Pismo žandarmeriji: Ujeo vas je pas koga ste hranili

Ovo je trenutak kada nije vreme za mudrovanje i davanje lekcija. Ali trenutak je da se preslišamo svi zajedno, a vi iz Žandarmerije – najviše. 

Neću vam se obratiti sa braćo, jer ste to prestali da budete vašim postupcima i vašom slobodnom voljom. Neke od vaših postupaka morao sam da trpim ali tu vašu odluku, takođe, i ja prihvatam slobodnom voljom.

Žandarmerija zatvara alternativne puteve kojima Srbi izbegavaju šiptarske carinike kod jarinja, na severu KiM, ne priznajući ih na teritoriji države Srbije. Izvor: „Srbi na Okup“, www.srbinaokup.info

Sa kim stati rame uz rame?

Gospodo Žandarmi, na Veliku Gospojinu, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, ubijen je vaš kolega Stevan Sinđelić. Zbog značaja i prepoznatljivosti tog imena u srpskom rodu nekako sam mislio da niko ne bi dao to ime svom detetu jer ono je više od imena, nešto poput titule, zvanja. Eto, čovek koji je to ime nosio ubijen je od Šiptarskih lopova, bezobzirnih zločinaca, čak ne ni terorista, jer oni imaju barem nekakv cilj i ideale, već od stvorenja nižeg od svakog drugog ološa.

Ono uzvišeno značenja koje nosi ime Stevana Sinđelića apsolutni je pozitiv od najcrnjeg negativa i za sada bezimenog skota koji ga je ubio.

Kao svakog samosvesnog i rodoljubivog Srbina i mene je ovo ubistvo duboko uznemirilo i potreslo. Odbrana srpske zemlje je cilj i vrednost za koju ću ovog trenutka dati svoj život. Ponosno i radosno, ako to zatreba, leći ću za taj cilj u grob pored Stevanovog.

Ali sa kim stati rame uz rame u odbranu? Konačno ste stisli ono što treba da kažete da i 16 godina posle NATO agresije traje lažni mir i ne prestaju teroristički napadi na teritoriju i građane Srbije? Sa kim kad su takvi „Naši dani“… Kad i vi sami služite onima koji su ubili vašeg i našeg Sinđelića.
Da li ste se danas setili i svojih „hrabrih“ dela koja vam daju za pravo da tražite to ?Ako niste, da vas podsetim. Naravno, od samog početka.

Tekst vaše zakletve zaklinje se na odbranu, zaštitu, i čuvanje Kosova i Metohije isključivo kao dela države Srbije.

Taj deo je pod okupacijom te shodno vašoj zakletvi obaveza vam nalaže da ga prvo oslobodite pa tek onda čuvate. Kao pripadnici oružanih snaga vi to ne možete drugačije da radite već – oružjem i vojnim načinom.

I desilo se, došli ste na Kosovu i Metohiju 31. oktobra 2012 godine u prvu zvaničnu akciju, službeni zadatak. Prvi put posle 13 godina srpska čizma, pripadnika Žandarmerije, ušla je na zemlju kojoj se zaklela na vernost i čuvanje. Ušla i uhapsila Srbina iz Kosovske Mitrovice Slavoljuba Jovića.

Optužnici se odnoslina na otvaranje vatre na okupatorske vojnike, prvog jula 2012. godine na mostu u Zvečanu. Okupator je tada streljao nenaoružane srpske civile koji nisu želeli da se na prostoru svete srpske zemlje ostvari nekakva teroristička NATO „država“.

Vi niste došli u pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i odbranu srpske zemlje kojoj ste se zakleli već ste, umesto okupatorskih i šiptarskih jedinica (koje nazivate terorističkim) uhapsili Srbina zbog samodobrane i navodnog ranjavanja tih NATO ubica, inače nemačkih vojnika.

Kasnije se ispostavilo da je optužnica i krivično delo za koje je Slavoljub optužen u potpunosti izmišljena. Ali vi ste obavili posao, možda je i Stevan učestvovao u toj „akciji“.

Onda je sklopljen izdajnički Briselski sporazum. Protivustavan i nezakonit. Kao pripadnici snaga bezbednosti vi ste imali i pravo i obavezu da sprečite. A i zakleli ste se. Mogli ste da uhapsite potpisnike kao veleizdajnike i čik da vidim da neko sme da se pobuni protiv vaše korodinirane akcije. Prećutali ste.

Naprotiv! Ne samo da niste reagovali već ste i stali u zaštitu tog sprovodili i oružjem branili uspostavljanje granice između Kosova i Metohije i centralne Srbije. Upirali ste oružje u Srbe koji nisu želeli da prolaze kroz šiptarske službe. Vikali ste se na njih da se vrate nazad i prođu kroz zvaničnu šiptarsku carinu uz pretnju da ćete pucati u taj običan narod koji radi posao za koji ste vi plaćeni. Svojom mehanizacijom rušili ste srpske barikade kojima se srpski narod branio i štitio svoje prodoice i domove na KiM. Možda je i Stevan bio sa vama.

Kada se narod pobunio na Jarinju protiv granice – vi ste bili tu da ga uz upotrebu sile odvratite od odbrane države Srbije. Gospodin Marko Jakšić, tada poslanik u Skupštini Srbije, delio vam je odštampan tekst vaše zakletve. Povlačili ste se bez reči. Možda i Stevan bio sa vama. Gorak ukus ostavilo je vaše prisustvo na Kosovu i Metohiji. Uz vašu pomoć šiptarska „država“, leglo kriminalaca i terorista, zaokružilo je svoju granicu.

Maja meseca naredne godine na Kosovo i Metohiju dolazi vaš komandant, Bratislav Dikić, da proceni situaciju i obezbedi siguran prostor za Vučićev dolazak kako bi ubedio Srbe da prihvate sporazum iz Brisela (izdaju). Vi ga štitite. Od novinara sam prisutan samo ja. Pokušavate da mi pretite oštrim tonom, nabildovanim mišićima, gurate me i vičete jer ne dam da izdaja prođe sakriveno. Smejao sam se takvoj vašoj „moći“ u lice, to vas je razoružalo.

Nekoliko dana kasnije dolazite kao obezbeđenje Vučiću kako bi ste pomogli da izdaja uspe. Od svih novinara, a mnogo ih je bilo iz čitavog sveta, da bi izdaja uspela i ostala sakrivena od očiju javnosti, jedino mene gurate i izbacujete (video se nalazi u privatnoj arhivi, rado ću ga proslediti svakome ko želi da vidi). Opet vičete, opet pretite, opet koristite mišiće. Pitao sam jednog od vas „da li se osećate kao heroji“? Spustio je pogled i odrično klimnuo glavom. Otac je dvoje dece. Mora da ih hrani. Srbi koje zatvarate u šiptarski logor nisu očevi? Nisu nečija braća i sinovi? Oni ne moraju ni o kome da se brinu? Ili je toliko pretežniji život vašeg od mog sina? I Stevan je bio otac.

Krajem godine organizuju se šiptarski kvazi-izbori. Po prvi put na severu Kosova i Metohije, dakle na čitavoj teritoriji pokrajine. Time je uspostavljena i administracija šiptarske (sve manje, zahvaljujući vama) lažne države. Vi dolazite kao obezbeđenje onima koje ste morali po zakonu, pravu i pravdi – da hapsite i privodite sudovima zbog veleizdaje. Vaš odgovor, meni, bio je – „nemoj da nam kvariš posao“. Ne znam, možda nije ali možda je i tu bio Stevan sa vama.

Došli ste i da bukvalno obezbeđujete održavanje šiptarskih izbora kako bi osigurali njihov uspeh. Popodne kada je bilo jasno da je srpski narod bojkotovao izbore terorističke-nato „države“ razbijene su glasačke kutije kako bi se iznudilo ponavljanje i siguran uspeh šiptarskih kvazi-izbora. Niste vi, kutije su lomili zemunski kriminalci koji duguju Vučiću i Dačiću slobodu u obavljanju svojih kriminalnih aktivnosti i odužili su se lomljenjem glasačkih kutija, to jest države Srbije. Vi ste „samo dobili naređenje da se povučete“ kako bi se to nesmetano desilo. Tako je osigurano ponavljanje šiptarskih izbora i izlažiran njihov uspeh.

Za ponovljene izbore opet vas je bio pun jedan od mitrovičkih motela, kao i jedan od studentskih domova i još po neki smeštaj po gradu. Vi ste, po noći, obezbeđivali lepljenje izbornog materijala i sve ostale potrepštine za uspostavljanje šiptarske države. Možda je i Stevan bio sa vama.

Ponovljeni su izbori, uspostavljena je šiptarska civilna uprava. Zahvaljujući vama.

Valjda ste, glumeći da obezbeđujete administrativnu liniju KiM sa južnim delom Srbije, napravili nekakav kompromis sa svojom savešću.

Dok se još kuvalo oko tih kvazi-izbora vi ste, aprila ove godine, napustili svoju bazu u selu Trpeze, opština Kuršumlija, i ostavili stare i nemoćne ljude na milost i nemilost šiptarskih lopova i bandi. Te iste noći, po vašem odlasku, Šiptari su šenlučili, pevali, pucali iz automatskog oružja i slavili vaš odlazak. (Kao su znali da idete?). Da nije bilo velike buke u medijima ne bi se ni vratili u tu bazu.

Zaista, šta ste radili 16 godina kada ste, osim sada, svega još dva ili tri puta došli u sukob sa Šiptarima koji su pokrali preko 70% tamo dostupnih šuma, kako svedoče neki mediji. Do tih slučajnih susreta je došlo tek pri vašim redovnim patrolama, ne sa ciljem da zaštite državnu teritoriju i narod. Kako to da za 16 godina vi ne sprečite ni jednu krađu a smatrate sebe za čuvare države?

U Srbiji, na Kosovu i Metohiji, desila se poslednje tri godine najveća izdaja u istoriji Srbije. Bez vaše pomoći ona ne bi bila moguća, vi ste pomogli teroristima svojim direktnim akcijama da uspostave državu na delu vaše zemlje.

Znam da će me mnogi osuditi za ovo što pišem u ovom trenutku ali vi ste iz ruku, iz srca otimali zemlju i davali je onima koji su proterali preko 300.000 hiljada Srba iz svojih domova a zakletva i dužnost vam nalažu da branite. Razumem kako se osećate povodom Stevanovog ubistva. Sigurno da svako od vas može da kaže „ja sam Stevan Sinđelić“. Ali eto, junaka ubiše gori od najgorih, psi koje ste vi hranili. Što se mene tiče možete da nosite majice sa natpisom „svi smo mi Severina“, znate iz koje je to priče.

I kome se u ovom trenutku obraćate? Čekate šta će reći okupator, agresor, prijatelj, zaštitnik i osnivač terorističkih grupa na KiM? Onaj ko vam je bombardovao državu da bi njima poklonio deo vaše zemlje? Oni vam se smeju u lice! Čak i sada, u ovom trenutku. Pa, eno ih u srpskoj bazi kod Bujanovca dresiraju vaše kolege, srpske vojnike za svoje prljave poslove širom sveta. Vi ste za njih obična radna stoka.

Pomagali ste Dačiću i Vučiću da uspostave terorističku državu i šta su oni povodom ubistva rekli? Vučić iz Berlina poručuje da je najvažnije sačuvati političku i ekonomsku stabilnost. Jel vam ovo stabilnost? Pa još da očuvate ovakvo stanje. Znači da vas i dalje nekažnjeno ubijaju. Vučić još najavljuje i važan događaj – posetu albanskog premijera prvi put posle 68 godina što ni sama kancelarka neofašističke Nemačke, čiji vojnici su van granica jedino Srbe ubijali posle Drugog svetskog rata – nije mogla da veruje? Ni komunisti ga nisu hteli a danas, posle svih zala i zločina koje su počinili u decenijama posle Drugog rata, mi ćemo ga ugostiti.

Hoćete li i njega da obezbeđujete kad dođe u Srbiju? Stevan sigurno neće.

Dačić, takođe iz Berlina, poručuje da je želja svih država Balkana da uđu u EU i to smanjuje napetost(?). Na stotine vas ga je obezbeđivalo u Kosovskoj Mitrovici kada je objavljivao izdaju Kosova i Metohije i poručio narodu da ga se država odrekla. Kolone vas ga je štitilo svojim telima i danas to radite dozvoljavajući da se u vaše ime sastaju srpski zvaničnicima sa pokroviteljima ubice Stevana Sinđelića.

Stevan Sinđelić je svojom smrću iskupio svoje greške. Nekako znamo da prvo „odlaze“ oni najbolji među nama. Mi ostajemo, daje nam se vremena da se pokajemo. Ali ne znamo koliko vremena još imamo… a ono sve brže prolazi.

Sigurno je samo to da nije svaka smrt iskupljenje.Od strašne smrti strašniji je samo nečastan život. Vi ste dobili priliku ali i vreme da popravite stvari… ili se sklonite s puta.

Ivan Maksimović

KMnovine