Pismo sa Kosova ili čekanje i strepnja

Dok traje bezalternativni put srpske vlasti u EU i dok se pregovori o KiM ne prebace u UN – sve podleže sumnji, pa i trenutna priča oko tandema Rašić-Trajković u glavnim ulogama

Piše: Janja Gaćeša

Svako ko na svom autu ima registarske oznake „KM” moći će da produži registraciju, ali ako želi da zameni auto, odnosno kupi novo vozilo, neće moći da ga registruje na nove „KM” tablice, jer su one odlukom predstavnika zvaničnog Beograda – a u sklopu dijaloga u Briselu – ukinute. I ne samo one, ukinute su i registarske oznake svih gradova južno od Ibra. Policijske uprave koje su sa Kosova i Metohije premeštene u gradove u centralnoj Srbiji više neće izdavati tablice sa oznakom gradova na Kosovu i Metohiji.

Dosadašnja praksa bila je da, šta god da predstavnici vlasti dogovore, narod uvek traži način da nekako izbegne silom nametnuto rešenje, odnosno da odugovlači koliko god može da se povinuje separatističkim vlastima u Prištini. Najnovijim dogovorom u Briselu Srbima na severu pokrajine nije ostavljeno mnogo prostora za manevar, iako se na prvi pogled to ne vidi. Čak i da im se – nekim novim dogovorom – dozvole „KS” tablice, gorčina koju osećaju neće nestati, jer je ukinuto ono za šta su ih svi ubeđivali da se bore, i to uz priču da neće morati da plaćaju kazne.

Nije im ostavljena ni opcija koju smo mi južno od Ibra imali, a to je da plaćamo dve registracije – jednu za vožnju po KiM, a drugu za kretanje po ostatku Srbije –  jer se tablice, ponoviću, naših gradova više neće izdavati. Kroz priču o ukidanju „KM” tablica provuklo se i ukidanje svih ostalih tablica kosovskometohijskih gradova. Nekako nam je ta vest poturena i prilično nam je teško pala. Te tablice su do sada važile ne samo za vožnju po ostatku Srbije, već ste sa njima mogli da vozite auto i u inostranstvu. Lično sam u Grčkoj ovog leta videla auto sa pećkim registarskim oznakama. Tablice sa registarskim oznakama gradova na Kosovu i Metohiji – posebno južno od Ibra –  koristili su raseljeni Srbi iz pokrajine koji žive u ostatku Srbije. To znači da oni imaju dokumenta gradova na KiM i da i na taj način čuvaju vezu sa mestom odakle su silom proterani. Sada im se ta veza ukida.

„RKS” ili nova adresa

Sa ukidanjem kosovskometohijskih registarskih oznaka, a kako stvari trenutno stoje, Srbima na severu KiM ostavljene su sledeće mogućnosti za registraciju: mogu postojećem autu produžavati „KM” registraciju u nedogled, odnosno dok se nešto drugo ne dogovori, mada većina veruje da će sve ostati kako je i da će vremenom sve više ljudi jednostavno preći na „RKS” tablice. Dalje, u slučaju kupovine novog auta mogu da biraju ili „RKS” tablice ili da se odjave sa Kosova i Metohije, prijave prebivalište negde u ostatku Srbije i onda registruju auto na grad iz nove adrese. Taj auto će moći da se vozi na KiM sa stikerima preko oznaka države Srbije. Znači, „RKS” tablice ili nova adresa, ali ne na Kosovu i Metohiji.

Ovu opciju pojedini Srbi južno od Ibra koriste već neko vreme, ali poslednjih godina nailaze na velike probleme. Prijavljeni u gradovima gde imaju nekretninu ili prosto rođake – što zbog registracije auta, što zbog bezviznog pasoša – sve češće se suočavaju sa problemom produženja mesta prebivališta. Ukoliko policajci koji vrše proveru dođu na prijavljenu adresu i ne nađu vas – gubite automatski pravo na produženje mesta prebivališta.

Moj prijatelj rekao je istinu policajcu u jednom gradu u centralnoj Srbiji, koji ga nije pronašao u kući čiji je vlasnik, a to je da živi na Kosovu i Metohiji i da je tu prijavljen zbog bezviznog pasoša. Zamolio ga je da ima razumevanja i da mu dozvoli da produži mesto prebivališta jer mu pasoš ističe – ali je odbijen. Na opasku iznerviranog Kosovca da bi Šiptaru sigurno progledao kroz prste, policajac je odgovorio: „Šiptar ima 500 evra”. Srbin koga pominjem je nedavno dobio nov pasoš u Koordinacionoj upravi u Beogradu za koji ne važi bezvizni režim.

Kako stvari trenutno stoje, a ako već pominjem naše krivudave puteve da izbegnemo silom nametnut dogovor, rešenje je da se odjavite sa KiM i stalno nastanite u ostatku Srbije, jer su provere sve rigoroznije, ili da imate doušnika u policiji koji će vas upozoriti da će policija da dođe pa da odete i dežurate dok kontrola ne prođe – znači da lažete. Uz opasku da opcija „RKS” tablica uvek postoji. Čak da postoji i varijanta „KS” tablica svejedno nam je – „KM”, „PR”, „PZ”, „UR” i sve druge tablice više ne postoje.

Integracija u „kosovski sistem”

Ostajem pri tvrdnji, bez obzira na sve gore napisano, da su Srbima sa Kosova i Metohije na listi ustupaka Prištini u Briselu – a koji vode zaokruživanju nezavisnosti – registarske tablice na dnu liste važnosti. Napisanim sam samo podsetila kako se svakim dogovorom dodatno zavrću ruke Srbima na Kosovu i Metohiji, odnosno komplikuje život. Nas, u stvari, brine sve ono što se dešava iza kulisa.

Tako je istina da policijske uprave, koje su sa Kosova i Metohije izmeštene u gradove na području centralne Srbije, sada neće izdavati ni registarske tablice, a ni pasoše već ne izdaju. Lične karte takozvane „države Kosovo” je zvanični Beograd nedavno priznao. Ne mogu ni da zamislim da sve vodi tome da će i lične karte da nam se ukinu i da ćemo sa ličnom kartom „države Kosovo” koliko sutra po ostatku svoje zemlje da završavamo sve što treba kao „Kosovari”.

Brine nas i integracija zdravstva i prosvete u „kosovski sistem”. Kada je zdravstvo u pitanju, već kruže određene priče i nisu nimalo ohrabrujuće. Poučeni ranijim iskustvima, plašimo se da je sve već potpisano i da je došlo vreme da se dogovoreno sprovede. Stalno prebiramo po glavi šta je još ostalo, koji još ustupak Prištini nismo uradili? Iskustvo nas uči – i to stalno ponavljam – da čim državni vrh kaže da nešto neće da uradi, u praksi bude drugačije. Nekako nam se poturi to što nam skroje u Briselu. Sve bude izrežirano tako da se, kao u slučaju „KM” tablica, proglasi pobeda, ali kada se zagrebe – realnost je potpuno drugačija. Sve nabrojano na stranu, iza kulisa je priča o konačnom dogovoru Beograda i Prištine na proleće, i zbog toga smo najviše zabrinuti  jer to sve češće pominju u Prištini.

Zaokruživanje nezavisnosti

Godinama opstati na Kosovu i Metohiji znači boriti se i sa odlukama koje dolaze iz Beograda, a ne samo iz Prištine. Kada spomenu Zajednicu srpskih opština, odmah nam na pamet padnu sva ona mesta koja ona neće obuhvatiti i zapitamo se šta će biti sa tim ljudima? Moje selo ona ne obuhvata – i kako ćemo opstati sam Bog zna. Kako će opstati Plemetina i Prilužje? To su dva sela sa, do pre nekoliko godina, pet hiljada stanovnika. Ahtisarijevim planom oni nisu dobili opštinu i za rezultat imamo činjenicu da je sada broj stanovnika skoro pa prepolovljen. Prilužje je ostalo u opštini Vučitrn, Plemetina u opštini Obilić – lokalnim samoupravama kojima upravljaju Albanci.

Na samo nešto više od 20 kilometara udaljenosti od Prištine, Srbi u pomenutim selima žive u getu i gledaju kako im prištinske vlasti naseljavaju Rome, Egipćane i Aškalije koje deportuju zemlje Zapada. Niko se njihovim problemima ne bavi. Pitamo se i kako će opstati Srbi u Metohiji, oni zaboravljeni mučenici. Na kraju krajeva, kako će opstati i oni koje ona obuhvati, jer malo je verovatno da će život Srba biti lakši iz proste činjenice da Briselski sporazum Srbima na Kosovu i Metohiji ništa dobro nije i neće doneti.

Sve što dolazi iz Brisela, sa ovakvog Zapada – apsolutno sve – ne može biti dobro za nas koji se borimo da opstanemo. Briselskim sporazumom asimiluju nas u „kosovsku državu” na podmukao način, i ne radi to Aljbin Kurti već Zapad. Umesto da raskrstimo sa njima mi nastupamo tako da sve na terenu bude u službi sprovođenja te njihove politike i to pod obavezno, potpuno svesni da nam svaki novi dogovor u Briselu sve više sužava prostor za bilo kakav oblik borbe i da nanosimo direktnu štetu svom narodu koji živi bez elementarnih ljudskih prava.

Sve to za rezultat ima odlazak ljudi sa Kosova i Metohije i iseljavanje neće prestati sve dok traje bezalternativni put srpske vlasti u Evropsku uniju. Kada pregovore o Kosovu i Metohiji prebace u Ujedinjene nacije – i kada osnov za iste bude Rezolucija SB UN 1244 – znaćemo da imamo državu koja misli isto što i mi, i koja nas brani. Dok se to ne desi, sve podleže sumnji, pa i trenutna priča oko najnovijeg poteza tandema Nemačka-Kurti sa Nenadom Rašićem i Radom Trajković u glavnim ulogama.

Janja Gaćeša