Sudija Dejan Stefanović osudio nevinog čoveka

O sudbini Žarka Grujića (63), čoveka kojeg je krvnički pretukao mlađani i snažni sudija Zoran Šešić Koreni su pisali u nekoliko navrata. Sve činjenice i dokazi nalaze se na strani Žarka Grujića, dok se iza sudije Šešića nalazi pravosudni sistem Srbije. Takvo beščašće ljudi koji dele pravdu toliko je očigledno, da nije jasno kako je moguće da se u isto kolo nečasnih ljudi uhvate i tužilaštvo i sud. Suština je u sledećem: Žarko Grujić ima dokaze na svojoj strani (video snimak, zapisnik policije s lica mesta, izveštaj Hitne pomoći da mu je sudija Zoran Šešić naneo teške telesne povrede), ali sudija Zoran Šešić iza sebe ima tužilaštvo i sud. Tako se desilo da potpuno nevin čovek bude osuđen, a da se krivac i dalje šepuri u svojoj sudnici i čeka priliku da na nekom novom, znatno starijem i nemoćnom licu iznova pokaže svoju fizičku (nažalost i „pravnu“) snagu.U nastavku prenosimo pismo, upućeno sudiji Dejanu Stefanoviću, koje nam je dostavila Žarkova supruga.

_______________

Poštovani (ili barem sam tako mislila) sudijo Dejane Stefanoviću,

Obraćam Vam se otvorenim pismom povodom Vaše presude mome suprugu Žarku Grujiću, jer mislim da ste jedini u ovom slučaju koga moje obraćanje može, barem jednim delom, dotaći. Ili se bar tako nadam. Iznenadila sam se kada je Vama dodeljen ovaj predmet, koji je od početka nameštan, jer važite za retke osobe za koje većina smatra da su poštene sudije. Ponadala sam se da je neko, vaš nadređeni, smatrao da treba dodeliti predmet nekome ko je nepristrasan. Naivno od mene. Sada shvatam da Vam je dodeljen, jer su i tada ljudi koji na to utiču, znali da nečim mogu da izvrše pritisak na Vas, a da će Vaš imidž poštenog sudije biti dobro pokriće za njihovu priču.

Doneli ste presudu kojom ste osudili potpuno nevinog čoveka, znajući da nema ni jednog dokaza kao osnova za Vašu presudu. Zanemarili ste sve dokaze koji govore da je moj suprug žrtva. Dve godine suđenja, pritvor bez i jednog dokaza, farsa gde video snimak ne može da se pogleda 1,5 godinu u sudu zbog nedostatka tehničkih mogućnosti, a na kraju kao i da nije prikazan….Da li Vas je barem malo sramota? Verovatno jeste, pošto ste zahtev tužioca da se kazni sa 8 meseci zatvora zamenili sa uslovnom kaznom. Ali da li mislite da to olakšava Vaš položaj? Varate se. Vi jeste neprikosnoveni, možete po našem zakonu i praksi da donosite odluke koje su potpuno suprotne zakonu, o moralu više niko i ne misli. Ali da li ćete moći mirno da spavate? Vi ste čovek kojji je izigrao zakon, bez obzira na sve olkšavajuće okolnosti kojim sebe verovatno pokušavate da opravdate, koji je mrcvario bolesnog čoveka dve godine, koga ste držali dva meseca u zatvoru i koji je dobio otkaz na poslu. Vi ga ubijate i negde morate da odgovarate za to. Cena za to ne može da bude mala. Vi ste ovim postali saučesnik. Tu nema varijante malog zla. Postoji jasna crta. Ili jesi ili nisi. Vi ste čovek koji je prešao tu crtu i pljunuo na pravdu i poštenje i na svedoke policajce koji su ostali pri svojim iskazima i pored pritisaka na poslu kojima su bili izloženi. Zar Vas nije sramota od policajca koji je bio nervozan i uznemiren i istrpeo sve pritiske da svedoči kako je pravo i pravedno? Drugog policajca nismo ni zvali da dodatno svedoči, jer ima malu decu. Šta Vi imate da su mogli da izvrše pritisak na Vas i da niste mogli da se oduprete? Ovi ljudi, koji sigurno imaju mnogo manje od Vas, su rizikovali svoj posao, svoju porodicu. Šta Vi rizikujete? Trenutnu poziciju u sudu? Pa zaboga mlad ste čovek, treba da živite sami sa sobom još dugo vremena, a to je najteže. Kako ćete poštovati sebe?

