Što bi fudbaleri rekli vlast prelazi na sistem bunkera, što je pojava kad oni koji vode pokušavaju svim silama da sačuvaju rezultat. Počelo je to na jednoj od poslednjih sednica Glavnog odbora SNS-a, kada je predsednik te stranke Aleksandar Vučić zapretio svojima da će polovina od njih na narednim izborima biti smenjena – a možda i pre, jer navodno ne brane dovoljno rezultate koje ova vlast svakodnevno postiže. Sve je to legitimno, svako želi da ostane na vlasti, ali je pitanje ko to čini i kako se to čini.
Što se onog prvog tiče, logično bi bilo da to dalje organizuje onaj ko je to i inicirao, dakle Vučić. Međutim, on se ne oglašava, što može da bude iz dva razloga. Prvi, da on zna da od ovih sadašnjih saradnika boljih nema, a drugi, da on od silnih obaveza koje je preuzeo na sebe, a to su svi državni poslovi, jednostavno ne stiže da se i sa tim poslom dalje pozabavi. To što je obećao a ništa ne preduzima nije neki razlog, jer velika je lista njegovih obećanja koje nije izvršio, tako da to za njega nije nnkakav posebni problem.
Za njega nije, ali za one sa klupe koji sede i čekaju da uđu u igru, očigledno jeste. I tu dolazimo do onog pitanja – a ko to sprovodi. Najpre se po tome oglasio Vladimir Đukanović, terazijski crnogorac, poznat po aferi noćnog krečenja Lutrije Srbije, odakle mu i potiče nadimak, Đuka moler – vidi o tome više pod Opančar agencija javlja … Tekuće operacije, podnaslov – Operacija „Bizon“ www.opancar.com , no čini se da to nije kod vođe izazvalo dovoljno pažnje, pa se sada prelazi na operaciju „Slon“ (asocijacija autora na poznatu priču – Slon u staklarskoj radnji), a u ulozi slona je Dragan Šormaz, bivša uzdanica DSS-a iz vremena Voje Koštunice, koji je – kad se Koštunica, shvativši da niti je on za politiku niti je politika za njega povukao iz politike, na zadovoljstvo naprednjaka prešao u SNS i tu ih, kažu, u tihu, u ulozi poslanika činio srećnim sve do pre neki dan kad se oglasio sa svojim revolucionarni predlozima za rešenje pitanja koje je predsednik stranke otvorio, ali eto kojima usled zauzetosti ne stiže da se bavi i pored evidentnih poraza koji ih ovih dana sustižu.
Osnovna teza Dragana Šormaza, koji vas već i samom svojom pojavom uveseljava, je da koalicioni partneri ne brane dovoljno politiku SNS-a, a posebno Aleksandra Vučića, što je u osnovi kontradiktorno rezultatima koji nam se iz te stranke svakdnevno serviraju, jer ako su ti rezultti zaista takvi kao što ih pomennuti saopštavaju, onda njih ne bi trebao niko da brani, već da ih hvali.
Po ovom veselku, SNS treba da se zahvali na daljoj saradnji Dačićevom SPS-u, Ljajićevoj Socijaldemokratskoj partiji, Srpskoj narodnoj partiji Nenada Popovića …, a u koaliciji treba da ostanu „gospodin Vulin“, „gospodin Rističević“ …. i što je posebno intersantno SPO, jer se niti za ovu stranku – čiji se rezultati na prošlim izborima mogu svrstati u statističku grešku, niti za njenog lidera Vuka Draškovića već godinama ništa ne čuje.
Lideri stranaka koje Šormaz optužuje za nedovoljno pružanje podrške SNS-u i njenom lideru Alleksandru Vučiću se isto brane – oni su svoju saradnju dogovorili sa Vučićem i ako neko treba da im kaže da ta podrška nije dovoljna, onda to on i treba da im kaže, a ne Šormaz.
Što bi se reklo, iz aviona se vidi gde gađa ovaj „političar“ – mala bara puno krokodila. Njegova meta su stranke koje drže dosta resora u Vladi, pa tako on, Đuka moler i ostali koji sede na klupi ne mogu da priušte sebi ni jedno od tih mesta, a iz podrške koju pruža „gospodinu Vulinu“ i „gospodinu Rističeviću“ vidi se i sva njegova politička pamet, jer pomenuta gospoda ne pretstavljaju nikakvu pretnju opoziciji i suprotno tome služe samo za uveseljavanje narodnih masa – i šire.
Ja sam odavno u ovim svojim tekstovima rekao da će Vučića teško da sruši opozicija, ovakva kakva je, ali da će ga srušiti budale iz sopstvenih redova. A ako je nekim čudom, on poverio ovu ulogu Vladimiru Đukanoviću i Draganu Šormazu – makar i samo zbog ispipavanja pulsa onih koje bi se najavljene mere mogle i ticati, onda ni njegova pamet nije daleko od njihovih.
Dragiša Čolić
