U banku je ušao dobrodržeći penzioner. Stao je kod prvog slobodnog šaltera.
– Dobar dan.
– Dobar dan, gospodine, šta želite?! – umilno se nasmešila bankarska službenica.
– Treba mi referent za platne kartice.
– Stojim vam na usluzi! – veselo trepnu lepojka.
Dobrodržeći penzioner izvadi iz džepa plastificiranu bančinu karticu i stavi je na lakiranu dasku.
– Ovo kartonče je meni potpuno beskorisno, a košta me svakog meseca.
Bankarska službenica mu je objasnila da su platne kartice deo bankarskog poslovanja svih banaka sveta, pa i ove, i da one imaju višestruku prednost u raznim transakcijama novca.
– Gospođice, gospođo, ja svakog meseca plaćam održavanje ove platne kartice. Ona me košta isto koliko i žena, samo što od nje nemam nikakve vajde. Mislim, od kartice.
– Ne razumem o čemu govorite. – zbuni se službenica.
– Vidite, kad primim penziju ja obavezno odem u apoteku i kupim „afričku šljivu“, da obradujem ženu. Ta mala bračna radost košta me isto koliko i mesečno održavanje kartice.
– I šta je tu sporno?!
– Pa, vidite, kad obradujem ženu, a obradujem je od srca i iz sve snage, ona mi posle skuva kaficu, gorču pošto sam šećeraš, u znak zahvalnosti za trenutke radosti. Srkućemo, ćućorimo i prisećamo se mladosti… A kad mi vi odbijete novac za održavanje kartice ja niti sam srećan, niti dobijem kafu. Da li shvatate u kakvoj sam situaciji.
– Ne shvatam. – i dalje je bila zbunjena lepuškasta bankarska službenica.
– Juče sam primio penziju, kupio sam i sledovanje „afričke šljive“, ali mi je žena u bolnici zbog štitne žlezde. Nemam koga da obradujem, a meni nema ko da skuva kafu. Eto, to je moj problem…
– Jedino što mogu da učinim za vas je da kod naše kafe kuvarice naručim dve kafe i da ih zajedno popijemo. Mislim, ako bi vam to nešto značilo.
– Značilo bi mi, kako da ne… Nego, ja sam već uzeo „afričku šljivu“, pa bih mogao i da vas obradujem pre kafice…
Bankarka razrogači oči, pocrvene i vrisnu:
-Upomoć, manijak!!!
Alarm se uključi, a vrata se automatski zabraviše.
autor:Ljubomir Ilić
