Plaču slike na zidovima

0
1090

pragKod Gračanice, posle razaranja manastirske porte (31.8.), nepromenjeno je mirno, a zatečeno stanje od onog rušiteljskog dana je nepromenjeno.

Narod dolazi na molitve praznikom, ukrašava ikonama opustošeni ikonostas dok su Gračanički stražari danonoćno prisutni (s tim što smo sada preokupirani brigom o smeštaju u staroj kući dobre braće Jakovljevića, utoliko više ukoliko se kišno vreme i hladnoća pojačavaju)… Na brani Rovni nešto proveravaju zatvarače danima već ali punjenje još ne počinju, ne znamo zašto- jer evo kiša im je pala(kako reče direktor „nacionalnog projekta“ za RTS_ „čekamo kišu pa da počne punjenje“). Što će reći- Ćeraće se Pravoslavni Srbi još sa ovom državnom masonskom političko-policijskom bandom.

Evo, pre neki dan, u subotu, dolazio i Vučićev potrčko- ministar policije Stefanović i pohvalio rad (korumpirane) valjevske policije!?! Ustaše u Zagrebu nisu ovoliko podle kao ove naše masonske ustaše na čelu Srbije- brutalnom akcijom policije razrušen nemanjićki manastir pre samo mesec dana- a ministar došao u Valjevo da pohvali rad policije… Ne stoga li- što je ugled, sve više antihrišćanskih, državnih ustanova u narodu veoma poljuljan. Bogu hvala na svemu a Srbi da se napokon vrate samo Njemu!
Pošto smo i sami pored Gračanice svedoci umiranja okolnih sela…

Plaču slike na zidovima napuštenih kuća

Kuće nam se seoske uhvatile u koštac sa korovom. Taman kad dođe zima da malo odmore od vrzina, njima se suprotstave sneg i led. Pucaju zidovi naših kuća glasnije nego bilo kakvo oružje u bilo kojem ratu koji se dogodio bilo kad i bilo gde, između bilo kojih strana bilo kojih država u ma kakvom svetu. Padaju crepovi i pucaju prozorska okna, a domaćini prose po beogradskim ulicama, sede u kožnim foteljama ili mirno spavaju u grobovima u koje su ih odvukli samoća i nemoć…

Da Vas podsetimo:  Prva Srpkinja koja je preveslala Atlantik za Sputnjik: „Noću sam ulazila u dom ajkula i sabljarki“

Deca im se raštrkala po Srbiji i svetu i ne priznaju da se u daljini prolama zvuk baš njihove trošne kuće u nekom selu koje su odbacili obuvši patike po prvi put. Opanci su tad završili u nekom potoku, šumi ili na putu. Ostali su razbacani po selu da bi neko ko nekad dođe tu u želji da napravi odmaralište ili ski rizort, mogao naći iste te opanke i čuditi se kakva je to obuća predavajući ih arheološkom zavodu ili muzejima misleći da su našli ostatke nekih drevnih civilizacija i da će ih ti pronalasci obogatiti i uzdići. Ali kakvo uzdizanje kada će im u tim zavodima pokazati slike njihovih očeva i dedova koji nose iste te stvari koje oni ne poznaju i žele da prodaju baš kao i sve drugo što je naše samo da bi živeli raskalašno.

To raskalašje obuhvata sve ono što njihove oči do tada nisu videle. Oni postaju jedno sa soliterima, bulevarima, parkovima i pozicijama. Kada čuju ptice ili životinje iz zoo vrta, oni to prijavljuju policiji. Valjda ne žele da čuju niti jedan od tih poznatih zavičajnih zvukova. Ako neko dođe iz sela, a ne uspe da se uklopi u urbanistički plan, tada će morati da se vrati u selo iz kojeg je pre nekoliko godina tako slavno otišao i da tamo padajuće zidove svoje kuće podupire sa bagremovim stablima, rupe krpi blatom i gleda slike svojih roditelja na kojima su oni sad već sa okrenutim leđima prema sinovima i kćerima koji nisu bili tu da ih sahrane.

Kako su samo te slike užasne. Dedovi sa svojim šajkačama i ordenjem, koji su neustrašivo prešli Albaniju, pa udove gubili po poljima koja je proslavio Drugi svetski rat, gledaju iz slike i plaču za svojim porodom koji je kuću, za koju su oni stradali i borili se, zapustio i uništio. Bake koje su na slikama uvek nosile belu maramu na glavi, sad odjednom nose crne jer žale što su ikad morale da umru i to ne zbog želje za životom, već zbog želje za kućom, okućnicom i parčetom zemlje. Sve slike u tim kućama plaču, a povratnici iz velikog grada sede, gledaju televizor i tvrde da je to vlaga jer je kuća na lošem mestu napravljena.

Da Vas podsetimo:  Gaza je opomena Srbima da pojačaju odbranu od Amerike – ona nema nameru da tiho odjaše u noć

(priča iz knjige „Nekad, neko, negde“) – Milan Ružić
FSK / Izvor: Zdrava Srbija, priredio: Saša Bugarčić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime