Pljačka veka na istragu čeka?

10
1984

odborKoliko ima istine u priči da su pojedinci oteli novac namenjen državi i preusmerili ga u Fond dijaspore za maticu? Srpsko rasejanje je oguglalo na svakodnevna, nova saznanja o pljačkama u Srbiji. Štampa je puna priča o pljačkama i o iznošenju novca na crno iz siromašne Srbije. U pitanju su sume, prema navodima jedne internacionalne organizacije, od preko 50  milijardi dolara u proteklih 10 godina! Za taj novac su mogle da se modernizuju skoro sve fabrike, pospeši i unapredi proizvodnja, zaposle ljudi, izgrade planirani autoputevi, socijala i zdravstvo bi funkcionisali itd. Srbi bi živeli kao ljudi a ne kao stoka, -tako svoj život danas opisuje velika većina već gladnih stanovnika ove balkanske zemlje, ne znajući da na zapadu često čak i stoka bolje živi od srpske sirotinje! Zato nije čudo da Srbe danas ubrajaju među „najnesrećnije ljude“ na planeti.

Doduše, novi vlastodršci Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji je u svoje ruke uzeo  gotovo svu vlast. On odlučuje o svemu, pokazavši svom patuljastom koalicionom partneru Dačiću u kom zapećku mu je mesto, i hapsi tu i tamo ponekog lopova. Vučić još uvek, sada  indirektno preko svog piona zapoveda vojskom a direktno tajnim službama, a nezvanično i tužilaštvom, policijom, vodi spoljnu politiku, pregovara sa Briselom i Tačijem a u novije vreme se meša i u ekonomiju Srbije. On najglasnije „grmi“ da će pohapsiti sve lopove, umesto da to čini Dačić koji je šef policije.                     

Neke od njih, uz „kapitalca“ Miškovića, zaista je bio uhapsio, ali je to još uvek veoma malo; to su uglavnom, osim pomenutog, četvrta ili peta garnitura lopuža. One „krupne zverke“ poput Beka, Kostića, Lazarevića, Hamovića  i bezbroj drugih, uključujući i Đilasa, Đelića, Tadića, Dinkića, Šutanovca i druge posle 2000. godine, novonastale „političare“ i bogataše, možda ne sme da dira. Verovatno ih neće ni dirati, jer su oni ili preveliki zalogaj čak i za jednog Vu(k)čića, ili su mu preko potrebni za ko zna šta. Ili pak, što takođe nije na Balkanu isključeno, imaju u šaci mlađanog „egzekutora“, jer se priča da je i on možda imao svoje „mladalačke grehe“. Oni „hrabriji“ novinari ga već javno pitaju, odakle mu stančuga veličine od dva ara (200 m²) i sl.

Ljude iz dijaspore ne interesuju nečiji „stanovi“, ali su, to sigurno znamo, zainteresovani za  „preuzimanje“ njihovih para, koje su oni tokom NATO bombardovanja Srbije i još samo nekoliko dana posle, svesrdno uplatili srpskim ambasadama i konzulatima za odbranu i obnovu Savezne Republike Jugoslavije. Konzularni službenici su te uplate na zahvalnicama, koje su većim donatorima kasnije podeljene, deklarisali kao novčanu pomoć Saveznoj Republici Jugoslaviji, koju su tada činile članice Srbija i Crna Gora.

Novac je delimično ostajao u konzulatima, delimično su ga kurirskom diplomatskom poštom odmah preneli u Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu. Tek početkom avgusta meseca 1999. godine, ondašnji ministar spoljnih poslova Živadin-Žika Jovanović saziva nekakav „Sabor dijaspore“ u Beogradu na koji su konzulati poslali, kao tobože „birane“ delegate, svoje ljude. Naravno bilo je tu i retkih, časnih izuzetaka koji nisu zavisili od „akreditacije“ konzulata i ambasada, ali su oni mogli da se prebroje na prstima jedne ruke.

Na samo tim „delegatima“ znan način i razlog, za predsednika Skupštine dijaspore, kako je Žika J. nazvao taj skup, „izabran“ je, tačnije postavljen, izvesni dr Miloje Milićević iz Berlina. On se dotle, čuli smo nedavno u Berlinu, nije posebno isticao društvenim radom u korist Srbije. Kažu, angažovan je bio devedesetih godina za Republiku Srpsku, ali se nije „istakao“  nekim velikim angažovanjem oko sakupljanja novca za odbranu i obnovu Jugoslavije. Koliko je bio „popularan“ u Berlinu gde kao bogataš živi decenijama vidi se po tome, da je tamo sakupljeno samo oko 20.000 ondašnjih DM, uključujući i obavezne, navodno dobrovoljne  „donacije“ službenika naše ambasade, iako je u Berlinu živelo oko 15.000 Srba! Postao je poznat, pričaju Srbi iz Berlina, i po stalnoj svađi sa tamošnjim sveštenikom i po izbacivanju na ulicu nekog srpskog kluba koji je imao prostoriju u jednoj od Milićevićevih kuća jer mu se nije svidela neka nova predsjednica! On je u klinču i sa nekim Srbinom – članom sindikata i sa Milanom Čobanovim, iz Centralnog saveta Srba za koji niko ne zna koliko članova ta navodna „krovna organizacija“ ima, ko su članovi, čime se bave i za koga rade. U svakom slučaju, njega već godinama, sa do danas ukupno oko 20.000 evra, finansira Vlada Srbije preko svog Ministarstva za dijasporu. Znači, ipak se on bavi nekim poslom. Sume su iskazane na zvaničnim Internet-stranicama MZD. Izgleda da su to neki „tajni“ projekti koji, kako govore naši iz Berlina, Srbima nisu doneli korist, ali su možda koristili… 

Elem, u Beogradu je ujedno, o istom „trošku“ avgusta 1999, na pomenutom skupu nekih iz dijaspore, osnovan i „Fond dijaspore“ i ustoličena je uprava na čelu sa Milojem i Žikom. Logično bi bilo, da Milićević i njegovi drugari tada, 1999. godine novopostavljeni „poslanici“ u Skupštini dijaspore, posle osnivanja Fonda krenu u sakupljanje sredstava za taj Fond. Ali ne, Živadin uspeva da već državi Jugoslaviji poklonjen novac, očito izuzme iz blagajna konzulata, ambasada i trezora Ministarstva spoljnih poslova i usmeri na tekući račun Fonda. Račun tog Fonda je otvoren u Beogradskoj banci, koju je vodila Borka Vučić. Upućeni pričaju, da je račun otvoren protivpravno i pre zvanične, zakonom propisane registracije Fonda kod vlasti! Fond je tim, svakako protivzakonitim aktom, preko noći, od nule postao bogatiji za oko 12 miliona nemačkih DEM. Tim novcem je krenula obnova nekih objekata i mostova, između ostalog i izgradnje nekih nevažnih seoskih puteva i puteljaka u okrugu iz kog je potekao Živadin. Oni, kako smo čuli, nisu ni bili oštećeni u NATO agresiji! Potrošena je polovina od države oduzete sume, a ostatak novca je dolaskom na vlast nekadašnje opozicije, s pravom „zaplenjen“ od privatnog Žikinog i Milojevog fonda, jer je ionako bio namenjen državi, odnosno njenom pravnom nasledniku Srbiji. Nikako ne nekom privatnom fondu, osnovanim nekoliko meseci nakon što su pare sakupljene i darivane državi! Grupa ljudi oko Živadina je godinama pokušavalo da na sve načine (opet) prebaci tuđe, dakle državne pare, u svoj privatni fond ali im to nije uspevalo, čak im ni sud u tome nije pomogao!

