Čitav jučerašnji dan, što se mene tiče, stao je u taj jedan, naoko simoboličan ali suštinski gest- trenutak kada je Aleksandar Vučić poklonio Pašu, štene šarplanica, Vladimiru Putinu.
Svo licemerje, obmana, prevara i laž Vučićeve politike sabrano je u tom prelepom i ponositom psu, jer šarplaninac je svakako više od psa- gorostasni čuvar najjužnije međe naše svetinje, naša autohtona rasa, kako je i sam naglasio, čineći, pak, sve da u goloj izdaji dokaže kako tamo gde se Šara miluje sa samim svodom nebeskim- ništa nije naše!
Ako nije- zašto šarplaninca na dar, Aleksandre Vučiću?!
Ako je naša autohtona rasa kako onda tamo gde vekovima kidiše na uljeze- nije Srbija?!
Da si jedanput, samo jedanput, zagazio sneg na Šari praćen ovim predivnim psima znao bi doveka da prtiš Srbijom!
Da si jedared ozorio slušajući gde šarplaninci u daljini bude usnulo jutro- ne bi ti na pamet palo da metriš presveto Kosovo i Metohiju!
Da ti je kad vetar skrio stope u snegu a ti opet znao kojim putem da ideš ne strahujući od nepregledne beline- shvatio bi da “tamo gde nije sve naše” nema ničeg tuđeg!
Ako nije naše- ničije nije!
Ako je ničije otkud ti ideja da ga daš?!
Ako je naše- otkud ti obraz da se kusuraš s njime?!
Vidiš, to štene koje si poklonio još jedna je tapija Srbije na kolevku i grob!
Odvajkada Goranci čuvaju Šaru i Šara čuva njih- Srbiji!
Naš li šta o tom ponosnom i prkosnom narodu čija deca u barakama, kraj bubnjara, uče na srpskome jeziku, o Srbiji, svojoj državi, čuvajući svoje čarobne osobenosti od kurjaka što bi planinu, dom, da im premetnu u arbanašku hajdučiju, ali ne daju Goru jer znaju ono što ti želiš da zaboravimo- Gospod je tako čarobnu izvajao kao bedem Srbije!
Najjužniji, tu gde su Pašini preci čuvali naše za- nas!
Kako si onda darivao mit?!
Ako nije mit kako si tako lako i bez oklevanja spreman da darješ više od psa?!
Nisi li, na posletku, svesno ili ne baš tim darom priznao da je Kosovo i Metohija čitavo- Srbija, a da je prokleto razgraničenje gola izdaja!
Gola i bezočna veleizdaja!
Jedno štene, simbolika, dar iz tvojih ruku potrlo je sve tvoje laži o Srbiji koja će moći napred tek ukoliko se rastereti kamena oko vrata!
Od tog “kamena” je isklesan krst, Vučiću, raspeće Srbije, a raspeće nije simbol jada i nemira, već vaskrsenja države i naroda!
Pokloivši Pašu priznao si svoju laž!
Prizavši laž priznao si da je sve ono što besramno nazivaš svojom politikom- izdaja!
Može li naša autohtona rasa biti odande gde nemamo ništa i gde nije sve naše?!
Možeš li razgraničiti onoliko koliko ti odgovara da je naše i ono što te čak i lavežom na planinu u zoru opominje da je Srbija i tamo gde se praviš da je ne vidiš?!
Možeš lagati sebe doveka, ali ne očekuj, nikada ne očekuj, da tvoja laž postane naša istina!
Ne razgraničavaj ono što si priznao da se razgraničiti ne može i ne sme!
Nenamerno priznao poklonivši ponositog čuvara srpske međe- “sitnica” ti je oduzela pravo da izdaju više ikada nazoveš politikom!
Oduzela pravo da ustvrdiš kako nemamo ništa tamo gde nam je sve!
Što bi ti olako dao- Pašini su preci po svaku cenu čuvali od kurjaka što su kidisali na međaš!
Ako bi da razgraničavaš- idi na Šaru, eno stopa u snegu, prati ih pa gde nestaju- e tu je granica, a vode planinom pravo do neba, i to nije mit…
Mihailo Medenica
Izvor: dvaujedan.wordpress.com