Čitala sam u Vremenu izjave Nenada Stefanovića o borbi porotiv korupcije. Da treba zaštititi tužioce i sudije od pomeranja, da im mesta budu garantovana, da su neprikosnoveni da ne bi bilo političkog uticja nja njih. Pa zaboga sve sudije i tužioci su se organizovali, bez ikakvog političkog pritiska, da odrade sve da zaštite sudiju nasilnika, da donosu presudu bez bilo kakvog utemeljenja u zakonu, da bukvalno ubiju čoveka koji im se suprotstavio. Pa šta li tek rade kada imaju u neki veći interes sem male zle osvete? Sva udruženja su stala iza nepravde i bezakonja – svima smo se obraćali i niko nije reagovao. I ovakve ljude treba postaviti da doživotno vrše svoje funkcije bez bilo kakve kontrole? Ko će zaštititi građane ove zemlje od njihi? Pa vi bi trebali da budete bastioni borbe za pravdu i poštenje da bi bili neprikosnoveni. I kao šlag na tortu da sa sami birate međusobno? Pa iz gore navedenog se vidi koga bi birali. Tu bi poštenje i rad po zakonu bili faktori za diskvalifikaciju. I još se obraćate Venecijanskoj komisiji za zaštitu?

Treba da uložimo žalbu na Vašu presudu sudijo, šta da kažemo? Tužičlac je vodio postupak bez i jednog dokaza i sudija je presudio bez i jednog dokaza, zato što su se sudije organizovale i vršile pritisak na njih? A i kome ulažemo tužbu? Višem sudu u kome je sudija Zoran Šešić, nasilnik, koij je davao lažne izjave, koji je digao ceo pravosudni sistem zbog navodnog napada na sudiju, postavljen na čelo Veća za borbu protiv korupcije, kao nagradu za svoja dela i da bi mu olakšali pošto su ga poslednji bastioni poštenja i pravde u Viskokom savetu sudstva oglasili odgovornim za teško narušavanje etičkog kodeksa sudije? Koga to zamajavate svojom pričom gospdine Nenade Stefanoviću? Ići ćemo do Strazbura, ali to košta života.

Obratiću se i evropskim institucijama sa sugestijom da uspostave telo koje će direktno nadgledati sudske presude koje se donose u Srbiji. Da građani mogu da im predaju predmete po kojim imaju žalbe na sudski sistem – pa makar samo da ih skupljaju kao dokaz o stanju sudstva ovde. Strazbur je na dalekom štapu za većinu ljudi, posebno za nas u godinama. A za građane Srbije je i samo vođenje sudskih postupaka koji se razvlače u nedogled, apsolutno mislena imenica. A gospodina Nenada Stefanovića samo brine da sudije i tužioce niko ne dira. On je stručnjak za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije??? Pa šta je ovo gospodine Stefanoviću? Ali koga je ikada interesovao narod. Ko sa 200 evre plate može da pokrene sudski postupak kada samo tužba iznosi više, o advokatima da ne govorimo. Zato mogu slobodno da gaze narod, stvaljaju ga u zatvore, ubijaju… Narod ne može, a i nema kome da se žali. Nema Komisije za odbranu naroda. Gospodin Stefanović se brine da već prezaštićeni sudije i tužioci dobiju još više privilegija i da niko ne sme ni da pita kako se donose presude kao ova, bez i jednog dokaza, što zakon niko ne poštuje, jer niko ne sme da utiče na odluke sudija, bez obzira na pravo, pravdu, moral… i da niko ne sme da pomene korupciju, trgovinu uticajem, organizovani kriminal…..Pravi sloj nedodirljivih ljudi koji će moći da rade šta hoće i da im niko ništa ne može. Ovo je gospodine Stefanoviću, mnogo gora stvar od „političke podobnosti“ kojom pokušavate da kupite naklonost Vencijanske komisije.

Nada Aleksić

Zapisnik o Glavnom Pretresu (19.04.2018.) by koreni on Scribd

_________________________

K.br. 284/16

DRUGOM OSNOVNOM SUDU U BEOGRADU

B E O G R A D

ZAVRŠNA REČ, branioca okrivljenog Grujić Žarka, advokata Miroslava Vasića, iz
Beograda, ulica Trnska broj 5/3, po punomoćju u spisima.

Za postojanje krivičnog dela Ugrožavanja sigurnosti, tužilaštvo mora dokazati da je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenom na ozbiljan i konkretan način stavio u izgled odredjeno zlo u smislu napada na telo.

Činjenični opis naveden u osnovnom i preciziranom optužnom aktu, ničim ne ispunjava subjektivne i objektivne elemente postojanja ovog krivičnog dela.

Tužilac licitira u optužnom aktu sa tvrdnjama da li se pretnja odnosi na napad na život ili telo oštećenog i da li je bitno smanjena uračunjivost okrivljenog plod psihomotorne razgradnje njegove ličnosti ili plod afekta gneva visokog intenziteta u koje kako to tvrdi vrštak neuropsihijatar, doveden radnjama oštećenog.

Činjenični opis preciziranog optužnog akta, ne samo da ne odražava stanje u spisima predmeta, već ne proizilazi iz izkaza samog oštećenog. Pomenuti opis ne predstavlja ni odraz pregledanog video materijala u toku dokaznog postupka.

Dogadjaj se nije odigrao kuntinuirano i na jednom mestu, kako to tužilaštvo tvrdi, i nije okrivljeni taj koji je pratio, prišao i napao oštećenog, već je jedan sudija sebi dozvolio da kršeći javni red i mir, krene uz ulicu za čovekom, znatno starijem od njega, da bi mu kako to sam kaže u svojoj izjavi na glavnom pretresu, pokazao da ga se ne plaši i da je sposoban da uvrede uzvraća ali po potrebi i da bije. Sam oštećeni kaže da je prišao okrivljenom te da je došlo do obostranog vredjanja, a kada je video da kod okrivljenog raste temperatura i da počinje da gestikulira, počeo je sa njim da se koška tako što je okrivljenog gurao grudima u njegovo levo rame i time zapravo onemogućio okrivljenog da se kreće dalje u željenom pravcu. Lako je zamisliti situaciju u kome oštećeni grudima gura okrivljenog, koji svojim telom pokazuje tendenciju da nastavi kretanje, ali od pritiska oštećenog to ne može da učini.

Oštećeni, činjenicom da je sustigao okrivljenog, koji se od njega u tom trenutku prilično udaljio i činjenicom da ga je zaustavio u kretanju, te otpočeo verbalni i fizički sukob, u najmanju ruku je pristao na sukobljavanje sa oštećenim, ne pokazujući nikakav osećaj ugroženosti . Naprotiv iz samog iskaza oštećenog, on sve vreme podgreva temperaturu u okrivljenom da bi ga udarcima šake doveo u stanje bespomoćnosti, jer mu je pored bola skinuo i naočare bez kojih okrivljeni ne vidi.

Nezamisljiva je konstrukcija tužilaštva, da se pretnja okrivljenog da će napasti oštećenog, manifestovala u jednom iskoraku. Kako je do iskoraka moglo doći u nespornoj situaciji koju opisuje sam oštećeni, da on grudima gura u rame okrivljenog i sprečava kretanje unapred i na kojoj bi to razdaljini takvim iskorakom prema oštećenom okrivljeni mogao biti, da bi mu mogao zadati bilo kakav udarac. Tu rastojanja nema, nema ni prostora za udarac, pa nema ni navodne pretnje koju tužilaštvo opisuje.

Ovakav iskorak bi doveo do toga da izmedju oštećenog i okrivljenog nema prostora za bilo kakav potencijalni udarac okrivljenog. Naprotiv, oštećeni je iskoristio priliku da se okrivljeni nalazio bočno od njega, da mu zada udarac prvo levom rukom, a kada ga je tim udarcem pomerio u desno i desnom rukom, nakon čega su oštećenom spale naočare.

