Ako bacimo pogled van naše srbistanske avlije suočićemo se sa činjenicom da se između ostalog i odnosom prema novcu građana, odnosno budžetu, meri stepen uređenosti i demokratičnosti jedne zemlje. S tim što se u uređenim društvima krajnje odgovoran odnos prema svakom centu jednostavno podrazumeva i ne dovodi u pitanje.
Nije li bivši nemački kancelar Helmut Kol, najslikovitiji primer?
Na drugoj strani u tvorevinama poput našeg Srbistana po sve je normalno da svaka vlast novac građana, odnosno opštinske, gradske ili državni budžet, doživljava kao dedovinu ili babovinu, pa ga nemilice rasipa kako i gde stigne. Bez da će ih iko pozvati na odgovornost. A čak i kada ih pozovu, najverovatnije će se sve završiti sudskom zastarelošću.Taman kao u slučaju Bracike Kertesa za koga je nedvosmisleno dokazano da je tokom devedesetih na Kipar izneo milione maraka.
Doduše neodgovorno i neracionalno trošenje budžetskog novca je nezaobilazna tema u predizbornim kampanjama, da bi sve kada se zatvore birališta prekrila plava trava zaborava. Stoga ne čudi muk koji vlada u našoj kasabi pošto je pre nepunih mesec dana obelodanjeno kako su direktorka Ustanove Zračak i oni po čijim nalozima se rukovodila spiskali milione na besmisleni i unapred izgubljen sudski proces čiju cenu će platiti ko drugi do Čačani.
To što se MrMi, čačkonačelnik i ekspert za arterijske bunare (venskim još nije počeo da se bavi) i njegovi nazadni eksperti prave mrtvi to je i za očekivati. Baš kao što nema ničeg čudnog u ćutanju ljutog opozicionog odbornika Ilić magistra Velimira, za čijeg vakta je spiskano para i para na nikada realizovane projekte sanitarne deponije. Ali šta je GG Čačak je naš? Biće da je odborniku Biseniću i njegovom kolegi, samoproklamovanim beskompromisnim zaštitnicima interesa Čačana, mnogo lagodnije i bezbolnije da se bave fabrikom za preradu otpadnih voda, čija je izgradnja u ovom trenutku izvesna koliko i izgradnja kosmodroma u Kulinovačkom polju, nego time ko se bahati novcem Čačana jer je tako u mogućnosti ? Šta je sa vanparlamentarnom opozicijom, ljutim Jeremićevim narodnjacima, Đilasovom Strankom slobode i pravde, Bioškićevićevim Dverjanima? Niti pišu niti se javljaju glede Zračka, a kamo li da tim povodom održe konferenciju za novinare. Nije valjda da su sve svoje aktivnosti zamrzli do narednih izbora pa sad uživaju u rezultatima bojkota.
Može ipak biti da su zaista u pravu neizlečivi skeptici i pesimisti svoju izbornu apstinenciju objašnjavaju tvrdnjom da je između vlasti i opozicije vremenom uspostavljen znak jednakosti. Da između njih postoji prećutni sporazum da se posle smene vlasti institucija odgovornosti sa pravnog svede na retoričko pitanje. A kako ti izgleda u praksi uverili smo se ne jednom od onog istorijskog 5. oktobra.
Aleksandar Arsenijević
Izvor: Ozonpress
