Pismo doseljenika iz Švedske u Srbiju

2
1875

Konačno smo se preselili u Srbiju, život u Švedskoj postao je nepodnošljiv, toliko sam srećan što ćemo konačno živeti ko ljudi…

Otišao sam do osnovne škole, nedaleko od predivne garsonjere koju smo iznajmili za samo 450 evra, da upišem ćerkicu u školu.

Primio me je direktor lično, divan čovek, neposredan, u bratel majci i s nogama na stolu…

Ja: Dobar dan, želeo bih…
On: Želeo bih i ja Moniku Beluči al ne ide to tako, prijatelju!
Ja: Molim?!
On: Moli se u crkvi, bre- 500 evra…
Ja: Ne razumem, šta 500 evra?!
On: Ispod te cene stvarno ne mogu, pa ni brat- bratu ne bi učinio za manje…
Ja: Ali niste me ni saslušali zbog čega sam došao?
On: I ne moram, za šta god da si došao je 500 evra, ali što više odugovlačiš cena raste.
Ja: Želeo bih da upišem ćerku, nedavno smo se doselili iz Švedske, pa…
On: Auuuu, iz Švedske kažeš?! To je već međunarodna situacija- 1000 evra, jbg, dolazite iz daleko nerazvijenije države, a ovde postoji neki sistem, znaš?!
Ja: Znam, zato smo i došli, pa…
On: Onda znaš i da sistem ne ide vazduh…
Ja: Ali samo želim da upišem dete u školu.
On: I ja samo želim da su umesto tebe sada ovde dve Monika i ona mala Dženifer Lopez ali, jbg! 700 evra, ko za brata!
Ja: Pa zar malo pre nije bilo 500?
On: Jeste, al ti dođi malo pre, hahahah… Rekoh ti da cena raste, vreme je novac a kao što vidiš moje vreme je dragoceno!
Ja: Ali, ne radite ništa, dremate za stolom…
On: Zato i jeste samo 500 evra, to ti je autlet cena, brate…
Ja: Dobro, izvolite novac, šta još treba za upis deteta u školu?
On: E, seljačino švedska, novac se lepo stavi u koverat, koverat u kesu s visikijem a ne tako prostački! Vidi se da dolaziš iz države bez sistema!
Dobro, daj šta imaš od papira za malu da ne spuštam ovaj burek na sto…
Ja: Izvolite, bila je đak generacje u Švedskoj, treba da krene u četvrti razred i…
On. Đak generacije, a?! Mangupira se, znači, uči?! Hoće da mi izigrava nekakvu opoziciju ovde, jel?! 1500 evra onda, znam ja ko vas plaća, ima se- može se…
Ja: Ne, divno je i kulturno dete, samo ne govori srpski, znate, pa…
On: Ma, šta te zabole za srpski, bre, ne govori ga valjano ni pola vlade, skupštine, prestolonaslednik… Koj će joj to, bre, i ovako će da pali odavde kad završi školu!
Ja: Ne, ne, mi želimo da ostanemo u Srbiji trajno.
On: Jeli, bre, jel se ti drogiraš, a?! Ima se za heroin a ovde mi se bečiš za je.enih700 evra, bedo! Pa, sreća deteta nema cenu, barem nigde ovako povoljnu…
Ja: U redu, šta će joj trebati za školu?
On: Pa da povremeno svrati, hahahaha… Šta, bre, šta će joj trebati- ništa, svve joj mi obezbeđujemo!
Ja: Zaista?! Pa to je divno! Dobiće udžbenike i sve ostalo besplatno?
On: Naravno! 400 evra je skoro pa besplatno! Ispod svake cene, sramota me i da izgovorim tako mizernu cifru kad više ostavim s drugarima iz stranke na muzik u kafani…
Ja: Ima li nešto od obroka uračunato u tu cenu, ili..?
On: Ima, dabome! Kafu za poneti kod sestre u pekari, levo od glavnog ulaza, ako pije kafu, a doručak je simboličnih 20 evra kod moje Radmile. Duša od žene, osetljiva na decu u pizdu materinu.
Ja: A, ručak?
On: Ručak je takođe obezbeđen kod burazera u kafani, odmah prekoputa škole, đaci imaju popust na sve vrste pečenja i roštilj, supa gratis.
Ja: Ali, ćerka ne zna ni reč srpskog, rekoh, kako će se snaći?
On: U, bre, što si balvan, pa ćevap ti je ćevap na svim jezicima, baš kao i 30 evra! Samo kaže: „Lanč, ankl Stevo“ i to je to…
Ja: A, mislite li da treba da uzima dodatne časove srpskog jezika?!
On: Nije obavezno, ali ponavljaće godinu ako ih ne uzima, a slučajno moja supruga drži privatno časove za samo 50 evra, al kida- ima dete da nauči sve psovke za dva časa!
Ja: Nisam pomenuo da smo supruga i ja doktori nauka i da možemo…
On: Možete, dabome da možete kod mog Steve u kafanu, ona u kuhinji ti ko konobar, pa ako se pokažete ubacim vas ja u stranku, samo čekaćete neko vreme, imamo mi dovoljno doktora nauka i bez vas!
Ja: Ne, mi smo naučnici i hoćemo…
On: A, naučnici, jel?! Da vas ubacim oboje u Ikeu na sklapanju stolica, takvi im baš trebaju, 5000 evra po osobi?!
Ja: Ne, ne..mi smo pravi naučnici, ne bismo da sklapamo stolice…
On: A, nećete, jel?! Došli iz one sirotinje pa još biraju poslove?!
Ok: Ja hteo da vam učinim, računam govorite jezik onih iz Ikee, ali ako ćete đonom onda izađite pa ponovo kucajte…
Ja: U redu, evo izlazim pa ulazim ponovo.
On: Izvolite, šta mogu da učinim za Vas i Vaših 1000 evra?!

Da Vas podsetimo:  Ode i lepa Bojana u Sloveniju

Mihailo Medenica

dvaujedan.wordpress.com

2 KOMENTARA

  1. Hm,hmm..sto se tice IKEA,pa, Djindjic je,u javnom nastupu,u Boru,obavestio “ kradjane Bora“.. Bora,bilo je i na tv i na tv „‘bakra nema,mozete da pravite „‘drvene nogare za stolice“, Ikea ga je jedina ozbiljno shvatila,,

  2. Hm,hmm..ma, Mikajlo,nemoj da zezas,samo su skoknuli donyuge,pardon,Srbije,da stave kupus da se kiseli,kad pukne topolj M,pardon EU,pa ih najure,da imaju „‘lebac u buretu“, prvu ruku dok se ne snadju,da rade kod Gigu u supu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime