Ivice,
Ako uvedemo sankcije Rusiji, sem tapšanja po ramenu nećemo ništa dobiti, a možemo se pozdraviti sa Kosovom i Metohijom. Ne kažem da trebamo uvesti sankcije ako ćemo nešto dobiti, jer to bi značilo prodaja.
Ne slušajmo priče NATO lobista da nam je Rusija uvela sankcije 1992. godine. To nije bila Rusija, već pijani Jeljcin koga je Mejdžor ismejao usred Kremlja, kad nije hteo ustati na zdravicu čak ni kad mu je Jeljcin rukom pokazao da ustane. Ceo Kremlj oko stola je ustao, Mejdžor je, praveći se lud, nastavio da sedi i ismejava Jeljcina, i ruga se Rusiji i ruskom narodu. Toliko o tadašnjoj Jeljcinovoj „Rusiji“.
To nije bila Rusija. Rusija je bila bačena na kolena.
O izdajniku Kozirjevu da i ne govorimo, dovoljno je reći gde on sada živi, pa ćemo znati za koga je radio.
Ruski narod nikada ne bi uveo Srbiji i Srbima sankcije. Siguran sam da ni srpski narod, da se pita, ne bi uveo sankcije Rusiji nikada. Ne zaboravite šta je sve carska Rusija žrtvovala da bi pomogla Srbiji u Prvom svetskom ratu. Zar mi Srbi patimo od kratkog pamćenja i brzog zaborava?
Kad je Zapad nešto učinio za nas?
Tursku su podržavali protiv nas. Takoreći, sem bombi (da ne spomenemo koliko smo naroda izgubili u dva svetska rata), nismo ništa od njih dobili. I pertle koje su nam dali naplatili su. Dali su nam neupotrebljivu municiju u Velikom ratu. Toliko o našim „saveznicima“.
Uvođenje sankcija je zadnja crvena linija koja se ne sme preći ni pod kakvim izgovorom i ni po koju cenu, jer brat nema cenu, kao i što KiM nema cenu, ma šta nam obećali. Njihovo obećanje vredi do našeg prihvatanja. Posle toga sve se zaboravi.
Setimo se obećanja da se NATO neće širiti ni za pedalj, a njih evo pod Moskvom.
Čak i kad bi nihova obećanja nešto vredela, naš odgovor mora da bude: ne sakcijama, ne damo KiM, nema priznanja ni prećutnog (de fakto), ni direktnog (de jure), nema stolice u UN za tzv. Kosovo.
Dragi Ivice, sve je ovo deo jednog velikog plana, ne zanosimo se da su nam oni prijatelji ili da imaju dobre namere. Uzdajmo se u se i svoje kljuse. Ne gurajmo se kad se veliki svađaju – tu nam nije mesto.
Sankcije Rusiju neće materijalno pogoditi ni koliko je crno pod noktom, a nama će pričiniti nesagledivu štetu.
Setimo se samo koliko je bolelo, i još uvek silno boli, kad je istorijski nemanjićka Crna Gora priznala tzv. Kosovo. Ne činimo isto našoj braći bez čije podrške možemo zaboraviti na KiM. Ako je pređemo, tu poslednju crvenu liniju, neće biti kraja daljim pritiscima, ucenama i našim mukama. Ne činimo to, gorko ćemo se kajati!
U pamet braćo Srbi!
Gerasim od Kotara
