Kada pomahnitali džihadista upadne u kafić u centru Pariza i rafalnom paljbom iz automatske puške ubije petoro Franuza onda je to za ceo svet – terorizam! Kada sarajevski vehabija upadne u kladionicu u svom naselju i iz automatske puške saspe po rafal u grudi dvojici vojnika, pripuca na trećeg, a njegovi saborci i ideolozi sa radošću konstatuju da je ubio jednog istinskog nevernika (Srbina), i jednog murteda, otpadnika od vere (Bošnjaka), i da će krv tek teći ulicama Bosne, onda to možda jeste, a možda i nije terorizam!
Kada u Zvorniku, vehabija Nerdin Ibrić, uz povike „Alahu ekber“, napadne policijsku stanicu, zapuca na policajce, jednog ubije a dvojicu rani, američki „Si – En – En“, o tom događau ne objavi ni slovo, a zanemarljiv broj svetskih medija, napad vehabije okarakteriše kao – teroristički čin! Za sve druge to je tek – običan zločin koji nije vredan pažnje.
I sinoćnji napad Enesa Omeragića na vojnike u Rajlovcu, jedan od bosanskih tužalaca okarakterisao je tek kao – obično ubistvo, tek drugi tužilac prisetio se da bi tu moglo da bude elemenata terorizma!
Zaista, ima li kraja licemerju ovog sveta!
Slušam maločas voditeljku na jednom od srpskih nacionalnih kanala. Kaže da je ono što se juče dogodilo u Sarajevu „po svemu sudeći – terorizam“. Dakle, nije sto posto, nije neporecivo terorizam nego je – „po svemu sudeći terorizam“! A po čemu sudeći, ono što je sinoć u Sarajevu uradio Enes Omeragić (34) nije terorizam? Baš bih volio da mi objasne oni koji tvrde da je to – „po svemu sudeći terorizam“, zašto istu definiciju zločina nisu upotrebili i za Pariz, London, Madrid, nego su za ono što se tamo dogodilo odmah bili uvereni da je terorizam?
I, šta hoće da sakriju, čega se plaše i oni iz Sarajeva koji su u noći kada se napad u Rajlovcu dogodio, satima kasnije, u izjavama TV ekipama tvrdili da još nisu uvereni da li je u pitanju terorizam ili nešto drugo, da „policija radi svoj posao“, da je „istraga u toku“, bežeći od reči „terorizam“ kao đavo od krsta. Možda činjenicu da se povećava broj onih koji su se u Bosnu vratili iz Sirije, željni osvete, da je seme koje su posejali mudžahedini iz odreda El mudžahid proklijalo i da uveliko daje plodove, da ideologija i ideje Islamske države polako ali sigurno nailaze na plodno tle… Ili, možda, uzeti automat u ruke, ubiti dvojicu vojnika, a zatim u sobi prepunoj literature o ID, baciti bombu pod sebe nije terorizam?
I, po čemu se ono što se sinoć dogodilo u Sarajevu, razliku od onog što se desilo u Parizu?
Ne primetih danas ni da se svetska javnost, ona koja je s pravom bila zgrožena terorističkim napadima u Parizu, previše uzbudila istim terorističkim činom u Sarajevu. Ili, možda, terorizam u Sarajevu i terorizam u Parizu, Londonu ili NJujorku nemaju istu težinu?
Ili, možda, Ruse i Rusiju ne boli njihova tragedija sa avionom koji su u Egiptu srušili teroristi, kao što Francuze i ceo svet bole žrtve zla u Parizu?
Zašto svet koji je danima posle masakra u Parizu bio u bojama francuske trobojke, koji je, s pravom saosećao s bolom Francuza, nije makar na minut obojio svoje solitere, kule i stadione bojama ruske zastave, pokazao saosećanje sa ruskim narodom i njihovim žrtvama u Egiptu? Da podsetim, tamo je stradalo 224 ljudi!
Bio sam u Moskvi 2004. godine, kada je čitava Rusija žalila žrtve Beslana, onu nevinu decu koja su izginula pod rafalima terorista, onih istih čiji naslednici terorišu današnji svet, i video sam koliko je bola bilo tih dana u Rusiji, i, koliko je Rusija u tom bolu bila sama. Ni zastava na pola koplja, ni zgrada obojenih bojama ruske zastave!
Licemerje, licemerje, licemerje…
Važi li za sve na svetu, ponovo pitam, ono što ponavljaju svake godine u Srebrenici da onaj ko ubije jednog čoveka, kao da je ubio čitav svet, ili, za neke važi, za neke ne važi?
U šta je to ogrezao ovaj bedni svet, i šta nas tek čeka, jer, ne zaboravimo, toriste, kako neki dan reče Putin, finansiraju iz čak 40 zemalja. Ili, možda, to što džihadisti rade, negde jeste terorizam, a negde nije.
Zoran Šaponjić
iskra.co
