Različite inspekcije i policija počeli su da terorišu narod već 21. avgusta, kažnjavajući vlasnike prodavnica, ugostiteljskih radnji i ljude na ulici pod izgovorom nepoštovanja protivepidemijskih mera.
Albanac iz Gnjilana svratio je u jedan od gračaničkih kafića želeći da popije piće. Konobar koji je prišao da ga usluži tražio je da mu pokaže dokaz o vakcinaciji, jer je samo vakcinisanima dozvoljen ulaz. Začuđen onim što čuje rekao je da nije vakcinisan i zatražio od konobara objašnjenje. Saznao da je to naređenje iz Prištine, odnosno da su 20. avgusta na snagu stupile nove mere za suzbijanje koronavirusa i da su kazne za vlasnike ugostiteljskih objekata visoke. Zbog toga ne samo da ne sme da ga usluži, već mora da napusti lokal. Upozorio ga je da ako naiđe inspekcija može i njega da kazni. Vidno iznervirani Albanac je ustao i dok je izlazio rekao je konobaru da kada vidi inspekciju, policiju ili koga god da te mere sprovodi, da ih pošalje u Gnjilane, da im tamo pokažu da li smeju da kažnjavaju i iste sprovode.
Nekoliko dana po donošenju novih mera u Gračanici i Partešu – dan posle u Prilužju i Gračanici – pripadnici takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga delili su zaštitne maske. U Gračanici su bili u centru, u neposrednoj blizini policijske stanice i opštine Gračanica. Slučajno sam se zadesila u tom delu sela i pažnju mi je privuklo oklopno vozilo sa „vojnom“ registarcijom. Zastala sam i posmatrala šta rade. Jedan od prolaznika zaustavio se da vidi šta je na tezgi i uzeo je masku koju mu je pružio „vojnik“. Ne pada mi na pamet da branim ljude koji su maske uzimali – a bilo je takvih – ali ne mogu da budem sigurna da su znali od koga su ih uzimali, odnosno verujem da nisu ni primetili registraciju ili oznaku na uniformi, već su mislili da su pripadnici Kfora – barem oni u prvih nekoliko minuta. Većina je prolazila pored njih i ne gledajući ih, posebno kada se pročulo ko, u stvari, deli maske.
Sve liči na raciju
Različite inspekcije i policija počeli su da terorišu narod već 21. avgusta kažnjavajući vlasnike prodavnica, ugostiteljskih radnji i ljude na ulici pod izgovorom nepoštovanja mera donesenih u cilju suzbijanja koronavirusa. Nekoliko dana posle policajci su upali, bukvalno, u Dom zdravlja u Gračanici koji radi u sistemu države Srbije i proveravali da li medicinsko osoblje i pacijenti nose maske.
Danima prepričavamo neprijatna iskustva i složni smo u oceni da sve liči na raciju. Pojedinci su toliko su uplašeni da su počeli da stvaraju zalihe hrane, jer ono što gledamo i slušamo prosto nije normalno. Policija i dalje kažnjava ako su, na primer, dvoje ili više njih na ulici bez zaštitnih maski ili ako iste nemaju putnici u prevozu, odnosno oni koji borave u zatvorenom prostoru. Još štošta je novim merama zabranjeno, ali nigde ne piše da je uslov za boravak u tržnim centrima, restoranima ili kafićima, ustanovama kulture, bioskopima, potvrda o vakcinaciji.
Narod se buni i ulazi u rasprave sa policijom i inspekcijom. Govori im da nemaju prava da pišu kazne, odnosno da pokažu papir gde takva odluka stoji, ali džabe. Upućuju ih da odu do najvećeg tržnog centra na Kosovu koji se nalazi na ulazu u Prištinu, i tamo počnu da kažnjavaju, jer mere zbog kojih proganjaju Srbe niko od Albanaca ne poštuje, ali ne vredi. Što je najtragičnije u ovoj priči, među „inkvizitorima“, kako su im ljudi dali nadimak, ima i Srba koji se pravdaju da rade po nalogu svojih pretpostavljenih.
Duple aršine i kada je poštovanje mera protiv koronavirusa u pitanju gledamo više od godinu dana. Svako od nas je barem jednom bio svedok da ono što kroz prste gledaju Albancima sa jedne strane, Srbima bez milosti naplaćuju kao kaznu sa druge. Dok mi hodamo ulicama sa oprezom, uz obavezno nošenje zaštitne maske, jer svakog trenutka nas policajac može uhvatiti za ruku i zatražiti ličnu kartu da nam napiše kaznu, u većinski albanskim mestima situacija je znatno opuštenija. U zvaničnim podacima stoji da se kazne pišu svima i to je možda tačno, ali pitanje je da li ih Albanci, za razliku od Srba, plaćaju i u kolikom broju.
Poslednjih nedelja raste broj novoinficiranih od koronavirusa u srpskim sredinama, ali se on ne može uporediti sa brojem kada su Albanci u pitanju. Kod njih je za samo petnaestak dana zabeleženo preko 20.000 novozaraženih, u opštini Gračanica, za isto vreme, 28. U takvim uslovima, Gnjilanac sa početka priče pojma nema o novim merama, jer ih očigledno u Gnjilanu niko ne sprovodi u takvoj meri kao u Gračanici. (Po ulici se šire priče da odbijaju vakcinaciju pa su cifre malo preuveličane ne bi li ih naterali da se vakcinišu, ali dokaza za to nema.)
Oba pomenuta primera u tekstu nisu ništa drugo nego represija. Nov način da se izvrši pritisak na Srbe krijući se pri tome iza epidemioloških mera. U svom ovom haosu posebno je teško pala vest da je još jedno srpsko dete pretučeno, ovog puta u Kosovskoj Kamenici. Iskustvo nas uči da sve što Albanci rade planirano je i povezano. Od prebijanja dečaka u gradu u kome Srbi žive bez većih problema sa Albancima do rasporeda takozvane kosovske vojske po srpskim selima.
Srbe nema ko da štiti
Zvaničnici naše države i Srbi koji učestvuju u institucijama „države Kosovo“ su, povodom svega što pominjem, glas podigli kada je pretučen Mihajlo i prvog dana kada su „Kosovske bezbednosne snage“ delile maske. Oštro su osudili i jedno i drugo, rekli da je to pritisak – i to je to. Izostala je reakcija drugog dana, jer su pripadnici „Kosovskih bezbednosnih snaga“ opet u Gračanici delili zaštitne maske. Bila je to još veća provokacija, jer su to uradili posle njihovih saopštenja, ali se ćutalo. Očekujemo da neko reaguje i kada se sprovodi teror oko poštovanja mera za suzbijanje koronavirusa, jer je posle poslednjih dešavanja jasno da se i tu sa Srbima nehumano postupa, odnosno koristi situacija za dodatno zastrašivanje. Nemoguće je da ne znaju šta se dešava.
A, da li mogu da urade – na prvom mestu zvanični Beograd – više od pisanja saopštenja? Da organizuju proteste. Da se narod okupi i poručimo da nam je dosta terora. Da celu priču oko našeg života ovde podignemo na viši nivo od dosadašnjih štancovanja saopštenja koja se pročitaju nekoliko puta dnevno i već sutra kao da se ništa nije dogodilo. Da jednom kao država reagujemo i poručimo da ako međunarodna zajednica neće da zaštiti narod na Kosovu i Metohiji, država Srbija ima obavezu da to učini. Ima li koga da lupi šakom o sto? Odgovor je: ne mogu i nema.
Ko da okupi narod kada je Opština Priština (reč je o srpskom sistemu) – u čijem su sastavu mnoga sela iz centralnog dela KiM – Briselskim sporazumom ugašena. Ona postoji i radi, ali je niko sem Beograda ne priznaje i zato moraju da budu manji od makovog zrna. Sa duge strane je Opština Gračanica koja je – zvanični Beograd i nju prihvata – formirana po takozvanom kosovskom sistemu i mora još manja da bude od pomenutog zrna, jer kako će gurati prst u oko svojim nadređenima u centralnim institucijama vlasti u Prištini. Pomenute institucije predvode ljudi čiji je glavni zadatak da klimaju glavom. Kada su takozvane Kosovske bezbednosne snage u pitanju, oni ne smeju bez dozvole Kfora u sredine severno od Ibra. Južno mogu kad hoće i kako hoće – i to je neko dogovorio.
Koren naših muka ima višedecenijsku, možda i vekovnu starost, ali je posebno počeo da se širi i učvršćuje onog trenutka kada smo sa separatistima i zločincima seli za pregovarački sto i počeli da popuštamo zbog puta u Evropsku uniju. Zato i nema nikoga da lupi šakom o sto, jer su jedni započeli, a drugi, došavši na vlast, nastavili gotovo isto – ili još gore – da rade. Sami smo sebi vezali ruke. U takvim uslovima, narod je potpuno ostavljen i živimo po principu ko izdrži duže, jer odavno smo shvatili da nas, Srbe sa Kosova i Metohije, pod ovim nebeskim svodom nema ko da zaštiti.
autor:Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice
Naslovna fotografija: Janja Gaćeša/Novi Standard
Izvor :Novi Standard
