Dragi zabavniče, redovno te čitam. I redovno i revnosno. I mnogo te volim, pa sam hteo da te pitam nešto, onako kako se pita neko ko se voli i u kog se ima beskrajno poverenje (Onakvo “poverenje” kakvo ima Zvanična Amerika prema recidivima komunizma na prostoru Srbije i Crne Gore).
Dakle, obično noću, jer tada radim – pišem (posao mi je da pišem) razne izveštaje i depeše.
Izveštaje za centralni komitet pišu vladine novine, ja ne umem to, dragi Zabavniče, pa su me iz srpskih vladinih novina volšebno sklonili ima tome pet godina već. A iz crnogorskih vladinih novina sam se sklonio, sam jer su me prevarili za pare. Pisao sam, ispostavlja se, dragi Zabavniče celu jednu godinu gratis. Svakog četvrtka. Prošaputali među sobom ”ma ima on para, još i mi da mu plaćamo to što radi, ma nemoj!?”
Iskusno. Da li i pametno?
NEGO, NIJE TO TEMA. EVO ŠTA JESTE
Dragi Zabavniče, uhvatio sam sebe da se, svaki put kad napravim pauzu između dva pisanja, dohvatim daljinskog upravljača i na njemu pritisnem 10 ili 14. Na oba kanala se daje rijaliti. Dragi Zabavniče, da li postoji opasnost da postanem ovisnik o rijalitiju ako sam zapamtio replike promiskuiteta iz Niš i Kristijanov novogor serbski, koji podrazumeva “kontuitet” i da je primetio neke “sindrome” bolesti…? Krle je, opet, tamo jedan od pametnijih, a zapamtio sam i da je neka starleta, ne znam joj ime, nisam još u materiji baš, rekla da je neka tamo pevačica udarila nogom u “levu dojku” i da sad mora da tura novi implatant!
Ne pitam te, dragi Zabavniče, ko će to da plati, sponzori, ok, znaš i ti, al’ te pitam onako čovečanski, kako se pita prijatelj, da li je ovo zaista najurnisaniji region “In The World” i da li se s pravom može pridružiti prestižnoj udruzi zemalja tzv. trećeg sveta?
Pitam, čisto mentalnog zdravlja radi, jer pritis’o sam dugme 10 baš onda kad je promiskuitet from Niš rekla da joj je dečko advokat Angele Merkel!?
I jesam se, priznajem dragi zabavniče, grohotom nasmejao.
Intenzivnije nego li kad sam video prvi put Bogoljuba Karića pod brkovima u Knezu sa sve telohraniteljima.
I intenzivnije nego nekad, kad su neki poslanici čitali govore koje sam im pisao, pa su delovali kao Kristijan “u kontuitetu” jer nisu vežbali da čitaju napisano.
A lepo kaže nemačka poslovica “Vežba čini majstora!”
Lenjo to bilo dragi Zabavniče!
DRUGO PITANJE ZA TEBE
A onda, dragi Zabavniče, budući da ti pišem prvi put, imao bih još jedno pitanje, ako nije problem, budući da slovim za jednog od najboljih poznavalaca spoljne politike.
Znam da ti to ne znaš jer, nemam ja oduvek ambicije da se “pazarim”, a pogotovo da budem u studiju sa vojnikom Vesne Jugović Lazanskim, i uvek taze ofarbanim Boškom Jakšićem, i kao prototip autsajdera, odolevam Marićevom pozivu godinama već da budem gost pa da vaskoliki region sazna “šta kako i gde“… Svesno sam sebe lišio te mesijanske uloge da pojašnjavam šta i kako treba i da nije baš lako varati Ameriku.
Ono, može da se proba, al’ se na kraju ne isplati i uvidi se da se delovalo ultra glupo i na svoju štetu.
Jer, ti Ameri su opasan soj.
Svesno puste regionalca pitekantropa da ima privid da ih vara a onda “krk u bulju” žargonski.
Ne raduje me ta činjenica al’ je to prosto tako.
Kad se setim samo, o cenjeni Zabavniče, koliko je Voren Cimerman čekao na prijem kod Miloševića!? Ambasador Amerike, o cenjeni Zabavniče, zatražio, protokolarno prijem, a Milošević ga držao „na kvačilu“ skoro dva metra dana! Miloševićevo okruženje crkavalo od smeJa dragi Zabavniče! Jedan ministar mi tada rekao „Kako je samo Sloba jak i koliki je samo autoritet kad tako „cima“ američkog ambasadora!“
Ma smejali se oni dok ih nije zaboleo stomak.
Ja se nisam smejao dragi Zabavniče. Rekao sam „misliš da je to pametno?“
A onda, malo po tom, dragi Zabavniče, usledilo bombardovanje. Jedan grad kog volim kao da mi je rodni – „ubiše“, dragi Zabavniče.
Pobegoše iole normalni da se nikad ne vrate, osta boranija i oni jadničci koji bi hteli, al’ nemaju gde da odu.
I sve to, dragi Zabavniče, zbog pilićarske politike i seljačkih prevaranata.
Lepo oni opomenu prevarante ruralce, upozore ih, onda kad vide da ih regionalci zamajavaju svojim komunističkim trolovima.
Puste ih prvo, pa ih tako puštaju do daljeg, a onda najopasnije: Pohvale ih za napredak u svim integracijama.
I šta se onda zbiva?
Pohvaljeni se obraduju, javni servisi obaveštavaju o napretku, a onda, onda sledi onaj „krk“ od malopre… Onda oni kažu interno „jebo li vam pas mater seljačku, onu komunističku. Nas ste našli da zajebavate“! Mogu i na engleskom, al’ autentičnije je na maternjem. „Nas ste našli da zajebavate seljački prevaranti! Deco komunizma, i njegovi nastavljači (kontuitet!) nas ste našli?!?“
I šta onda sledi?
Pa, desetine, stotine hiljada izbeglica ko-zna-odakle i naravno kao šlag na torti – Orbanov zid na granici. Ili ima budala koje misle da je Orban smeo i da pomisli da podigne zid bez konsultacija sa nekim?
Sa kim? Pa, kad neću da kažem Mariću, neću ni vama. Ne bi bilo korektno.
Saša Đurović
Kolumnista
