U Paklu se baš zakuvalo. Osuđeni na okajavanje grehova i večnu patnju nisu hteli ni u vatru ni u vodu. Okupili su se oko najvećeg kazana i započeli protest.
Dežurni je odmah obavestio Pretpostavljenog, a ovaj je, brže bolje, telefonirao Nadležnom. Nadležni je naredio da se razularena masa rastera užarenim vatraljima i ošuri vrelom vodom.
Tada su se oglasili zvaničnici Zapadne Nebeske Unije. Zahtevali su da Nadležni pregovara sa nezadovoljnim grešnicima. U suprotnom, nema ništa od prijema Pakla u Zapadnu Nebesku Uniju. Nadležni je znao da je to direktno mešanje u unutrašnje stvari Pakla, ali nije imao izbora.
Pobunjenici su na pregovore poslali tročlanu delegaciju, a pregovarački tim Pakla predstavljao je Nadležni, kao nečastivi koji se za sve pita i o svemu odlučuje.
-Koga vi predstavljate?! – pitao je.
-Bezdušnike, prevarante, prevrtljivce i krvopije! – odgovorili su.
-I niste zadovoljni uslovima u Paklu?!
-Nismo…
-Vi ste sklopili pakt sa sotonom i predali mu svoju dušu još za života! – podsetio ih je Nadležni.
-Znamo, ali očekujemo humani odnos prema nama, kao što se naša partija, na zemlji, odnosi prema narodu!
Nadležni se interesovao koja je to partija.
-Partija Svetle Budućnosti! – obavestili su ga grešnici.
-Koliko znam članovi te partije idu samo u Raj…
-Tako je bilo do skora, a onda je glavni odbor odlučio da imamo većinu i u Paklu. Naša obaveza je da svuda i na svakom mestu širimo ideju Svetle Budućnosti.
-I šta sada konkretno tražite?!
-Tražimo da umesto kazana, usijanih veriga i lomače upotrebljavate ekspres lonac, mikrotalasnu rernu i toster!
-Budžetom Pakla nisu predviđena sredstva za modernizaciju opreme!
-Onda mi nastavljamo protest. Nećemo da skapavamo u srednjovekovnim uslovima.
Nemajući kud Nadležni je odlučio da svim članovima Partije Svetle Budućnosti oprosti grehe i pošalje ih u Raj na zasluženo uživanje.
Pošto su svi grešnici bili učlanjeni u tu partiju protest je prekinut, a Pakao privremeno zatvoren da ne zvrji prazan…
Autor: Ljubomir Ilić
