Uprkos emancipaciji žena i činjenici da su danas prisutne u gotovo svim profesijama, one su i ovaj 8. mart dočekale u društvu u kom nisu potpuno ravnopravne. Konkretno, razlika u platama između žena i muškaraca i dalje postoji čak i u razvijenim evropskim državama, te ni Srbija tu nije izuzetak. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji žene u tridesetim godinama u proseku zarađuju 20 odsto manje od muškaraca istih godina, što nas stavlja na sam vrh liste država u Evropi sa najvećim razlikama u plati između polova.
Čak i kada se podaci podele po uzrastu radnika, pokazuje se da u svakoj starosnoj grupi muškarci zarađuju više od proseka te grupe, a žene manje, vidi se iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku o platnom jazu među polovima, za septembar 2024. godine.
Primera radi, najmlađa grupa, koju čine radnici od 15. do 19. godina starosti, zarađuje u proseku oko 63.000 dinara. Međutim, muškarci tih godina zarađuju u proseku 64.800, a žene 59.400 dinara.
Potom, u uzrastu od 20. do 24. godine, prosečna plata je 73.950 dinara, ali muškarci zarađuju 76.700, a žene 69.700 dinara.
Razlika je i kod starijih građana – u uzrastu od 60. do 64. godine prosečna plata iznosi 89.600, ali muškarci zarađuju 90.400, a žene 88.600 dinara.
Procentualno, platni jaz najveći je u uzrastu od 35. do 39. godine. Tada žene zarađuju 20,19 odsto manje od muškaraca. Do ovog uzrasta, inače, jaz raste, dok se u kasnijim godinama smanjuje.
Najveće razlike u platama kod visokoobrazovanih
Iako poslednji zvanični podaci nude poređenje samo na osnovu pola i uzrasta, 2023. godine objavljeno je poređenje i po stepenu obrazovanja. Prema tim podacima, najveći platni jaz bio je između muškaraca i žena koji imaju visoko obrazovanje – i to 26,7 odsto. Konkretno, muškarci u ovoj kategoriji su u septembru 2023. u proseku zaradili 131.600, a žene oko 96.500 dinara.
Što se tiče razlika u platama u različitim delovima Srbije, najveća je u Beogradu – 20,04 odsto, a najmanja u Šumadiji – 9,34 procenta.
RZS je 2023. godine objavio i prosečne zarade po polovima u periodu od 2009. do 2022. Razlika je 2009. godine bila drastično manja nego danas – žene su zarađivale 3,53 odsto manje. Konkretno, muškarci su u proseku zarađivali 48.200, a žene 46.500 dinara. Jasno je, dakle, da se razlika u narednim godinama povećavala.
Kada je reč o vrsti zanimanja, najmanji jaz tokom 2022. godine bio je između zarada muškaraca i žena je na rukovodećim funkcijama – 5,3 odsto. Kod umetnika, razlika je bila 19 odsto u korist muškaraca, a kod inženjera 19 procenata. Kod zanatlija i srodnih zanimanja platni jaz je bio najveći – 23,8 odsto.
Zašto se javlja platni jaz?
Kako za Novu ekonomiju objašnjavaju iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, mnoge zaposlene žene u tridesetim godinama donose odluku da zasnuju porodicu, što podrazumeva porodiljsko odsustvo, kao i odsustvo radi nege deteta, što utiče na iznos zarade koji prima u tom periodu, ali i na njene prilike za napredovanje na poslu.
„Naša praksa pokazuje i da su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja godinama u vrhu po brojnosti. Žene nam se često obraćaju ukazujući da su stavljene u nepovoljniji položaj nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, prilikom napredovanja, stručnog osposobljavanja, ali i zapošljavanja“, navode iz kancelarije poverenice Brankice Janković.
Uz to, objašnjavaju, i dalje postoji dominantna percepcija o „tradicionalnoj“ ulozi žene u obavljanju kućnih poslova, brizi o deci i starijim članovima porodice, ishrani, vaspitanju, higijeni, zdravlju…
„Bez obzira na stepen obrazovanja, podaci pokazuju da žene dvostruko više vremena rade u kući, a one koje su u braku i sa detetom mlađim od sedam godina u neplaćenim kućnim poslovima provode skoro celu radnu smenu. To dovodi do disbalansa između privatnog i poslovnog, zbog čega najčešće karijera trpi“, dodaju.
Takođe, kako kažu iz ove insitucije, žene su znatno manje zastupljene na upravljačkim pozicijama u kompanijama i ređe se odlučuju da se okrenu preduzetništvu, na šta veliki uticaj i dalje imaju duboko ukorenjene predrasude koje oblikuju percepciju rodnih uloga, čak i kod samih žena.
Primera radi, straživanje o percepciji žena o rodnoj ravnopravnosti koje su sproveli pokazalo je da više od polovine ispitanica smatra da žene donose odluke više na osnovu emocija, što podržava stereotipe o ženama kao manje racionalnim i manje pogodnim za liderske pozicije.
Ova institucija takođe je, 2021. godine objavila istraživanje “Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života”. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su žene kao menadžerke nesrazmerno više zastupljene na pomoćnim upravljačkim funkcijama, poput ljudskih resursa, finansija i administracije. S druge strane, muškarci su nesrazmerno više zastupljeni u rukovođenju, istraživanju i razvoju. Takođe, muškarci su zastupljeniji na funkcijama upravljanja profitom i gubicima koji se smatraju strateškim za preduzeća i često mogu biti odskočna daska za izvršne direktore ili pozicije na nivou odbora.
Istraživanje o razlikama u platama između polova tokom period kovid krize, koje je sproveo Ekonomski fakultet, a koji je podržao Fond za nauku, pokazao je da čak ni krizni period nije uticao na položaj žena u ovom pogledu, već da su razlike u zaradama konstantne.
U istraživanju se navodi da se većina razlike u platama pripisuje različitim tretmanima koje doživljavaju muškarci i žene. Naime, žene se i dalje suočavaju sa nejednakim tretmanom u pogledu plata koje primaju za iste karakteristike (isti posao, radno vreme, obrazovanje) kao i muškarci, a naročito u visokoplaćenim poslovima.
“Bolje obrazovanje žena u odnosu na muškarce omogućava ženama da uđu u bolje plaćena zanimanja, naročito na vrhu raspodele plata, ali se potom suočavaju sa nižim platama nego muškarci za isti skup karakteristika”, navodi se u istraživanju.
Kako smanjiti razliku u platama?
Kako bi se jaz u platama smanjio, Vlada bi, makar u prvoj fazi, trebalo da se fokusira na podizanje svesti o razlici u platama između polova, na primer, uvođenjem Dana jednake plate, jedan je od predloga istraživanja Ekonomskog fakulteta.
“U kasnijoj fazi, vlada bi trebalo da poveća transparentnost plata i uvede zakonodavstvo koje insistira na konceptu jednake plate za jednak rad”, dodaje se u istraživanju.
Takođe, u istraživanju se navodi da bi trebalo raditi na uvođenju zakonodavstva o transparentnosti plata, koje bi obavezalo kompanije u privatnom sektoru sa većim brojem zaposlenih da prijavljuju razlike u platama između polova. Kako se navodi, postoje dokazi da u razvijenim zemljama takvi zakoni smanjuju razliku u zaradama.
Iz kancelarije Poverenika za Novu ekonomiju objašnjavaju da je, pre svega, neophodno razbijati predrasude o rodnim ulogama i poslovima koji su rezervisani isključivo za žene – čistačice, prodavačice, sekretarice, socijalne radnice, referentkinje…
„Potrebno je i povećanje kapaciteta predškolskih ustanova, veće ekonomsko osnaživanje žena i uključivanje muškaraca u aktivnosti koje se odnose na brigu i staranje o deci i drugim članovima porodice. U cilju balansiranja privatnog i poslovnog života, trebalo bi kao mere razmotriti uvođenje fleksibilnog radnog vrema, skraćene radne nedelje, rada od kuće, vrtića za decu u poslovnoj zgradi i drugih programa za pomoć zaposlenima“, navode iz kancelarije Poverenika.
Ova institucija dodaje da su nadležnim državnim ustanovama uputili inicijative za izmenu i usklađivanje više propisa u cilju potpunog izjednačavanja položaja preduzetnica i žena angažovanih po osnovu ugovora van radnog odnosa sa položajem žena koje su zaposlene kod poslodavca, s obzirom na to da one trenutno nemaju jednaka prava tokom trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.
Ženske penzije takođe manje
Što se tiče penzija, poslednji zvanični podaci objavljeni su za 2022. godinu.
Tada su žene primale u proseku 14,43 odsto nižu penziju od muškaraca.
Iako noviji podaci nisu objavljeni, jasno je da je jaz postojao i u narednim godinama, imajući u vidu da se iznos penzije izračunava na osnovu plate – koje su kod žena u proseku manje.
Kakva je situacija u EU?
Što se tiče situacije u Evropskoj uniji, u 2023. godini, razlika u platama bila je, u proseku, 12,3 odsto u korist muškaraca. U periodu od deset godina, ova razlika smanjena je za pet odsto.
Najveći jaz imala je Letonija (19 odsto), potom Austrija (18,3), Češka (18), Mađarska (17,8) i Nemačka (17,6). Najmanji jaz, manji od pet odsto, imale su Rumunija (3,8 odsto), Italija (2,2) i Belgija (0,7). Jedina država u kojoj su žene te godine zarađivale više, u proseku za 0,9 odsto je Luksemburg.
