Dozvolite mi da se prvo predstavim, a potom i kažem bar deo onoga što mislim. Ja sam (ime autora teksta je poznato redakciji) iz Pančeva, Muž, Otac i Deda. Rođen sam 1953 godine i dosad sam stekao neka zvanična i nezvanična akademska zvanja. Trenutno delim sudbinu milionipo građana Sebije koji su radno sposobni a zvanično neaktivni. Toliko, ukratko, pošto ne želim da budem onaj anonimni.
Razlog za ovo javljanje su tekstovi koji su objavljeni na Vašem sajtu. Dao Bog, ovaj Internet, pa se čovek u udobnosti doma svoga može sa zadovoljstvom popričati sa istomišljenicima.
Naime ja već duže vreme ne izlazim ni na kakve izbore ovde, još od vremena kada sam u samorazvoju svoje ličnosti, svatio da je to neka ujdurma, ili neščastljivi posao. Ovde su se pobrkale stvari koje nikada ne idu jedna sa drugom, na primer: radikali ističu svoju demokratičnost, socijalisti su prisvojili tu imenicu samo za sebe, jedino što liberali šaraju i rade šta im je volja, a to im je i definicija.
Obzirom da su mnogi ovde izrečeni stavovi, upravo i stavovi o kojima ja mislim na isti način, poželeo sam da Vam se zahvalim na tome što nisam usamljen u svojim idejama i htenjima.
Kao prvo, Vojvodinu shvatam kao geografski pojam a nikako kao nekakvu autonomiju, jer od koga treba tražiti autonomiju??? Srbi da treže autonomiju od Srba u delu gde su velika većina, verujte ja ne razumem, a to kome treba, mislim da ti ne drže stranu Srbima…
Kao drugo, odnos prema onim „LĐiGBTi“ populacijom (izvini neznam im taj naziv, a od uvek su bili pederi) me blago izluđuje jer nema nikoga da me zaštiti od njihovog agresivnog nastupa. A nihovo postojanje je jasno usmereno na slabljenje uticaja porodice, koja treba da bude okosnica Srpskog Društva… Gde je tu natalitet?
I kao treće, naveo bi svoj stav o zaštiti Srpskog življa u delovima gde žive Šiptari, Hrvati i Milogorci. Pa istorija nas uči da uvek, pa i onda kada se nije moglo boriti institucionalno, postojao je samoorganizujući otpor van institucija ali sa pravednim ciljem: odbraniti pravo na svoj život.
I zašto neprijatelja ne tući njihovim oružjem: podmetanje, laži, klevete, terorizam svake vrste. Koliko su stvari izmakle kontroli vidimo da pripadnici naše milicije, koji treba da čuvaju naše Srbe, u nekakvim zonama unutar naše Države, sve češće se navodno penzionišu, ali od te penzije oni ne zive te penzionerske dane, već od para za koje su prodali svoje Srbe, koje i dalje svi šikaniraju i ruše im nadgrobne spomenike, u zamenu za one koji su ideološki postavljeni.
Izvini… ja se raspiso, ali to je da kažem nešto o svom stavu, i da se preporučim. Ukoliko imate bilo kakvu akciju, ili ideju, ili makar što, u korist odbrane integriteta pojma Srbin, kao i jezika i pisma stojim vam na raspolaganju.
Prijateljski pozdrav.