Verbalni i fizički sukob okrivljenog i oštećenog, plod su činjenice da je oštećeni sustigao i presreo okrivljenog, a zatim u pogodnom momentu mu zadao napred opisane udarce. Pri tom treba imati u vidu da je oštećeni daleko mladji, a da okrivljeni ima 63 godine, polomljene obe noge, te da je fizički očigledno slabiji od okrivljenog, na šta ukazuje i činjenica da je oštećeni, nakon što je dobro izudarao okrivljenog, lako savladao njegov otpor, savivši mu ruke na ledja.

Sve što se desilo nakon opisanih udaraca koje je oštećeni zadao okrivljenom i padom naočara sa lica okrivljenog, što je sve kod njega dovelo do afekta gneva i straha visokog intenziteta, mora se posmatrati kroz bitno smanjenu uračunjivost okrivljenog u koju je doveden ponašanjem oštećenog.

I nadalje, dogadjaj pokazuje svu perfidnost oštećenog, koji pod izgovorom da ne može da pobegne invalidu starom 63 godine, na pogodnom mestu sačekuje okrivljenog i ovaj put mu zadaje udarce pesnicom i nogama usled čega kod okrivljenog nastaju vidne i teske telesne povrede. Najzad, oštećeni bez po muke okrivljenom, kako sam to navodi, obuhvata okrivljenog s ledja, drzi ga za ruke, i savladava bilo kakav otpor.

Indikativan je iskaz policijskih službenika, kao i njihov izvestaj o intervenciji kritičnom prilikom, u kome konstatuju da na oštećenom nisu primetili nikakve vidne povrede, dok je okrivljeni bio sav crven i modar i obliven krvlju. To stanje valjda ukazuje, po mišljenju tužioca, na ozbiljnost i konkretnost pretnji kojima je sudija na javnom mestu bio izložen kritičnom prilikom.

Povrede koje navodi tužilaštvo u optužnom aktu, očigledno nisu nastale kritičnom prilikom, jer ih policijski službenici, uprkos činjenici da su opservirali oštećenog, nisu primetili, a lekarski nalazi oštećenog ne koincidiraju sa datumom kritičnog dogadjaja.

No, moramo primetiti, da tužilac ni jednom rečju ne navodi kakve je povrede zadobio okrivljeni kritičnom prilikom, niti se osvrće na mehanizam nastanka ovih povreda, zanemarujući u potpunosti svoje obaveze iz člana 6 stav 4 ZKP-a, da sa jednakom pažnjom ispituje činjenice koje terete okrivljenog i činjenice koje mu idu u korst.

Ako je tvrdnja tužilaštva, da se pretnja okrivljenog, da će napasti na telo oštećenog sastojala u samo jednom polukoraku, koji je on navodno desnom nogom napravio prema oštećenom, onda su svi potonji opisi dogadjaja potpuno irelevantni za postojanje predmetnog krivičnog dela i za samo optuženje.

Očigledno da i samo tužilaštvo ne zna sta želi da dokaze u ovom postupku, svesno činjenice da postoje nesumjnivi dokazi da je jedan sudija na javnom mestu, nakon što je sustigao gradjanina, s njim ušao u verbalni i fizički sukob i naneo mu vidne povrede, opisane u policijskim izveštajima i lekarskim nalazima.

Više je nego očigledno, da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela koje mu se stavllja na teret, niti bilo kog drugog krivičnog dela. Te da se na osnovu nalaza i misljenja vestaka neuropsihijatra, može zaključiti da je okrivljeni normalna ličnost koji je u afekat visokog intenziteta doveden ponašanjem oštećenog i zadobijenim povredama, a da pri tom nema ni jednog dokaza da je okrivljeni oštećenom zadao bilo kakvu povredu, niti da mu je uputio bilo kakvu pretnju u smislu relevantnih odredbi KZ-a.

S toga, predlažem da sud okrivljenog oslobodi od optužbe.

BRANILAC

adv. Miroslav Vasić