Veleizdajnici na vlasti rade protiv interesa našeg naroda.
Prikazuju nas kao glupe, neradne, lenje i kao jeftinu radnu snagu.
Svakoga dana moramo da razbijamo na svetskom tržištu tu negativnu sliku.
Nosimo na leđima nesposobne i pokvarene barabe, koji nas vode u propast.
Isečak iz završnih pregovora sa velikom svetskom kompanijom.
Koja ima 140.000 zaposlenih.
Koju ubeđujemo da otvori svoju fabriku baš u Srbiji.
I da zaposli 500 naših radnika.
– Sviđa nam se Vaša prezentacija Srbije i Vaš stručni tim. Imamo još neka pitanja.Hteli bismo i da čujemo Vaše mišljenje.
– Izvolite.
– Koliki je PDV u Srbiji?
– 20%
– A porez na dobit?
– 15%
– Kolika su državna opterećena na plate?
– 65%
– Uf! Velika su opterećenja.
– Jesu.
– Koliku mislite da damo neto platu radniku na liniji proizvodnje?
– 700 evra.
– A sekretarici?
– 1000 evra i mogućnost kompletne korespodencije na stranom jeziku.
– Inženjeri?
– U rasponu od 1.500 do 2.500 evra.
– Zar plate u Srbiji nisu mnogo manje? Mi smo dobili informacije iz vaše Vlade da Srbija ima jeftinu radnu snagu.
– Hoćete li da napravimo uspešnu i dobru fabriku?
– Naravno.
– Onda su to plate koje u startu moramo da damo našim radnicima.
– Vaš stručni tim je spreman da bude deo našeg mendžerskog tima?
– Apsolutno.
– Možete da nam otvorite izvoz u druge zemlje Balkana i na treća tržišta?
– Možemo.
– Dobro.Plate su korektne. Pripremite nam sve podatke i pošaljite. U narednih tri nedelje ćemo da odlučimo.
– Sve ćemo da Vam pripremimo i poslaćemo u naredna tri dana.
– Hvala Vam puno. Prvi put smo u Srbiji. Nikada nismo bili u Vašoj zemlji. Ima li smo dosta rezervi.Diplomatske informacije iz Srbije su, nažalost, dosta negativne. Nismo znali šta nas ovde zaista čeka. Došli smo da sve proverimo. Iskreno, prilično smo iznenađeni. Profesionalni ste, stručni i prijatno se osećamo u društvu Vaših saradnika.
– Hvala. Otvoreni smo i iskreni.
– Da, to se odmah vidi. U svakom slučaju, hvala na svemu. Nadamo se uspešnoj saradnji.
– Stojimo Vam na raspolaganju.
Ustajemo.
Prilazimo vratima.
Pružam ruku.
Stranci pružaju ruke.
Tren neodlučnosti.
Zadrška.
I onda,privlače me ka sebi.
Grle me.
Iskreno.
Grlim se sa svima njima.
Bratski.
Vidim da su zadovoljni.
To ne žele da sakriju.
Stranci teško prvi nekoga zagrle.
To im nije blisko.
Nije deo poslovnog protokola.
Ali, u našem slučaju, to ne važi.
Sve više stranaca želi da bude blisko sa nama.
Osećaju našu iskrenost i poštenje.
Ljudsku toplinu.
Koja im nedostaje.
Koju su izgubili.
I koju žele da povrate.
Samo još da dobijemo Vladu narodnog spasa.
Koja neće raditi protiv interesa države i naroda.
Vladu koja nas neće brukati i ponižavati.
Valjda smo, napokon, zaslužili da dobijemo normalne ljude na vlasti.
Branko Dragaš
Izvor: dragas.biz
