Pismo sa Kosova ili skrivene (na)mere

0
52

Od 6. decembra na Kosmetu važe nove kovid mere i kao ni jedne do sada izazvale su brojne kontroverze. Posebno u delu koji se odnosi na slobodu kretanja, odnosno uslova za ulazak na KiM


Od 6. decembra na Kosovu i Metohiji važe nove mere za suzbijanje koronavirusa i kao ni jedne do sada izazvale su brojne kontroverze. Posebno u onom delu koji se odnosi na slobodu kretanja, odnosno uslova za ulazak na KiM.

Prema novim merama, svaka osoba koja uđe na teritoriju KiM mora da ima potvrdu o vakcinaciji sa dve doze vakcine protiv virusa kovid -19, ili potvrdu o vakcinaciji jednom dozom – ne stariju od mesec dana – ali i negativan PCR test ne stariji od 48 sati. Lica koja imaju potvrdu o vakcinaciji jednom dozom, ali i dokaz da su preležali koronu – pozitivan PCR test izdat ne manje od 21 dan i ne više od 180 dana – takođe mogu da uđu na KiM. Mere se odnose i na decu stariju od 12 godina. Ovo su mere koje se već primenjuju i važiće do 3. januara 2022. godine. Tada će ih zameniti još rigoroznije mere, pa na KiM možete da uđete samo ako ste kompletno vakcinisani.

Ne treba ni da pominjem nervozu i nezadovoljstvo koje su navedene mere izazvale kod Srba sa Kosova i Metohije i ogromna većina nas – vakcinisanih i nevakcinisanih – smatra ne samo da su one rigorozne, nepotrebne, već i da su politički motivisane i usmerene ka tome da se opet izazovu incidenti. Neću ulaziti u priču o vakcinama, jer o njima se toliko govori na nivou celog sveta da je pametnom do sada sve jasno vezano za njihovu (ne)efikasnost kada je koronavirus u pitanju, a nisam ni kompetetna da govorim na tu temu. Pokušaću da objasnim zašto mislimo da su mere donete sa skrivenim namerama, odnosno sa političkom konotacijom, i da po ko zna koji put Srbi izvlače najdeblji kraj.

Nema pošteđenih Srba

Mere su donete odmah posle otvaranja granice Srbije i Albanije. Tu odlazak i dolazak ljudi niko ne kontroliše i nikakve potvrde o vakcinama nisu potrebne – procenjeno je da iz Albanije ne dolazi nikakva opasnost. Dalje, sa teritorije KiM se ne može bez određenih uslova ući u Severnu Makedoniju, s tim da zahtevi nadležnih iz Skoplja nisu toliko rigorozni za ulazak u zemlju – tu, dakle, postoji reciprocitet. Za razliku od pomenutog, prelaze na administartivnoj liniji sa centralnom Srbijom u najvećem broju koriste Srbi, i dva eventualno tri puta godišnje masovnije Albanci gastarbajteri.

Da Vas podsetimo:  Zapad uvek protiv Rusa

Kada su mere najavljene 30. novembra bili smo ubeđeni da se one neće odnositi na ljude koji na KiM žive, bilo da su Srbi ili Albanci, odnosno da će na snazi ostati mere sedmodnevne izolacije ukoliko nemate nijedan papir, da će važiti potvrda da ste preležali koronu ili da ste vakcinisani, PCR test ne stariji od 72 sata ili test na antitela. (To su mere donesene u septembru u jeku epidemije i koje su do 6. decembra bile na snazi. Njih smo trpeli i ćutali.) Donekle smo razumeli opreznost zbog onih koji dolaze iz zemalja Zapadne Evrope, jer je tamo nov soj virusa već registrovan. Posebno jer znamo da je najveća stopa smrtnosti i najveći broj zaraženih zabeležen na KiM nakon odlaska gastarbajtera krajem avgusta, jer tokom leta niko o ničemu nije vodio računa kao da koronavirus nije postojao. Mere donete u septembru dale su rezultate i trenutno broj obolelih na KiM u albanskim sredinama nije ni dvocifren, a preminulih nema. Sitacija je dobra i kada su srpske sredine u pitanju.

Činjenica je i da se u centralnu Srbiju preko administartivnih prelaza ulazi bez ikakvih mera. To znači da ćemo u narednim nedeljama imati kolone automobila Albanaca na prelazu Jarinje koji idu na skijanje na Kopaonik. Svedok sam tome prošle godine uoči novogodišnjih praznika i lično poznajem Albance iz Prištine koji tokom zime na pomenutoj planini provode produžene vikende. Njih niko neće kontrolisati i ucenjivati vakcinom. Oni jesu građani Srbije i nemam ništa protiv, ali taj primer ne sledi Priština. Gde god mogu da nam otežaju uradiće to i sakriti se iza nečega – ovog puta iza epidemije. Ne štede čak ni decu.

Mere koje su trenutno na snazi, pored pomenutih na prelazima, podrazumevaju niz drugih zabrana za nevakcinisane ili delimično vakcinisane poput zabrane ulaska u tržne centre, gradski i međugradski prevoz, ograničeno je radno vreme restorana i kafića, broja ljudi u taksiju. Svi zaposleni u javnim institucijama moraju biti vakcinisani. Tu su zabrane slavlja, okupljanja na javnim mestima, obavezno je nošenje maski i na otvorenom i u zatvorenim prostorijama, i još mnogo toga drugog.

Da bi sve što su zabranili mogli da kontrolišu treba im barem dva puta više policajaca i inspektora nego što ih imaju sada. Pod uslovom da samo kontrolišu sprovođenje mera protiv koronavirusa, a da sve drugo zapostave. Oni nemaju kapacitet da sve napisano prate i zato se u tržne centre ulazi slobodno, u gradovima gde su Albanci apsolutna većina retko ko nosi maske na ulici, a autobusi i restorani su puni. Lično sam svedok, i pre i posle donesenih mera, da maske ne nose ni u zatvorenim prostorijama. To sam videla u zgradi Opštine Prizren pre desetak dana gde niko od radnika na šalterima nije imao masku. U Lipljanu niko od Albanaca nije nosio masku na ulici prvog dana kada su najstožije mere do sada stupile na snagu. Za nas Srbe to je luksuz o kojem možemo samo da sanjamo. Srbinu koji putnike prevozi kombijem iz Lipljana do Gračanice istog dana brojali su putnike i rekli da više od pet ljudi ne sme da prevozi. Šta mislite, da li putnike broje u prevozima koje koriste Albanci u Srbici, Đakovici, Dečanu ili Klini, na primer?

Da Vas podsetimo:  Crnogorci se nude Velikoj Arbaniji

Dupli aršini

Na KiM su održani kosovski lokalni izbori i nije se postavljalo pitanje kada je korona u pitanju, a kada je trebalo glasati. Kada se krenulo sa imunizacijom u ostatku Srbije, Albanci je nisu dozvoli u Domovima zdravlja koji rade po srpskom sistemu, već se i sada na vakcinaciju ide u Kuršumliju, odnosno Rašku, a oni su mesecima čekali da im stignu vakcine.

Kada se sve sabere ostaje činjenica da jedino mesto gde se mere najlakše mogu primeniti jesu administrativni prelazi koje, ponoviću, u 90 odsto slučajeva prelaze Srbi – posebno na prelazu Jarinje. Ovih dana na pomenutom prelazu iz autobusa se izbacuju studenti kojima se ne dozvoljava da se vrate na fakultete, već su ucenjeni da moraju prvo da se vakcinišu. Ankete koje mediji sprovode na severu pokrajine prenose opšte nezadovoljstvo ljudi i njihovu nadu da mere moraju što pre da se promene jer je mnogo problema. Kažu da im je dodatno ugrožena sloboda kretanja.

Čak i da zanemarimo da je ovo Kosovo i da su u pitanju Srbi i Albanci, postoji pravo čoveka da sam donese odluku da li će se ili neće vakcinisati. To je lična stvar svakog pojedinca, a stoji da struka to treba da preporučuje. Nevakcinisani ljudi trpe određene sankcije, ali im je omogućeno da funkcionišu i da putuju uz određene uslove – testove ili mere izolacije. Ostavljeno je kakvo takvo pravo da svoje građanske slobode mogu da brane. Ovde sem ucene sa vakcinacijom ne postoji ništa drugo, i ona se, što je najstrašnije, odnosi i na decu. Poznajem čoveka koji je vakcinisan dva puta i koji odbija da pokaže potvrdu o vakcinaciji jer smatra da je to njegova lična stvar i da se to nikoga ne tiče. Neće da je koristi, kako kaže, kao ausvajs. Trpimo duple aršine i kada su mere zaštite od koronavirusa u pitanju i nema sile koja će nas ubediti da isto postupaju i prema Albancima. To gledamo svojim očima i svedočimo već više od godinu dana, čak i sada kada su rigorozne mere na snazi.

Da Vas podsetimo:  UDRUŽENjU ''Gardijsko Srce''

Da pomenem i da je praksa bila da kada se donesu određene mere odmah reaguje neko iz Srpske liste, obično Dalibor Jevtić, koji je objašnjavao na koga se mere odnose i šta one znače za Srbe koji žive na KiM. Sada svi ćute. Kruže priče da se nadaju da će Albanci da se pobune, pa će mere ublažiti. Ako smo svedoci da se mere po Kosovu i Metohiji u albanskim sredinama baš i i ne sprovode, džaba im nada. Za sredu jeste zakazan protest ugostiteljskih radnika u Prištini, ali to i nema neke veze sa prelazima. Priča se i da će od ponedeljka – 13. decembra – krenuti oštre kontrole sprovođenja mera po Kosovu i Metohiji. Hajde i to čudo da vidimo. Da kontrolišu i papreno kažnjavaju Albance na teritoriji cele pokrajine, a oni da budu mirni i ne reaguju. Pitanje je koliko Aljbinu Kurtiju odgovara da Albanci krenu masovnije da se bune, sada kada je na staklenim nogama jer je doživeo debakl na lokalnim izborima. Odgovaralo bi mu da se Srbi pobune jer bi onda glumio silu, „državu“, slao pripadnike Rosu na sever sa oklopnim vozilima i eventualno produžio svoj život na vlasti.

ROSU na Jarinju, 22. septembar 2021. (Snimak ekrana/Jutjub/Kosovo Online)

Tako izgleda život na Kosovu i Metohiji uoči praznika, pred sam kraj ove godine. Jedni donose mere nadajući se jednom, drugi ćute nadajući se drugom, a narod – Srbi sa KiM – je ubeđen da je sve, na žalost, i dalje samo politika.

autor:Janja Gaćeša

Naslovna fotografija: Tanjug/Boki

https://standard.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime