Planovi i ostvarenja

Dinkić i propast srpske ekonomije

1
1189

dinkoDoskorašnji ministar finansija i privrede, a danas savetnik Aleksandra Vučića za „abudabijske poslove“, Mlađan Dinkić dao je intervju za Naše novine. Tamo je istakao da „Nacionalna štedionica nije afera, već politička ujdurma“. Uz to  Mlađan tvrdi da „na Kipru nikada nije našao nikakve pare“, a angažovanje stranih savetnika u Vladi Srbije vidi kao politički marketing. Da bismo pokušali da pravilno razumemo kakvu je ulogu u srpskim finansijama i ekonomiji, od početka XXI veka, igrao vodeći čovek negdašnjeg G17 plus, a danas URS-a, neophodno je da se vratimo u davnu jesen dvehiljadite godine.

Dan pre petooktobarske „revolucije“ 2000. godine, Majkl Čosudovski i Džared Izrael objavili su članak pod naslovom „G17 i plan Zapada za Jugoslaviju“. Majkl Čosudovski je profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi (u penziji) i poznat je po svojim knjigama „Globalizacija siromaštva i novi svetski poredak“ (2003), „Američki ’rat protiv terorizma’“ (2005) i posebno po najnovijem delu pod naslovom „Ka Trećem svetskom ratu“ (2011). Džared Izreal je pisac i izdavač poznatog antiglobalističkog portala „Carevo novo odelo“ (The Emperor’s New Clothes) i poznat je po osudi nasilnog stvaranja države Kosovo, smatrajući to ilegalnim činom, koji je organizovan u saradnji Sjedinjenih Država, Nemačke i Vatikana.

Naime, u pomenutom članku iz one jeseni s početka novog milenijuma, ova dva visoka intelektualca precizno su predvideli ono što će se kasnije događati sa ekonomijom ondašnje SRJ. Prvo, kazali su, zemlja će se socijalno i ekonomski devastirati na sličan način na koji je to urađeno u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj ili Peruu; ali, posledice po srpsku ekonomiju biće daleko gore zbog dugogodišnjeg američko-nemačkog napada (ekonomskih sankcija) na SRJ.

U Srbiji, na čelu takvog uništavajućeg projekta – pisali su Čosudovski i Izrael – nalazi se organizacija G17. Potom su dodali da G17 u SRJ radi pod okriljem CIPE (Centar za međunarodno privatno preduzetništvo). Opet, CIPE (Center for International Private Enterprise, US) predstavlja instituciju koja radi u okviru Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED, National Endowment for Democracy); a NED je oformila CIA još davne 1983. godine da bi kobajagi „promovisala demokratiju“, a u stvari, NED radi na sistematskom rušenju ekonomija i poredaka u svetu. Naravno, sve je to „usklađeno“ sa američkim „nacionalnim interesima“.

Da Vas podsetimo:  Trka za ministarstvo sile

Omiljene fraze G17 „eksperata“ biće (upozorili su nas Čosudovski i Izrael pre 13 godina) „tržišna privreda“ i „privatizacija“, a narod neće primetiti da se iza takve „blagoglagoljivosti“ krije pljačka ogromnih razmera. Prvi koraci koje će G17 preduzeti ka „ozdravljenju“ srpske ekonomije biće ukidanje gotovo svih oblika socijalne zaštite, a na prvom mestu zdravstvene.

dinke_cipeOva dva mislioca predvideli su da će se kasnije ići na donošenje takvih zakona koji će dovesti do bankrota (propasti) društvenih, državnih i manjih privatnih preduzeća. Potom će ove propale firme preuzimati mala klika lopova, međunarodnih bankara, bogatih špekulanata i stranih kompanija.

Majkl Čosudovski je i pre oktobra 2000. godine pokušao da upozori ondašnju vlast u SRJ kakva je sudbina čeka, ukoliko G17 dobije priliku da u delo sprovede program G17, odnosno CIPE, to jeste, program američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). Na to je odmah reagovala ondašnja DOS koalicija, upravo preko Mlađana Dinkića, čoveka za kojeg danas postoje ozbiljne optužbe da je sakrio ogromnu količinu državnog novca, koji se nalazio u kiparskim bankama. Ponešto od onoga na šta je Majkl Čosudovski pokušao da upozori SRJ, našlo se u ondašnjim režimskim listovima. Ali, to je već bilo u predvečerje Miloševićevog pada, tako da nije uspelo da dobije bilo kakav ozbiljniji publicitet.

Ipak, za svaki slučaj, ondašnji G17 plus reagovao je na takve napise u septembru 2000. godine. List „Glas javnosti“ objavljuje 25. septembra 2000. godine članak pod naslovom „Ko je tu sad čiji plaćenik?“. Tu se, glavom i bradom, oglasio ondašnji izvršni direktor G17 plus – Mlađan Dinkić! On je tada izjavio:

„Iznenađen sam količinom loše obaveštenosti autora ovog teksta ma ko da je on, jer ja nikada nisam čuo za profesora Čošudovskog , kao što očigledno on nikada nije čuo za ’Belu knjigu’ o učincima desetogodišnje Miloševićeve vladavine, inače se ne bi usudio da pravi poređenja sa Rusijom, Bugarskom, Poljskom…“

Da Vas podsetimo:  Porobljena zemlja

Pored toga, u istom članku „Glasa javnosti“, Mlađan Dinkić pokušava da ubedi javnost SRJ da Centar za međunarodno privatno preduzetništvo ( CIPE) iz Vašingtona nikada nije finansirao G17, kako je tvrdio Čosudovski. Na kraju, pokušavajući da diskredituje ličnost i naučni autoritet Majkla Čosudovskog, Dinkić dodaje da „ne vidi svrhu takve amaterski napravljene ’analize’“.

Što se tiče CIPE, kasnije će se pokazati, Mlađan Dinkić i G17 plus dobijaju prostor u biltenima te organizacije. Takođe, Mlađan Dinkić (sigurno ne slučajno) redovno učestvuje na okruglim stolovima koje organizuje CIPE.

Iz svega navedenog postaje jasno da je Mlađan Dinkić bio jedna od ključnih figura u političkom vrhu Srbije, koji je najviše doprineo propasti srpske ekonomije i pljački ogromnih razmera, čiji se tačan iznos, verovatno, nikada neće moći tačno utvrditi. Ipak, na osnovu onoga što je srpskom tužilaštvu za privredni kriminal dostavio hrvatski novinar Domagoj Margetić, uloga Mlađana Dinkića u razaranju srpskog društva i države u ekonomskom – a time i političkom smislu – mogla bi postati daleko jasnija. Naravno, ukoliko CIPE, odnosno NED ili CIA ne stanu iza Dinkićevih leđa.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime