Generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević obratio se javnosti pismom, u kome objašnjava da za vrednost takse gledaoci dobijaju oko 12.000 sati novog programa godišnje, uz prenose Olimpijskih igara, svetskih i evropskih prvenstava i takmičenja u kojima učestvuju naši sportisti. „Znamo da je za veliku većinu vas 150 dinara mnogo novca. Zato vas molim da nam verujete da ga ne razbacujemo“, poručio je Bujošević.
Poštovani,
Želim da Vam objasnim šta sve plaćate dajući mesečno 150 dinara za Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine. Od tog novca, 120 dinara pripada Radio-televiziji Srbije, a 30 Radio-televiziji Vojvodine.
Novcem koji dobije od Vas RTS finansira svoj program, oko 12.000 sati novog programa godišnje, na Prvom i Drugom kanalu, dakle, bez sadržaja koji emitujemo na Satelitskom programu i Trećem kanalu. Toliko novog programa nema ni 70 kablovskih kanala zajedno.
Samo na RTS-u možete da pratite Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva, takmičenja u kojima učestvuju naši sportisti i samo na njemu možete uživo da pratite koncerte iz njujorške Metropoliten opere.
Od šest časova ujutro do ponoći na Prvom programu RTS-a ima samo tri sata repriznog programa. To su naše stare serije, koje i dalje imaju najveću moguću gledanost. Imamo manje repriza od velikog britanskog Bi-Bi-Sija, čiji je budžet više od pedeset puta veći od našeg.
Najveće izdatke imamo za sportski program i proizvodnju domaćih serija. Međutim, mi nećemo odustati od prenosa takmičenja naših reprezentacija i naših najuspešnijih sportista i kada za prenos budemo plaćali više nego što možemo da zaradimo na reklamama. A, nažalost, prenosi najčešće više koštaju nego što može da se na njima zaradi.
Pretpostavljam da ne znate da Srbija ne može da dobije nijedno takmičenje, poput ovog Prvenstva Evrope u vaterpolu, ako RTS nema i ljude, i znanje, i opremu da to uradi po najvišim evropskim standardima. Zato RTS mora da ima i ljude, i opremu, koje plaća iz onih 120 dinara. A RTS i jeste jedina televizija koja ima i takve ljude, i takvu opremu, pa stoga jedina može i da prenosi i paradu priređenu u čast dolaska predsednika Putina, i vežbu „Štit“, i zasedanje OEBS-a.
Nećemo odustati ni od proizvodnje domaćih serija, koje mogu da se isplate tek posle treće ili četvrte reprize. Time pomažemo i našoj filmskoj industriji, rediteljima, glumcima, scenaristima, snimateljima, montažerima…
Dajući novac RTS-u, Vi čuvate nacionalno blago: sve radijske i televizijske snimke serija, drama, koncerata, muzičkih zapisa, dokumentarnih serijala, prenosa istorijskih skupova, razgovora s našim najboljim naučnicima, umetnicima, sportistima, zabavljačima, koji su načinjeni tokom 91 godine postojanja Radija i 58 Televizije.
Izdvajajući 120 dinara za RTS Vi održavate i 22 dopisništva iz kojih se naši novinari svakodnevno javljaju kroz više od 4.000 uključenja proizvodeći više od 16.500 priloga godišnje.
Plaćajući pretplatu, Vi finansirate i rad Simfonijskog orkestra, Big-bend orkestra, dva narodna orkestra i naših horova, čiju ste snagu i umeće najbolje videli u našem novogodišnjem programu.
Znamo da je za veliku većinu vas 150 dinara mnogo novca. Zato Vas molim da nam verujete da ga ne razbacujemo.
Ja sam u RTS-u od 5. juna 2015. godine. Tu godinu je RTS završio sa četiri miliona evra dobiti. Taj novac automatski, po zakonu, ide na otplatu starih dugovanja.
U 2014. RTS je imao gubitak od osamnaest miliona evra. Za godinu dana uštedeli smo 22 miliona evra, a za pola godine smo uspeli da pokrenemo dve nove domaće serije – „Čizmaši“ i „Komšije“ – i pet novih emisija – „A sada, Rada“, „Lavirint“, „Ide Mile“, „Tako stoje stvari“, „Ja mogu sve“ – i da uz to napravimo novogodišnji program koji je doživeo najveće pohvale ogromnog dela naše javnosti.
Znamo da od svih televizija najviše verujete nama i hvala Vam na tome.
Znamo i to da više od pola gledalaca u Srbiji svakog dana gleda naš Prvi i Drugi program.
Budite i dalje uz nas, kao što smo i mi uz Vas, kako bismo svi zajedno nastavili da odrastamo uz Vašu i našu Radio-televiziju Srbije, uz koju odrastamo već devedeset jednu godinu, odnosno, njih pedeset osam.
Dragan Bujošević
RTS
