavo nosi

onoga ko legne

na srpsko srce.

Neće spavati ni tren.

A sada? Neće valjda ponovo – podele, zavade, raskol?!

Reči Željka Obradovića iskazuju i moje motive što pišem. Zato,

Stanite, pitanje nije bič

a odgovor nije škrgut,

samo vam kažem da

krv nije rešenje.

A još jedan vrhunski sportista, ko ako ne izuzetni Novak Đoković – poručuje na Instagramu:

Čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja.

Doduše, bi i napadnut zbog prateće fotografije protesta građana širom Srbije upravo zbog zagađenja zemlje, vode i vazduha – tih osnovnih elemenata života i opstanka. Zašto?! Šta tu nije istina – pa se napada? Uzgred, jedan je partizanovac, a drugi zvezdaš. Ima li to neke veze?!

Isto tako, Željko je govorio i o patriotizmu:

Patriotizam je u stvari kada čovek nauči da voli ljude oko sebe, porodicu, prijatelje i komšije. I kada nauči da ne dotiče tuđe. Da prihvati svakog drugačijeg i različitog. Bilo je mnogo onih koji su samo voleli svoje, a jedno bez drugog ne ide…

A Novak:

Priroda je naša majka. Provodimo više vremena u prirodi. Sa njom i uz nju nam je život bogatiji.

Na kraju ovog početka, evo, ukratko, osnova mog pogleda na svet: pluralizam (postoji mnoštvo svetova), istina je mnogostruka (nije samo jedna) i nad njom niko nema monopol. Sledi da je tolerancija – neophodna.

Da Vas podsetimo:  Gađači i gađanke ili Vračar danas

Pišući ova pisma, mislim da se – uz dobru volju – možemo razumeti. Mogu se zvati i Pisma iz provincije. Ne bi mi smetalo. Jer, Radomir Konstantinović je u svom delu „Filosofija palanke“ (za koje su mnogi čuli, ali ne i čitali) objasnio da, pojednostavljeno rečeno, palanka nije mesto, nego je u – glavi ljudi, u njihovim stavovima i odnosu prema svetu i životu.

Ne zaboravite – u društvu ne postoji samo „JA“, već i „Mi“.

autor:Radomir Videnović

https://www.juznevesti.com/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime