Pobuna u paklu

0
182

U Paklu se baš zakuvalo. Osuđeni na okajavanje grehova i večnu patnju nisu hteli ni u vatru ni u vodu. Okupili su se oko najvećeg kazana i započeli protest.

Dežurni je odmah obavestio Pretpostavljenog, a ovaj je, brže bolje, telefonirao Nadležnom. Nadležni je naredio da se razularena masa rastera užarenim vatraljima i ošuri vrelom vodom.

Tada su se oglasili zvaničnici Zapadne Nebeske Unije. Zahtevali su da Nadležni pregovara sa nezadovoljnim grešnicima. U suprotnom, nema ništa od prijema Pakla u Zapadnu Nebesku Uniju. Nadležni je znao da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari Pakla, ali nije imao izbora.

Pobunjenici su na pregovore poslali tročlanu delegaciju, a pregovarački tim Pakla predstavljao je Nadležni, kao nečastivi koji se za sve pita i o svemu odlučuje.

-Koga vi predstavljate?! – pitao je.

-Bezdušnike, prevarante, prevrtljivce i krvopije! – odgovorili su.

-I niste zadovoljni uslovima u Paklu?!

-Nismo…

-Vi ste sklopili pakt sa sotonom i predali mu svoju dušu još za života! – podsetio ih je Nadležni.

-Znamo, ali očekujemo humani odnos prema nama, kao što se naša partija, na zemlji, odnosi prema narodu!

Nadležni se interesovao koja je to partija.

-Partija Svetle Budućnosti! – obavestili su ga grešnici.

-Koliko znam članovi te partije idu samo u Raj…

-Tako je bilo do skora, a onda je glavni odbor odlučio da imamo većinu i u Paklu. Naša obaveza je da svuda i na svakom mestu širimo ideju Svetle Budućnosti.

-I šta sada konkretno tražite?!

-Tražimo da umesto kazana, usijanih veriga i lomače upotrebljavate ekspres lonac, mikrotalasnu rernu i toster!

-Budžetom Pakla nisu predviđena sredstva za modernizaciju opreme!

-Onda mi nastavljamo protest. Nećemo da skapavamo u srednjovekovnim uslovima.

Nemajući kud Nadležni je odlučio da svim članovima Partije Svetle Budućnosti oprosti grehe i pošalje ih u Raj na zasluženo uživanje.

Da Vas podsetimo:  Svi gladujemo

Pošto su svi grešnici bili učlanjeni u tu partiju protest je prekinut, a Pakao privremeno zatvoren da ne zvrji prazan…

Autor: Ljubomir Ilić

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime