Dragi moj sine,
gledam te kako bezbrižno spavaš, i srećna sam što ne znaš kakav te život čeka u ovoj Srbiji. Svaki novi dan je nova borba za opstanak, za preživljavanje. Strašno je to, moj sine, kad majka svaku noć oči ne može da sklopi, a da ne pomisli da li će sutra imati da kupi mleko za svoje dete. Ne znaš sine koliko je samo noći tvoja majka preplakala zato što nema da ti kupi najosnovnije, ne luksuz, nego ono što bi svako dete trebalo da ima. Mi ovde ne znamo šta znači srećno detinjstvo.
Mene kao majku je sramota koliko ova zemlja na sva zvona trubi o svom zalaganju za povećanje nataliteta, a na tome ne čini ništa! Osnovno, prirodno pravo, postalo je luksuz! Svakoga dana neka nova pretnja od strane države. Nema para, nema posla, a naša deca su tu, rastu. Drago moje dete, ti ne znaš da tvoja mama nije primila platu tri meseca i da ne može da ti kupu igračku ili čokoladu, a da ne pričamo o onome što nam je preko potrebno, o kolicima. Razmišljam sada u dane velikog pravoslavnog praznika kako bi bilo lepo da te obradujem kolicima, da možemo da šetamo, a ne da se tvoja bolesna majka muči i da ne možeš otići dalje od zgrade. Nemoj se ljutiti sine, što nemaš novu jaknu ili pantalone, jer u Srbiji deca rastu na nasleđu tuđe gardarobe. Gospoda u skupštini smatraju da je nova gardarobica, cipele ili krevetac luksuz. Oni sine žive od 130.000 mesečno, a mi samo od 30.000 (ako ih dobijemo), u stvari, od onoga šta nam preostane kad državi poplaćamo račune.
Gospodin premijer će sesti sa svojom decom za Vaskršnju trpezu, ali neće ni jednog trenutka pomisliti koliko gladne dece ima u Srbiji, da li su njihovi roditelji primili platu, da li imaju svojoj deci da kupe parče hleba? Tužno je to sine što majka svaku noć plače i razmišlja kakav ti to život mogu pružiti u ovoj bednoj zemlji. Radila bih ja još neki posao da možemo da preživimo, ali nema posla sine u Srbiji. Sve je ovde postalo jad i beda. Ljudi nemaju novca da prehrane svoju decu i mogu samo da mole Boga da im se deca ne razbole, jer ako do toga dođe, gde će naći desetine ili stotine hiljada evra za lečenje? Kakva je to država gde se bolesna deca leče SMS-om? Koliko vredi život dece u Srbiji? Ne vredi ni najmanje, dok ne dođe red na predizborna obećanja. Onda, iznenada, dobije na vrednosti. Nakratko. Tako je bilo pred poslednje izbore, setio se neko dece i samohranih roditelja, ali samo za slikanje u predizbornoj kampanji. Danas… pa nema ih nigde, svi se uvukli u mišju rupu, imaju važnije teme.
Dragi moj sine, ja i ti nemamo nikoga, sami smo i moramo se držati zajedno. Tvoja mama će na sve načine pokušati da ti omogući bolji život, da odemo iz Srbije na neko bolje mesto, gde će mama moći sa platom da ti kupi kolica, čokoladu, voće, gde ćemo živeti lepše. Mesto na kom tvoja majka neće biti zamišljena i sa stalnim strahom kako ćemo preživeti sutra. Sine moj, nemoj misliti da mi je žao što si tu, ne, ti si moje najveće blago, neko ko me tera da se borim još više za neko bolje sutra. Više se ne nadam da će se situacija u Srbiji promeniti na bolje i zato odavde moramo bežati, ako ni zbog čega drugog, onda, sine, zbog tvog osmeha.
Koliko košta osmeh mog deteta, pitam se ja sada u dane Vaskršnjih praznika? Ne tražim mnogo, samo osnovne stvari da moje dete bude srećno i uvek ima osmeh na licu. Sine moj borićemo se zajedno, da nam bude bolje sutra.
Za Korene
Jelena Jovanović
