Pogrešna privatizacija

1
1431

Fabrika duvana Nis 1934Niška fabrika duvana vuče svoje korene još od daleke 1885. godine. Tada je Kraljevina Srbija ustupila državni monopol duvana poznatoj Lender banci iz Beča da sagradi fabriku cigareta u Beogradu. Fabrika je bila skromna, ali je stalno napredovala u poslovanju i u opremi. Iako je Monopol duvana bio ustupljen Lender banci na period od 50 godina, posle samo tri godine – 1888. Skupština Srbije donela je Zakon o raskidu ugovora o Monopolu duvana jer je utvrđeno da Lender banka sastavlja lažne bilanse tako da umesto da država dobije svoj procenat od prodaje duvana – desilo se da treba još da plati banci. Naredne, 1889. godine država Srbija je otkupila Fabriku duvana, a već godinu dana kasnije – 1890. proizvodnja, prerada i prodaja duvana prešli su u državne ruke, a Monopol i Fabrika duvana ušli su u sastav Ministarstva finansija.

Fabrika je nastavila da povećava broj mašina i obim proizvodnje i prodaje da bi do 1914. godine postala najveća i najmodernija fabrika duvana u ovom delu Evrope.

Na početku Prvog svetskog rata veći deo mašina i opreme je uništen u artiljerijskom bombardovanju Beograda od Austro-ugarske, a samo manji deo opreme je evakuisan zajedno sa srpskom vladom u Niš.

Posle rata, 1918. godine, odlučeno je da Fabrika duvana ostane u Nišu jer je ovaj region Srbije već dugo bio poznat po uzgajanju kvalitetnih sorti duvana.

Kompleks fabričkih zgrada izgrađen je 1930. godine i to su zgrade koje i danas privlače pogled kada iz pravca Beograda dolazite u Niš.

U toku Drugog svetskog rata Fabrika je preživela i nemačka i saveznička bombardovanja da bi u posleratnom periodu nastavila spori razvoj.

1974. godine završena je nova savremena fabrička zgrada, a obim proizvodnje je značajno uvećan.

Dok je velika Jugoslavija 1990. nezadrživo išla ka svom raspadu, a velike fabrike poput Mašinske i Elektronske industrije ubrzano propadale – Duvanska industrija je opstajala jer su ljudi mnogo pušili. Čak je otpočela i izvoz cigareta za Rusiju.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Početkom 1992. godine, nekoliko meseci pre nego što nam je Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija zaveo stroge sankcije i trgovinsku blokadu, otpočeli su poslovni pregovori između Vlade Srbije i američke duvanske kompanije Filip Moris o zajedničkom ulaganju u Nišku fabriku cigareta. Čak je potpisano i pismo o namerama kao prvi korak ka velikom ugovoru. Zamislite samo – najveća svetska duvanska kompanija nudi našoj vladi jednu milijardu i 250 miliona dolara za 49 procenata vlasništva nad domaćom fabrikom duvana što znači da država Srbija zadržava većinski deo od 51 procenta. To znači da je Filip Moris te 1992. godine procenjivao da niška fabrika cigareta vredi više od dve milijarde i petsto miliona dolara.

Novac od prodaje 49% DIN-a (tih 1,25 milijardi dolara) trebalo je da bude uložen u izgradnju nove – treće fabrike koja bi imala najsavremenije mašine i koja bi veći deo svoje proizvodnje izvozila, a nalazila bi se u Nišu pored postojeće fabrike. Takvu i toliku investiciju ni jedan grad i ni jedna država na svetu nikada ne bi odbili, pa nismo ni mi tada. Ali, došao je 30. maj 1992, uveli su nam embargo i sve je zaustavljeno.

Ili, da li je?

Usred sankcija i veštački izazvane rekordne hiperinflacije, 1993, vodeći ljudi Fabrike duvana vizionarski odlučuju da sami izgrade tu novu treću fabriku ne čekajući idealne uslove i ukidanje sankcija. Uvek je najzabavnije raditi nemoguće stvari – govorio je Volt Dizni, a tadašnji direktori DIN-a izgleda da su, i pored svih mana, imali i diznijevski karakter. Radove je izvodilo veliko niško građevinsko preduzeće. Ugrađeno je tada na hiljade kubnih metara armiranog betona u stubove i ogromne ploče.

Prošle su sankcije, protutnjalo je još jedno bombardovanje 1999. kada su i bombe i rakete pogađale fabriku, promenjeni su direktori, među kojima je bio i moj profesor sa ekonomskog fakulteta, i došla je sudbonosna 2003. godina u kojoj je nova Vlada Srbije čvrsto rešila da proda Fabriku duvana nekom solventnom stranom kupcu po jednostavnom sistemu – ko da više za 70 procenata vlasništva. Najbolju ponudu dala je već pomenuta kompanija Filip Moris i to 387 miliona evra. Posle jedanaest godina ta ista kompanija je procenila da sada naša fabrika vredi 550 miliona evra. Gde se izgubiše dve milijarde?

Da Vas podsetimo:  Rvače ne pogađa, zar ne?

Naši ministri se polomiše pričajući kako je to dobra cena i kako moramo da prodajemo naše najbolje firme. Da li ste ikada čuli da se ljudi hvale kada prodaju najbolju njivu, vinograd, voćnjak ili ne daj, Bože, kuću? Zašto bi pametni ljudi uopšte tako nešto prodavali, osim u retkim slučajevima kada samo menjaju oblik svoje imovine. Ako je ta Fabrika duvana postojala još u doba kralja Milana Obrenovića i nisu je prodali Obrenovići, pa je onda nisu prodali ni Karađorđevići na početku dvadesetog veka, a ni kasnije dvadesetih i tridesetih godina, a zatim, Fabriku duvana nije prodao ni Tito koga imamo razloga da veoma kritički sagledavamo, pa je nije prodao čak ni Milošević – zašto bi je prodavali mi sada? Da li su svi ti ljudi u prošlosti grešili i da li možda oni nisu znali da je bolje prodati takvu fabriku? Ne. Svi su oni veoma dobro znali da se ne prodaje koka koja nosi zlatna jaja i da je važno i za privredu i za državni budžet da takva fabrika ostane u državnom vlasništvu.

Ove 2013. godine navršava se deset godina od prodaje Niške Fabrike duvana tako da će biti interesantno da sagledamo kakvi su rezultati te transakcije.

Prvo, budžet Srbije dobio je finansijsku injekciju od 387 miliona evra što je sve potrošeno umesto da je pametno uloženo u privredu koja radi i stvara nove proizvode i usluge. Zašto Vlada Srbije nije za taj novac sagradila neke druge fabrike koje bi kasnije mogla ako baš hoće i da proda? Ova ozbiljna primedba se odnosi i na sve ostale prodate firme.

U toku ovog perioda obim prodaje DIN-ovih cigareta je značajno opao što je konkurencija umela da iskoristi. Mnogi pušači su bili u startu razočarani i nepoverljivi prema cigaretama koje proizvodi fabrika koja je promenila vlasnika. Otpočela je proizvodnja licencnih cigareta ali ni to nije ublažilo pad prodaje. Broj zaposlenih smanjen je sa 2500 na 400 i zato fabrika deluje avetinjski. Zatvorena je laboratorija za analizu duvana, radionica za popravku mašina, postrojenje za proizvodnju lepka – sve se to sada kupuje od drugih fabrika. Događale su se ozbiljne povrede na radu kakve se ranije nisu dešavale.

Da Vas podsetimo:  Moćne i lekovite! Dvadeset trešanja ima 10 puta jače dejstvo od aspirina

Novi menadžeri su veoma uspešno proširili preterani strah među radnike. U okolini grada više se niko ne bavi uzgajanjem duvana jer fabrika više ovde ne kupuje duvan. Prethodno su sve proizvođače snabdeli lošim sadnicama duvana tako je rod bio katastrofalan. Fabrika duvana je godinama bila veliki donator i sponzor brojnih dešavanja. Sada je to svedeno na minimum pod opravdanjem zakonske zabrane reklamiranja. Kroz DIN su prošla trojica direktora – stranih menadžera iz Italije, SAD i Australije. Trenutno je na mestu generalnog direktora jedna žena – dama iz Amerike koja veoma liči na jednu poznatu glumicu. Nadam se da će biti puno uspešnija od svojih predhodnika.

Kada saberemo sve dobre i loše strane ove prodaje – slobodno možemo da kažemo: Ne, hvala, tako nešto nam nije bilo potrebno.

za www.koreni.rs

Ivan Veličković

1 KOMENTAR

  1. Коментар од Македонија, затоа ќе биде нашишан на Македонски
    Статијата е одлична
    Мое мислење е дека ф-ката во Ниш не требаше да биде продадена на странски сопственици, особено кога таа беше во врвна кондицијa. Хрватите постапија многу попаметно и таму имаше стрнски притисоци за продажба на ф-ката во Ровињ на странци (читај американски) Но државата правилно процени и не дозволи тоа да се случи. Сега со влезот на Хрватска во ЕУ фабриката во Ровињ и се отворени европските пазари. исто така Ф-ката од Ровињ отвори и ф-ка за цигари во Иран, па со тоа и меѓународно се прошири.
    Ќе беше попаметно Србија да продадеше само една помала ф-ка за цигари, пример од Врање и да ги задоволеше меѓународните притисоци.
    Од друга страна со продажбата на Нишката фабрика престана увозот на тутун од Македонија за Ниш и Врање, со што многу мали претпријатијата за обработка на тутун во Македонија се најдоја во неповолна состојба, па дури и пропаднаа.
    Има уште да се пишува, но нема фајде

    проф. д-р Златко Арсов, Катедра за Специјално поледество и тутун при ФЗНХ, Скоје, Македонија

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime