Novi tek nastao list, Srpski telegraf (pitam se samo ko stoji iza, ko je vlasnik) „hrabro“ je istupio u javnost ali pre toga i pred gradonačelnikom Beograda sa predlogom da Beograd jednu ulicu posveti HEROJIMA KOŠARA…
Pomislila sam, a verujem i svako kome je stalo do očuvanja istine o Košarama, da je najzad došao dan da se to ostvari.
Kakva prevara.
Vlastodršci Srbije još jednom su nadmašili sami sebe. Junacima Košara posvećuju, ulicu koju je predložio Srpski telegraf, koja danas nosi naziv Hrvatska a nalazi se na periferiji Beograda u naselju KOTEŽ, naselju za koje mnogi ne znaju ni gde je…
Jedina linija gradskog prevoza kojom se stiže do te ulice je autobus 43, koji polazi sa Trga Republike i onda pošto se izvuče iz gužve u Despota Stefana i pređe Pančevački most a sa mosta siđe na Zrenjaninski put i posle četiri stanice skrene sa Zrenjaninskog puta i još jedna ili dve stanice, najzad ulazi u ulicu “Hrvatska“.
Pravo turističko putovanje… Da li su to predlagači i oni koji su jedva dočekali taj predlog, hteli da se heroji Košara osećaju kao da su ponovo krenuli na KOŠARE.
Heroji Košara, do sada ste ćutali s obrazloženjem da neće niko da vas čuje. I danas nisu slušali vas već sebe.
Danas posle ovako sramnog predloga očekujem da nećete dozvoliti da vas i na ovakav način ponize…
Ja vam rekoh svoje… Sada ste vi na potezu!
Lozanka Radoičić
majka vojnika Vladimira
koji je poginuo na Košarama 30.09. 1998.
KM Novine
Sramota…Stalno pričate o srpskom narodu I kako je nesretan, a u stvari Srbi treba da se stide sami sebe…Svih heroja ste se odrekli…Malo vam je što se odrekli Srba iz NOB-a I što gurate u stranu činjenicu da su partizani bili većinom Srbi, pa ih tertirate kao strana tela, nego ste I ove hrabre momke, ljude gurnuli pod tepih…Mesecima su vas branili od agresora, sad se o njima I ne priča…Te 99-te u Jugoslaviji je bilo 1000 lavova koji su otišli na Košare I million magaraca, koji su 5.Oktobra otišli da dotuku za Ameriku što nije dotučeno…Džaba se pozivate I na Cer I na Kolubaru, jer oni za vas nisu…Za vas su gubitnici poput Draže Mihajlovića I ološ poput Milana Nedića…Heroji za Srbe nisu…Čak ne znate ni od Drugom srpskom ustanku ništa…
Slava onima koji su ginuli, a o kojima se ne priča, jer ako ih je njihov narod zaboravio, ima nas koji ih se setimo…Slava im…
Poginu mi imenjak bas na moj rodjendan. Ponekad zavidim onima sto su otisli i ostali uvek mladi i besmrtni, posebno kad su, kao Vladimir, polozili zivot za ono sto vole. A za pocast, moracemo da secekamo nekog dostojnog da im je oda. Od ovih izdajnickih vlasti ne mislim da bi je pravi sinovi Srbije ni trazili, ni primili.