Novače,
izgubio si finale u Njujorku. Ništa strašno. Rus je igrao bolje, ti si grešio više. Neke loptice, koje inače lako ubacuješ u polje, završile su sa druge strane linije ili u mreži. To bi, što se samog meča tiče, bilo sve.
Bio si umoran, nervozan i napet. Osećao si pritisak celog sveta koji je od tebe očekivao i tražio trijumf. Kao da ti je svaki živi čovek na planeti koji zna šta je sport i oseća veličinu trenutka, u znak podrške stavio ruku na rame. Bilo je to previše ruku.
Nisi uspeo da osvojiš 21. titulu, ali to nije važno. Uspećeš neki sledeći put. Nisi osvojio četvrti gren slem u sezoni, ali tek to nije važno. Već si imao sva četiri u nizu pre pet godina, zar to nije dovoljno?
Sada si tužan, verovatno i besan. Osećaš se poraženo i bespomoćno. Ali, zar to nije onaj isti, poznati osećaj, koji te je pratio dok si, kao dečak, iz napuštenog bazena pretvorenog u tvoj trening centar osluškivao huk sirena i brundanje bombardera koji se obrušavaju na tvoj grad i tvoju zemlju? Tada si imao samo reket, nekoliko loptica i ogromnu želju da uradiš nešto veliko za sebe, svoji porodicu i svoj narod.
I uradio si, Novače. Vinuo si se iz ponora na koji si, iako tek jedanaestogodišnjak, zajedno sa tvojim oklevetanim narodom bio osuđen. Uzleteo si do visina koje su samo tebi bile namenjene i zauzeo mesto koje je samo tebi pripadalo. Da bude tako, postarale su se neka dublja istina i neka viša pravda.
Postao si najbolji teniser i najbolji sportista ikada. Uzor mladim, talentovanim i pametnim ljudima širom sveta. Ponos svoje zemlje i svog naroda. Plemenito i veličanstveno ljudsko biće.
„Artur Eš“, koji ti nikada nije pružio previše ljubavi, stajao je juče uz tebe. Sve što je dobro i vredno na ovom svetu stajalo je juče uz tebe. Uz tebe su stajali čak i oni koji te ne vole i ne priznaju ti prvenstvo nad favoritima iz svog sveta, koliko god puta dokazao da si bolji od njih.
Svi su znali da biješ bitku koja pomera granice ljudskih mogućnosti, daleko veću od jednog teniskog meča, koliko god on, sam po sebi, bio značajan. Dobio si podršku kakvu nikada u životu nisi imao i koju si davno zaslužio. Svi koji su te podržali želeli su da budu deo jednog veličanstvenog ljudskog poduhvata.
Što se samog meča tiče, nije išlo. Ali nije to, Novače, krajnji ishod jučerašnjeg njujorškog popodneva. Važnije od rezultata meča je to što si, u sportskom i viteškom stremljenju, uspeo da probudiš najbolje u ljudima, a to je veće i vrednije od svake titule. Tvoje suze – odgovor na uzvraćenu dobrotu, su obišle svet i natopile ga plemenitošću kakva je, od postanja do poslednjeg dana, data samo herojima.
Zato, bez brige, Novače. Juče si izgubio meč, ali si osvojio svet. A osvojio si ga tako što si dodirnuo ljudske duše i uselio se u srca ljudi. I ne samo da si ga osvojio, već ti se taj isti svet, koji je prethodno učinio sve kako bi te osporio, juče popodne po njujorškom vremenu, duboko poklonio.
autor:Dragan Dobrašinović
