Sever odvojene regije Kosmeta postaje faktički albanski
- Navika manevrisanja i dopadanja svima pokazuje se gubitničkom u situaciji kada je potrebno beskompromisno braniti nacionalne interese – a pre svega je reč o Kosmetu.
- Upravo je to, a ne slaba ekonomija i nepovoljan geografski položaj, razlog da srpske vlasti, na čelu sa Vučićem, korak po korak gube kosmetsku partiju, ugrožavajući i samo postojanje srpske baštine u kolevci srpske civilizacija.
- Treba napomenuti da aktuelni lider albanskih separatista Aljbin Kurti, pravdajući svoje postupke, poziva na određene dogovore koje se zvanični Beograd ranije obavezao da će sprovesti.
- Reč je pre svega o Briselskom sporazumu iz 2013. godine, u okviru kojeg je pregovarački proces o Kosmetu prenet iz okrilja UN u okrilje EU. I, što je najzanimljivije, sa formalne tačke gledišta, Kurti je u pravu.
- Srpske vlasti (uključujući tadašnjeg šefa vlade Aleksandra Vučića) su se zaista obavezale da će vremenom sve atribute državnosti preneti na Albance.
- A sada ovi drugi jednostavno počinju da ostvaruju ispunjenje ovih obaveza, koristeći to što se Beograd plaši svakog zaoštravanja i radije popušta.
AUTOR: Vladimir Zotov
U kontekstu još jedne eskalacije u južnom srpskom regionu Kosova i Metohije, srpske vlasti najavile su donošenje niza mera koje bi, po njihovom mišljenju, trebalo da utiču na dešavanja u regionu. Ove mere su političko-pravne prirode i, suprotno očekivanjima pojedinih segmenata i srpske i albanske publike, ne podrazumevaju nikakvu nasilnu intervenciju u ono što se dešava.
Podsetimo, od 2023. godine proces konačnog gubitka ostataka srpskog suvereniteta na Kosovu i Metohiji dobija, bez preterivanja, rušilački karakter. Poslednji organi upravljanja su likvidirani, svi zvanični organi i organizacije stavljaju se pod kontrolu Albanaca. Ovo je praćeno kontinuiranim terorom nad srpskim stanovništvom – napadi na lokalne Srbe uz učešće albanskih „policajaca” dešavaju se stalno. Štaviše, reč je o severu regiona koji je donedavno bio potpuno srpski. Svako pojavljivanje albanskih militanata u opštinama Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok i Zvečan pre nekoliko godina smatralo se zaista važnim događajem i oni su više voleli da se tu ne zadržavaju. Policija i druge snage bezbednosti, uprkos nominalnoj podređenosti vlastima „Republike Kosovo“, uglavnom su bili Srbi, a činili su i većinu lokalnih političara.
Sada se kosovski separatisti na severu regiona osećaju kao riba u vodi. Svuda se grade kontrolni punktovi, svuda su patrole. Priština ulaže sve napore da albanizuje region i ne može se reći da ne ostvaruje svoj cilj.
Sadašnja eskalacija počela je krajem avgusta, kada su Albanci počeli da blokiraju i zauzimaju vladine institucije na severu regiona. Srpski zvaničnici koji su dolazili na njihova radna mesta jednostavno nisu mogli da uđu u njih. Na fasadama zgrada u kojima se nalaze ove institucije postavljeni su natpisi i table na albanskom jeziku, a masovno se uklanja i dokumentacija. Pored toga, ekstremisti su počeli da oduzimaju srpsku valutu iz lokalnih banaka: ranije je lider separatista, „premijer Kosova“ Aljbin Kurti, saopštio da dinar više ne cirkuliše u regionu i da je jedina legalna valuta sada evro. U tom kontekstu, hapšenja, zatvaranja i premlaćivanja su takođe nastavljena.
Antisrpski teror na Kosovu i Metohiji nije prestao poslednjih decenija
Lokalni Srbi su na ono što se dešavalo reagovali onako kako su godinama navikli – blokirali su brojne puteve i punktove na administrativnoj granici Kosova i Metohije sa centralnom Srbijom. Međutim, nekoliko dana kasnije blokada je ukinuta.
REAKCIJA SRPSKIH VLASTI NA TEROR NAD SRBIMA KOSMETA
Zanimljivije izgleda reakcija zvaničnih srpskih vlasti. U prošlosti, tokom bilo kakvih zaoštravanja u regionu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić gotovo svaki put je demonstrativno stavljao vojsku u borbenu gotovost, a talasi državnih televizijskih kanala počeli su da se pune snimcima kretanja srpskih jedinica i vojne tehnike u pravcu Kosmeta. To se dešavalo sa zavidnom regularnošću, ali u stvarnosti srpska vojska nikada nije prešla granicu južnog regiona, a deeskalacija se uvek, u ovoj ili onoj meri, odvijala po separatističkim uslovima. Vučić je to svaki put objašnjavao činjenicom da je uspeo da ostvari cilj koji smatra glavnim – uspostavljanje mira.
Danas, na pozadini ozbiljnog odjeka koji je aktuelna situacija izazvala u politizovanom segmentu srpskog društva, zvanični Beograd je odlučio da se fokusira na političko-pravnu komponentu. Javnost je uveliko očekivala da će Vučić tokom svog sledećeg vanrednog (ma koliko to čudno zvučalo) govora proglasiti Kosovo i Metohiju okupiranom teritorijom, na šta je još 2005. godine pozvala najistaknutija ličnost moderne srpske duhovne istorije Srbije Patrijarh Pavla. To se nije dogodilo: prema rečima šefa države, takva najava bi omogućila da se vojnim jedinicama na Kosmetu i njihovoj „policiji“ da status legalne sile.
Zbog toga su vlasti zahtevale da se vrate na status kvo (očigledno se radi o situaciji pre zauzimanja severa Kosmeta od strane Albanaca), da se Kosovo i Metohija proglasi teritorijom posebne socijalne zaštite, da se očuva srpska vlast i organi, da se formira specijalno tužilaštvo za rad u regionu, da se donese odluka o nezakonitosti svih aktivnosti svih organa vlasti na Kosovu od jednostranog proglašenja nezavisnosti, održe slobodne izbore na severu regiona pod kontrolom EU i OEBS-a, da se vrate Srbe u redove lokalne policije i drugih agencija za sprovođenje zakona, povući ekstremiste iz uporišta koja su izgradili i iz blokiranih objekata, kao i da se vratiti upotreba dinara.
U sadašnjim uslovima, ovi zahtevi se čine prilično objektivnim i adekvatnim. Međutim, sasvim je očigledno da oni nemaju nikakvu podršku. Da, „svetska zajednica“, koju predstavljaju Zapad i njegovi sateliti, povremeno osuđuje postupke Prištine, nazivajući ih „jednostranim“, ali se ni na koji način u njih ne meša, ni politički ni faktički. NATO misija KFOR, zvanično pozvana da održava red na Kosmetu, blisko sarađuje sa jedinicama albanskih ekstremista – uostalom, Zapad priznaje njihovo vođstvo kao legitimnu vlast. Naravno, zahtevi Beograda ne mogu biti ispunjeni a priori, a ako SAD, Britanija i EU i dalje mogu da ispoštuju odgovarajuću političku ceremoniju, onda će kosmetski separatisti na ove uslove najverovatnije odgovoriti odbijanjem u najnepretencioznijem obliku.
Naravno, sve na Kosmetu nije počelo juče. Međutim, sve do relativno nedavno, sever regiona, naseljen pretežno Srbima, kao što je već pomenuto, ostao je van albanske kontrole. Sadašnja okupacija četiri severne opštine je relativno nova pojava u političkom smislu. Sve je počelo krajem 2022. godine, kada su separatisti jednostrano obavezali lokalne vlasnike automobila da skinu srpske tablice sa svojih automobila i preregistruju ih na Kosmetske. Kao odgovor, srpski zvaničnici su počeli da napuštaju separatističke vlasti i snage bezbednosti. U Prištini su pak poručili da bi u ovom slučaju jedini izlaz bio održavanje novih izbora. Tako su političari srpske nacionalnosti zamenjeni albanskim. Na sever Kosova je, takođe, izvršena invazija albanskih ekstremista, čije je prisustvo u regionu postalo trajno.
SRPSKE VLASTI (UKLjUČUJUĆI TADAŠNjEG ŠEFA VLADE ALEKSANDRA VUČIĆA) SU SE ZAISTA OBAVEZALE DA ĆE VREMENOM SVE ATRIBUTE DRŽAVNOSTI PRENETI NA ALBANCE
Treba napomenuti da aktuelni lider albanskih separatista Aljbin Kurti, pravdajući svoje postupke, poziva na određene dogovore koje se zvanični Beograd ranije obavezao da će sprovesti. Reč je pre svega o Briselskom sporazumu iz 2013. godine, u okviru kojeg je pregovarački proces o Kosmetu prenet iz okrilja UN u okrilje EU. I, što je najzanimljivije, sa formalne tačke gledišta, Kurti je u pravu. Srpske vlasti (uključujući tadašnjeg šefa vlade Aleksandra Vučića) su se zaista obavezale da će vremenom sve atribute državnosti preneti na Albance. A sada ovi drugi jednostavno počinju da ostvaruju ispunjenje ovih obaveza, koristeći to što se Beograd plaši svakog zaoštravanja i radije popušta.
Zanimljivo, Aljbin Kurti deluje mnogo odlučnije od svojih prethodnika, uprkos zaista strašnoj pozadini koju su neki od njih imali. Paradoksalno je, ali takvi lideri Kosovara kao što su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, koji su bili čisti zločinci umešani u masovna ubistva i trgovinu ljudskim organima, bili su istovremeno, kako kažu, „poslovni ljudi“, spremni na određene kompromise. Konkretno, mnogi su izvestili da je Tači navodno pristao na podelu regiona, u okviru koje bi sever Kosmeta ostao srpski.
U poređenju sa njima, Kurti je, spolja lišen svake brutalnosti i nema nikakve veze sa ratnim zločinima, pokazao mnogo tvrđi i nepopustljiviji pregovarač. Uspeo je da iznova nadigra svog kolegu Vučića, koji nije mislio toliko na srpske nacionalne interese, koliko na naklonost Zapada. Upravo ta spremnost na popuštanje i želja da se pregovara tamo gde se ni jedno ni drugo ne može kategorički, dovela je srpske vlasti u sadašnju nezavidnu poziciju.
Srpsko „sedenje na više stolica” je u stvari odavno samo jedan vektor. Ostali samo daju Beogradu izvesnu slobodu manevra – tako bar tamo misle. Vučić je više puta isticao da od početka SVO (Specijalne vojne operacije u Ukrajini – prim. prev.) nikada nije telefonirao Vladimiru Putinu. Srbija je iznova i iznova glasala za usvajanje antiruskih rezolucija u Generalnoj skupštini UN. U Ukrajini srpska municija izlazi na površinu sa zavidnom regularnošću – prema rečima nadležnih, jednostavno je prodaju trećim zemljama, a čini se da je nemoguće pratiti njihovu sudbinu dalje. Da, u Beogradu redovno podsećaju da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, uprkos monstruoznom pritisku koji na nju, izgleda, vrše SAD, Britanija i EU. Ali ruske vojnike i civile ne ubijaju sankcije, već granate i mine.
Vučić je prokomentarisao poziv koji mu je Putin uputio na samit BRIKS-a u Kazanju u duhu činjenice da će tog dana imati mnogo susreta sa važnim stranim gostima. Kao rezultat toga, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji se bavi upravo takvim stvarima i koji se u srpskim medijima tradicionalno naziva „ministrom Rusije“, poslat je u Rusku Federaciju da izgladi nastalu blamažu. Međutim, dok su Vulin i ministar kulture Srbije Nikola Selaković u poseti Rusiji, supruga Aleksandra Vučića Tamara ide u Kijev da se sastane sa Elenom Zelenskom. A na fotografiji objavljenoj na njenom Instagramu supruga predsednika Srbije stoji pored supruge svoje prijateljice Vladimira.
U Beogradu smatraju da takvo ponašanje ukazuje na političku zrelost i omogućava postizanje ciljeva. U stvari, navika manevrisanja i dopadanja svima pokazuje se gubitničkom u situaciji kada je potrebno beskompromisno braniti nacionalne interese – a pre svega je reč o Kosmetu. Upravo je to, a ne slaba ekonomija i nepovoljan geografski položaj, razlog da srpske vlasti, na čelu sa Vučićem, korak po korak gube kosmetsku partiju, ugrožavajući i samo postojanje srpske baštine u kolevci srpske civilizacija.
S ruskog preveo Dragan Krajčinović