Tek dolaskom na vlast „novih snaga“ posle odlaska Koštunice, od „žutih“ osnovane koalicione vlade sa bivšim Miloševićevim ljudima, na scenu je stupila danas pokojna Borka Vučić. Ona je uspela svojim vezama i autoritetom, posebno vezom  sa ondašnjom ministarkom finansija Dijanom Dragutinović koja je nekada bila njena službenica u Beogradskoj banci, da još neutrošenih 6 miliona DEM, odnosno tada oko 3 miliona €, vrati onima kojima novac ne pripada -Fondu dijaspore, iako u to vreme, Fond više nije bio validno registrovan u Beogradu jer ga je država „izbrisala“. U stvari, država Srbija je morala iz  budžeta da fondu isplati novac jer je ona svoje pare, darivane od Srba širom sveta, najviše od Srba iz Švicarske i Njemačke, već bila potrošila. Uslov vlasti Srbije je bio da Jovanović (kopredsednik Fonda) i Milićević (predsednik) potpišu obavezu da isplatom odustaju od svih dodatnih potraživanja kao kamate na novac kojim nisu mogli, iako nije bio njihov, više godina da raspolažu, zatim za nadoknadu sudskih i advokatskih troškova itd.

I pored potpisivanja takvog ugovora, Milićević i Jovanović ni danas ne odustaju da na javnim skupovima, kao na nedavno (8.9.2013.)  u Beogradu održanoj skupštini u Kancelariji za dijasporu, zatim u izjavama za dnevne novine „Vesti“ iz Frankfurta i slično. Od države Srbije traže ono čega su se dobrovoljno odrekli -kamate i nadoknade sudskih troškova, čak prete sudom i internacionalizacijom spora! Državni sekretar Miodrag Jakšić iz nekadašnjeg Ministarstva za dijasporu im je pred dosta ljudi na jednom skupu već rekao, slično i ondašnji ministar za dijasporu Srećković, -da Fond ne može da traži nešto, čega se dobrovoljno i zvanično odrekao! Ali, i Jovanović i Milićević su na takve izjave gluvi, oni i dalje traže nešto što niti je njihovo, niti im pripada!

Pošto su, kako smo vas obavestili, dobili novac kojim sada mogu da raspolažu, nastaje finansiranje svega i svačega. Dovoljno je biti dobar sa Živadinom, pa da Fond plati štampanje knjiga koje se slabo prodaju, pomogne izdavačku delatnost za koju se novac dobija i na drugoj strani, npr. od Ministarstva kulture, pomažu se crkve i manastiri koji imaju i sami dovoljno novca za izgradnju ili rekonstrukcije crkava, kupuju se neka seoska imanja -npr. iz okoline Rekovca, (opština Žikine postojbine) finansijski se pomaže neki „Beogradski forum“ Živadina Jovanovića, koji okuplja uglavnom starce – bivše Živadinove potčinjene iz Ministarstva spoljnih poslova, zatim „Fond mladih poljoprivrednika“ pokojne Borke Vučić itd. Sufinansirani su i  mnogi drugi „projekti“ za koje Fond u stvari nije nadležan ali su molioci očito našli „preki put“ ka “ direktoru“ Živadinu Jovanoviću ili drugim članovima Uprave!

Jedna ilustracija da Fond novac dodeljuje selektivno: poznati društveni radnik iz Švedske Nikola Janić je pre dve-tri godine organizovao odlazak na more velike grupe srpske dece sa Kosova, dajući i svoj novac. Fond je bio nezainteresovan da daju bilo koliko, mali doprinos, za tu decu, sa obrazloženjem da Fond tako nešto ne pomaže! Sramotno ako se zna da isti taj Fond pomaže crkve na Kosovu koje imaju dovoljno novca i od Međunarodne zajednice, privatna izdanja nekakvih knjižurina, da pruža „debelu“ finansijsku pomoć jednom vanbračnom detetu još pre njegovog rođenja itd. a za sirotu decu sa Kosova, koja su po prvi put trebala da vide more i da se odmore od svakodnevnog straha i stresa, ne da ništa. Primera je bezbroj.

U Fond su kooptirani brojni ljudi za koje se ne zna kada, gde i kako su postali „članovi“, da li su priložnici i koliko su priložili? Na sastanke tobože „Uprave Fonda“ se pozivaju mnogi sa kojima Fond nema nikakve veze, korespondencije se vrše preko „Beogradskog foruma“ i sa njegove kućne adrese u Sremskoj ulici u Beogradu, tako da izgleda da je Fond u stvari ispostava „Beogradskog foruma za svet ravnopravnih“ (Bože, kako zvučan, tipično komunistički naziv za tu družinu staraca!) itd… itd.                           

Postoji neka zvanična Uprava fonda u kojoj su neki iz dijaspore kao neki Slijepcevic iz Švedske, Rakočević iz Njemačke, neka dr Verner iz Njemacke, Scaramela-Pantić iz Švicarske, dr Đorđević iz Švicarske, Mihajlo Milićević iz Kanade (možda je rođak Miloja Milićevića predsjednika Fonda?) dok se Gašparoski i Mlinar vode kao članovi iz Engleske i Australije, ali oni odavno, kako smo čuli, stalno žive u Beogradu. Svi oni su „aminaši“ svega što Živadin Jovanović želi pa je dozvoljeno pitanje: zašto ti ljudi postoje i zašto su članovi uprave Fonda? Treba li ih, na bilo koji način i što pre najuriti, da bi se smanjila njihova manipulacija nekada državnim novcem!

Nedavno smo saznali, da i građani Crne Gore žele da preko svoje vlade aktuelizuju pitanje  podele novca Fonda koji je otet od tada zajedničke države Srbije i Crne Gore, jer su i oni u brojnim državama širom sveta, učestvovali u sakupljanju novca za odbranu i obnovu Jugoslavije, a sav novac su prigrabili -Srbijanci.

Izgleda da je krajnje vrijeme da neko iz dijaspore pokrene krivičnu prijavu protiv čelnika i Uprave Fonda i organima Republike Srbije i sudovima uputi zahtev da se novac oduzme Fondu (ako nije već potpuno spiskan) i vrati onome kome su ga brojni donatori iz inostranstva namenili: ne Žiki Jovanoviću i dr Miloju Milićeviću i njihovim satrapima, nego državi Srbiji, (i Crnoj Gori) ili, da ga današnji vlastodršci ne bi pokrali, odmah uloži u neki značajan projekat, u neku bolnicu, naučnu instituciju, zadužbinu, dom za nezbrinutu decu i sl.

Taj ulog ne sme  nikako da posluži za ostvarenje „životnog sna“ dr Miloja o nekakvom „Srbospisu“ i „Memorijalu srpskim žrtvama“ (vidi novine „Vesti“ od 10. Septembra o.g.iz Frankfurta) jer o tome treba da se stara država. Ako on lično želi da bude upisan kao veliki zadužbinar poput Ilije Kolarca, Miše Anastasijevića, Spasića i drugih, neka svoj “srbospomenik“ podigne ili u finansiranju učestvuje sam jer je dovoljno bogat pa za „spomenik svojim idejama“, ne mora da ulaže od nekadašnje Jugoslavije preuzet novac –kažu ljudi iz Berlina!

Na slici: detalj sa sednice Uprave fonda 2012.g. (Web stranica Fonda)

Za www.koreni.rs 

P. Crnogorčević                                                                

 

like-button.net here

wordpress-themes.org here

10 KOMENTARA

  1. Bravo za redakciju KORENA. To se zove interakcija. Reagovati kao sto ste odreagovali na zahtev citalaca je najbolja potvrda Vase informativne i afirmativne misije u sluzbi interesa gradjana u rasejanju. Moj Kompliment.

  2. Ali molim vas, neki tekstovi manje senzibilni i konkretni „vise“ vam na naslovnoj strani danima, a bogami bilo je slucajeva i nedeljama. Ovaj objavljen 30.10. i vec je sklonjen. Takva azurnost je u ovom slucaju simptomaticna nimalo pohvalna jer o negativnim pojavama trebalo bi sto vise gradjana u dijaspori da budu obavesteni preventivno da nebi vise nasedali na slatke reci srpskih dusebriznika i demagoga. Dakle vratite tekst tamo gde mu je mesto-na naslovnu stranu.

  3. Zasto ste sakrili ovaj super tekst o onima koji rade u korist nase stete? Gde je ovde transparentnost jediniog slobodnog dijasporskog glasila. Ili je slobodoumlje samo na recima?

    • Ni jedan tekst ne moze da stoji beskonacno na naslovnoj stranici. Stavljanjem novih tekstova, ranije objavljeni tekst se pomera „na dole“ a nikada ne „sakriva“ ili sklanja sa sajta. Svi objavljeni tekstovi su dostiupni ako kliknete na ime rubrike, ili odete u arhivu objavljenih materijala.

  4. Treba ovaj tekst poslati Vucicu pa da Uprava za borbu protiv kriminala malo protrese te parazite koji na muci dijaspore I naroda u Srbiji oce da profitiraju. Za tog Milicevica do bombardovanja niko nije cuo nije ga bilo na demonstracijama ni Cobanova. Posle su isplivali kad su namirisali da moze da bude koristi. Treba da se proveri taj fond i ti milioni i sta radi centrakni savet i sta je bilo sa tih 20.000 € kako kaze pisac teksta gospodin Crnogorcevic ZA KOGA RADI za srbe u Berlinu sigurno ne.

  5. Svi su oni ugledni što se motaju oko para, a ovde su velike pare u pitanju i joč veće sumnje sve dok istina ne ispliva na videlo. Tada ćemo znati koliko je ko ugledan i koliko je ko alav na pare naivne dijaspore koja je u najboljoj nameri prikupila novac za obnovu bombardovane i poručene Srbije. Tečko je poverovati da onaj ko radi sa medom malo ne lizne naročito kad godinama isti ljudi drže sve pod svojom kontrolom kao da im je to dedovina i novac usmeravaju po svom ćefu, a ne tamo gde je najpotrebniji

  6. Stvarno bi trebalo ispitati te u Berlinu. Staje sa parama sto je prikupio taj fond, ali i sa parama Koje je dobio Cobanov za centralni savet. Nema siromasna Srbija pare da poklanja nekim centralnim savetima a joste manje da oprasta milione fondovima koji se privatno koriste. Sram da ich bude.

  7. Svi su oni ugledni što se motaju oko para, a ovde su velike pare u pitanju i joč veće sumnje sve dok istina ne ispliva na videlo. Tada ćemo znati koliko je ko ugledan i koliko je ko alav na pare naivne dijaspore koja je u najboljoj nameri prikupila novac za obnovu bombardovane i poručene Srbije. Tečko je poverovati da onaj ko radi sa medom malo ne lizne naročito kad godinama isti ljudi drže sve pod svojom kontrolom kao da im je to dedovina i novac usmeravaju po svom ćefu, a ne tamo gde je najpotrebniji.

  8. Dr. Miloje Milićević je ugledan čovek iz ugledne i poštene šumadinske porodice, s’one strane planine Bukulje iznad Aranđelovca. Rođen je u selu Garaši.Da bi se taj gospodin pod stare dane upuštao u takve marifetluke, jednostavno ne mogu verovati. Njegova sestra Dušanka živi u selu Misača,i znam da su to vrlo vrlo čestiti ljudi. Ja jednostavno ne verujem u napisano, bez namere da na bilo koji način izazivam gospodina Crnogorčevića.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime