Da se ovo što se događalo u Srbiji tokom predizborne kampanje, na izborima 24. aprila i posle njih dešavalo u nekoj drugoj zemlji, naši bi građani mogli da se smeju i uživaju u predstavi, ali bi – pošto je u pitanju njihova koža – morali ozbiljno da se zabrinu za svoju sudbinu, pitajući se najpre kakvi ih to ljudi vode i gde će ih dovesti.
Rezultatima izbora (koji, kako se pokazalo, nisu ni tačni ni konačni), izgleda, niko nije zadovoljan izuzev stranih posmatrača Parlamentarne skupštine Evrope i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju. Verovatno zato što oni vide ono što im je naloženo da treba zapaziti, pa tako i izveštavaju. Pišu da nemaju informacije o izbornim krađama „osim o haotičnom brojanju glasova na nekim izbornim mestima”. Pokazalo se, međutim, koliko su slabi posmatrači kada su počela negodovanja opozicionih stranaka na rad Republičke izborne komisije koja već nekoliko dana nije u stanju da prebroji 1,96% preostalih glasova. Uz razne i mnogobrojne nepravilnosti na biračkim mestima, širi se i priča o „bugarskom vozu”, koji se uspešno primenjuje i u Srbiji. Glasač dobije od aktiviste listić sa zaokruženim brojem kandidata, da bi ga na biračkom mestu ubacio u kutiju. Zatim aktivisti donese neobeleženi listić dobijen na biralištu, na što dobije novac ili vaučer za prodavnicu koja je, gle čuda! u vlasništvu pripadnika stranke.
Bilo bi zanimljivo i poučno kad bi se neko potrudio da objasni građanima Srbije kojim su putem glasački listići dospeli u ruke aktiviste, te je, nesumnjivo, prava šteta što se to neće dogoditi. Koristilo bi za buduće – redovne ili vanredne – izbore.
Nezadovoljan ishodom izbora, protestu se pridružio i predsednik SNS-a. I on se zabrinuo za izbornu volju građana, ali nije ovom prilikom, kao što je to činio 2012. pred televizijskim kamerama, pokazivao zatvorene kese u kojima su se, tobože, nalazili pokradeni glasački listići bačeni u kontejnere, već se okomio na vođe opozicionih stranaka. Oni su, kako kaže, vršili pritiske na Republičku izbornu komisiju. U čemu se on ogledao i na koji način su naterali RIK da im dodaje glasove – nije objasnio, iako bi i to za neke buduće izbore, takođe bilo zanimljivo.
Strani posmatrači, usredsređeni na glasanje, izgleda, nisu zapazili šta se događalo u danima pre samih izbora, te tako nisu videli da su naše televizijske stanice bile pretrpane plaćenim i neplaćenim oglasima SNS-a. Predsednik stranke bio je iz dana u dan okosnica svih vesti, svakog televizijskog dnevnika, a neposredno pred izbore glumio je i u reklami svoje stranke. Bar trećina svih vesti bila je posvećena njegovim aktivnostima, bilo da su to otvaranja puteva, mostova, fabrika, škola ili sastanci sa raznim stranim, važnim i manje važnim gostima – sve zabeleženo slikom i premijerovim prepričanim ili uživo izgovorenim mislima. S druge strane, predstavnici opozicionih stranaka imali su priliku da izgovore jednu prostoproširenu rečenicu od desetak sekundi ili čak ni nju celu kako bi gledaoci televizije mogli da čuju bar deo njihovih programa.
Šta se još moglo videti a što je promaklo stranim posmatračima? Pre svega, da je SNS imao neograničena sredstva za propagiranja svojih obećanja o boljoj budućnosti. Beograd je bio prepun bilborda ove stranke, plakata … Novine su su danima objavljivale njene oglase na celim stranama. Aktivisti su obilazili kuće i nudili stanarima popravke ulaznih vrata, nove poštanske sandučiće i razne druge usluge.Zanimljivo bi bilo (a nesumnjivo i nemoguće) saznati odakle su naprednjacima stigla tolika sredstva, odnosno, ko su darodavci, i da li se možda plaćalo i na neki drugi način.
Izbori održani 24. aprila – zbog 1,96% neprebrojanih glasova sa 164 glasačka mesta – još nisu završeni, te se tako još ne zna koliko će koja stranka imati poslanika u Narodnoj skupštini.
S druge strane, nema ni najmanje nedoumice oko toga kome će biti poveren mandat za sastav nove Vlade. Odlučan, vredan i neumoran kao i uvek, on je već 26. aprila – samo dan posle objavljivanja prvobitnih rezultata – pokazao da neće spavati na lovorikama, te je postavio temelj za fabriku municije. A ni dvadeset sedmi nije protekao bez otvaranja nove fabrike, ovoga puta – delova za automobile. Iz čega je potpuno jasno kako je njegova predizborna kampanja za sledeće vanredne parlamentarne izbore već počela.
Vojislav M. Stanojčić
Stanje stvari
