Studenti u blokadi su pozvali građane da započnu sa organizovanjem narodnih zborova u svojim lokalnim zajednicama. I pre nego što je taj poziv upućen neki su se odlučili na taj korak, evo kako to izgleda.
Nakon generalnog štrajka, studenti u blokadi javljaju da blokade i protesti više nisu samo studentske već su postale „opštenarodne“. Zato su u svom pismu narodu pozvali na održavanje narodnih zborova, u skladu sa Zakonom i Ustavom Republike Srbije.
Međutim, reakcije javnosti na ovo saopštenje su podeljene. Dok su neki ovo saopštenje jedva dočekali i već krenuli sa organizacijom građanskih plenuma, drugi su ovo saopštenje okarakterisali kao bežanje od odgovornosti. O čemu se ovde radi?
Šta je narodni zbor?
U svom pismu studenti se najpre pozivaju na clan 2 Ustava Republike Srbije u kojem se navodi da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. Zatim, Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 67 predviđa Zbor građana kao jedan od legitimnih i legalnih načina udruživanja građana, a u članu 69 se obrazlaže da ovaj zbor može da predlaže i glasa o nadležnostima organa lokalne samouprave, odlučuje većinom glasova prisutnih i svoje predloge upućuje skupštini i drugim organima lokalne samouprave (Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 – dr. zakon).
Nakon pravnog okvira, studenti objašnjavaju i onaj ideološki. Zbor je za narod isto što i plenum za studente, kažu, baziran na principima direktne demokratije. Šta je to? Nasuprot predstavničkoj demokratiji, u kojoj se na izborima biraju predstavnici naroda iliti narodni poslanici glasanjem za liste kandidata, a nakon čega su ti kandidati ovlašćeni da nas zastupaju u Parlamentu, direktna demokratija bazira se na direktnom glasanju građanja o pojedinim predlozima. Drugim rečima, umesto da biramo pojedince koji će u institucijama da nas zastupaju, mi sami se udružujemo u zborove i o svemu raspravljamo i glasamo pojedinačno, po svojoj volji i bez ikakvog posredovanja.
Direktna demokratija je ideologija po kojoj plenum funkcioniše, pa zato studenti i nemaju „predstavnike“ za kojima ovaj režim konstantno traga i poziva na informativne razgovore one koji im se tako čine. Isto kao i na plenum, na zbor se pozivaju svi građani i građanke koji su deo te lokalne zajednice i svi zainteresovani imaju puno pravo da pristupe, predlažu i odlučuju – direktno i bez posredovanja.
Zašto se studenti ograđuju od stranaka i drugih organizacija, a pozivaju na udruživanje u zborove?
Od samih početaka studentskih blokada traga se za licima koji su predstavnici studenata. U pokušaju da dočaraju njihov drugačiji sistem udruživanja, mnogi studenti su govorili u medijima bez da naglase svoje ime i prezime. Međutim, kako sam obrazložila u jednom od prethodnih tekstova, drugim generacijama je teško da prihvate ovakav sistem zbog drugačijih navika i okruženja.
Baš iz te potrebe za autoritetima osvanule su i kritike na studentsko saopštenje kao na „bežanje od odgovornosti“, jer se u tom sistemu vrednosti odgovornost računa samo onda kada se glavom i bradom preuzme neka funkcija. Naravno, ljudi na funkcijama jesu preuzeli odgovornost i jesu odgovorni u predstavničkoj demokratiji, što one koji učestvuju u direktnoj demokratiji ne čini manje odgovornima. Iz nekog drugog ugla, odgovornost je još veća u direktnoj demokratiji jer po svakom pitanju odlučujete vi sami i niko umesto vas.
Ova vrednosna razlika je jedan od razloga zašto se od samih početaka blokada studenti ograđuju od svake organizacije i svake političke partije u Srbiji. Studenti vrlo dobro znaju da ove organizacije ne funkcionišu po principima direktne demokratije, već u najboljim slučajevima to bude predstavnička demokratija. Zato je jedini način udruživanja od kojeg se studenti neće ograditi i na koji pozivaju ostatak društva narodni zbor ili građanski plenum.
Građanski plenum opštine Rakovica kao primer dobre prakse
Tokom generalnog štrajka održanog 7. marta ulice Beograda bile su preplavljene ljudima, toliko da je bilo teško ispratiti koja grupa odakle ide i gde se uputila. Jedan važan događaj u sklopu generalnog štrajka koji ne smemo propustiti bio je prvi građanski plenum na opštini Rakovica. Komšijske grupe na društvenim mrežama dogovorile su šetnju u dve kolone, jedna iz Resnika, a druga sa Petlovog brda, koje će se sa ostatkom zainteresovane javnosti sresti ispred zgrade Opštine Rakovica i održati građanski plenum.
Kako građani i građanke do sada nisu imali iskustvo plenuma, pozvali su u pomoć one najstručnije – studente. Tako je ovim plenumom moderirala studentkinja Marija sa Rakovice, koja je od početka blokada aktivna na svom fakultetu. Okupilo se oko 400 ljudi, a Marija je na samom početku objasnila pravila plenuma: kako se javljamo za reč (sa dva prsta), kako se javljamo za repliku (jedan prst), o toku diskusije i o samom glasanju.
Na dnevnom redu ovog plenuma našle su se četiri tačke, a sve one su zapravo potekle sa pomenutih komšijskih grupa na društvenim mrežama, kao predlozi građana. Prva tačka ticala se nastavka blokadnih aktivnosti na Rakovici, gde se gotovo jednoglasno donela odluku o daljem organizovanju kroz plenume.
Druga tačka dnevnog reda ticala se odluke o zajedničkom odlasku na studentski protest najavljen za 15. mart u Beogradu. Okupljeni građani i građanke raspravljali su najpristupačniju rutu, a podelili su i informacije iz komšijskih grupa sa drugih opština i razmatrali potencijalne tačke susretanja. Nakon diskusije i nekoliko iznetih predloga pristupilo se glasanju, pa je izglasan predlog rute u kojoj će se šetači spojiti sa grupama sa opštine Čukarica i nastaviti do centra grada.
Na dnevnom redu našla se i odluka o pokretanju fonda za prosvetne radnike i radnice sa Rakovice, koji protivzakonito nisu dobili pun iznos plate zbog pristupanja štrajku. Ovaj plenum je voljan da pokrene fond solidarnosti za njih, ali su odluku o funkcinosianju tog fonda i načinu prikupljanja sredstava ostavili za naredni plenum kada će se doći sa konkretno razrađenim predlozima. I o ovome se glasalo, građani plenumaši složili su se da postoji potreba za ovim fondom i dogovorili se da formiraju predlog do narednog plenuma.
Poslednja tačka dnevnog reda bila je odluka o zajedničkom pripremanju hrane i osveženja za studentski protest najavljen za 15. mart. Komšinice plenumašice predložile su da, u dogovoru sa studentima organizatorima, postave štand opštine Rakovica i da svako domaćinstvo donira po jedan pleh kiflica, pita, neko drugo jelo po izboru, voće, slatkiše i slično. Svako u skladu sa svojim mogućnostima. Hranu i osveženje bi organizovano prevezli do štanda u gradu, koji bi ujedno bio i tačka okupljanja šetača koji će doći prethodno izabranom rutom. Ovaj predlog je takođe izglasan, pa su nakon toga ljudi prišli do improvizovanog štanda i ostavili svoje kontakte kako bi se formirale grupe za logistiku i sprovođenje svega dogovorenog na ovom plenumu. Po zatvaranju plenuma, okupljeni su odali počast stradalima u Novom Sadu petnaestominutnom tišinom.
Čini se da se plenumska groznica zahvatila i po drugim komšijskim grupama na društvenim mrežama i da je opština Rakovica bila trendseter za građanske plenume. Naravno, originalni i pravi trendseteri su svakako studenti, ali je takođe bilo važno pokazati da se direktna demokratija može ostvariti i na nivou lokalne zajednice. Valja podsetiti da su davno ukinute mesne zajednice imale sličnu ulogu kao ovi komšijski plenumi, ali je sada studentski entuzijazam vratio ovu kulturu u lokalne grupe.
Na opštini Rakovica će se nastaviti sa održavanjem plenuma i donošenjem odluka direktnom demokratijom. Kako organizatori navode, sve komšije i komšinice su pozvane da učestvuju, a uskoro će se na društvenim mrežama naći i termin drugog plenuma. Ostale opštine će, po svemu sudeći, ispratiti ovaj trend i nastojati da se i one organizuju u plenume. Plenumska groznica se sve brže širi, a komšijski plenumi su must have sezone za ovo proleće, sve do ispunjenja četiri studentska zahteva!
