Pokušaj ubistva Ranka Jovanovića

Predstavljajući se kao policajci, N.N. lica su 12. jula 2017. godine (na Petrovdan) u dva sata posle ponoći, upala u kuću mog brata Ranka Jovanovića u Mačvanskom Prnjavoru sa ciljem da ga ubiju. Ranko je rođeni brat novinarke i književnice Slavice Jovanović kojoj su godinama pretili smrću, šikanirali je, vređali i više puta pokušali da je ubiju. Po njenim rečima se zna ko je naručilac ubistva, ali svi ćute o tome, naveli su pojedini mediji. Prošlo je tačno godinu dana a od policije nikakav izveštaj od nasilnika nismo dobili. Slučaj je preuzeo Zaštitnik Građana iz Beograda, ali i neke druge organizacije, jer sam i dalje ubeđena da je u pokušaj ubistva mog rođenog brata umešana mnogo puta kompromitovana i korumpirana prnjavorska policija, sklona zloupotrebi službenog položaja, nepotizmu i drugim kriminalnim rabotama, čast izuzecima. Navodim, da sam punih pet godina vodila Sudski spor sa Vukom i Danicom Drašković, koji su me tužili zbog teksta: -Istina izašla na videlo: Vuk i Danica Drašković naručili ubistvo srpske dece u kafiću ‘’Panda‘’ u Peći, koji su kasnije preuzeli mnogi drugi mediji. Posle pet godina Presudom Višeg Suda u Beogradu, oslobođena sam od optužbi da sam izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti, a Apelacioni Sud u Beogradu je potvrdio tu presudu, iako su se žalili, jer sam na Sudu dokazala da sam profesionalno radila svoj posao, ali i donela kompromitujuće tekstove Crnogorke Danice Drašković u kojoj ista srpsku Policiju i Vojsku, naziva mesarima i kasapima koji ubijaju i Srbe, a kamoli druge narode, pa tužilaštvo po tom pitanju nije reagovalo.

Suđenje sa Draškovićima navodim kao jednu od ključnih tački na koju je policija trebalo da obrati pažnju, posebno što mi je više lica najavilo u cilju zaplašivanja šta će se dogoditi mom bratu, ukoliko nastavim da pišem negativno o Crnogorki Danici Drašković najvećem pljuvaću srpske Policije i Vojske.

Sve što mi je najavljeno to se i obistinilo.

Napominjem da sam na broj telefona 064- 1924-705, redovno dobijala smrtne pretnje, uvrede, šikaniranja, zaplašivanja, sve sa ciljem da me ućutkaju i da se ne otkrije da Vuk i Danica Drašković učestvuju u stvaranju Velike Albanije sa Milogorcima, a i da bi me ućutkali zbog spornog teksta. Pretnje sam u više navrata dobila od Dušana Radosavljevića osnivača SPO i desne ruke Danice Drašković, zvanog ‘’Azil‘’, ‘’Prodavac magle‘’, ‘’Kleptoman ’, ‘’Ramazam‘’ itd …, gde me naziva najpogrdnijim imenima, govoreći da sam mrtva, ukoliko spomenem bilo gde Vuka, da će mi se krvi napiti, strpati me trajno u ludnicu, i na robiju, kao i na groblje, predstavljajući se lažno kao i mnogo puta do tada kao agent BIA, na šta sam mogla samo da se smejem, jer pola moje rodbine i sa očeve i sa majčine strane radilo je i radi na visokim i rukovodećim položajima u Policiji, a pojedini i u BIA. Navodim i da me Dušan Radosavljević me u više navrata i sačekivao ispred ulaza u zgradu Dušana Ostojića br. 4, u Šapcu, tražeći od mene na uvid ličnu kartu i radnu knjižicu, jer je navodno pripadnik BIA, kako se godinama lažno predstavlja. Ne treba zaboraviti da su članovi SPO, pored Dušana Radosavljevića, koji je i Osniivač stranke zajedno sa svojim ocem sveštenikom Srećkom Radosavljevićem, koji me takođe na fiksni telefon u kasne sate zvao 015-283-155, takođe me opominjući da ne pišem o Draškoviću, te sam slučaj morala da prijavim na 192, jer niko se nije javljao na broj prnjavorske stanice policije u to vreme. Dušan Radosavljević koji ima neostvarene ambicije prema meni već decenijama u tesnoj je vezi sa narko- dilerima iz SPO, telehraniteljima i obezbeđenjem Draškovića. Dušanova žena je iz Petkovice iz Veselinovića i rođena je sestra predsednika MZ Petkovića Gojka Veselinovića, kome je Ljubiša Buha Čume po Petkovici asvaltirao, pa sve do Lavrentijevog Soko – Grada …. Rođak im je bivši načelnik šabačke policije Milomir Veselinović, koji se istakao tokom akcije ‘’Sablja‘’, a rođaka im je i Vesna Veselinović sudija Kasacionog Suda u Beogradu, navodno i prijateljica Crnogorke Nate Mesarović, inače supruga stolara Željka Milivoja Veselinovića rodom iz Petkovice, koji je odgovoran za smrt moje rođene sestre Slađane Jovanović koja je zbog ovog alkoholičara poginula u saobraćajnom udesu 1996. godine u 21. godini života. Od tada nastaju provokacije mojih komšija, posebno Milivoja Veselinovića koga su u više navrata zaticali da urinira na grobu moje sestre revoltiran što se godinama organizuje tradicionalni šahovski turnir koji nosi njeno ime, ali i književna manifestacija ‘’Pesmodari mira „, koja se organizuje njoj u čast. Svoj bes Veselinovići iskazali su i na taj način što su zajedno sa članovima SPO zabranili da književnu manifestaciju održim u Mačvanskom Prnjavoru, te sam morala da je organizujem u Beogradu u knjižarama ‘’Plato ‘’ ….

Ali nije to spisak kriminalaca koji su mi javno pretili, tu su i Milovan Braca Lekić, koji mi je u sred prodavnice u kojoj postoji video – nadzor, rekao: – Glavu ću ti otkinuti, ti si mrtva! Što sam odmah i prijavila. Isti taj Lekić viđan je u više navrata po školskom dvorištu kako razmenjuje telefonske brojeve sa mlađim maloletnicama, a neke je navodno trenirao i atletiku, odvodeći ih u večernje sate prema šumi, a šta se tamo dešavalo to oni znaju.

Prnjavorska policija odnosno pojedini policajci u rodbinskim su vezama sa licima koja su mi godinama upućivala pretnje i zbog kojih sestri, majci i ocu strahujući za svoj život ni na groblje ne smem da odem da im sveću zapalim, ko da su na Kosovu sahranjeni, jer umesto da štite poštene i časne građane, oni štite kriminalce svoje rođake,čast izuzecima!

Pod jedan, Dušane Radosavljeviću osnivaču SPO, kad ćeš konačno shvatiti da me ne interesuješ ni u kom pogledu i da možeš da mašeš lažnim karticama BIA, jer si ceo vek bio prevarant i ne možeš da budeš ni predstavnik nekog svinjca sa svojim intelektualnim ograničenim sposobnostima, čak ni najobičnija baba -sera, jer si najobičniji lažov, a narod zna i kako ti je otac dospeo iz Badovinaca u Prnjavor, ali to je već druga priča. Treba li ovoj lokalnoj podmitljivoj prnjavorskoj policiji (čast izuzecima) da crtam i da objašnjavam da sam pune tri godine zbog nasilništva članova SPO i prvog komšije Milivoja Veselinovića zvanog ‘’Tuđman‘’ čiji je sin odgovoran za smrt moje rođene sestre, živela u strahu visokog inteziteta plašeći se za svoj život, te pune tri godine morala da živim daleko od svoje roditeljske kuće da bih izbegla šikaniranje, vređanje i pretnje isključivo članova SPO, isključivo Crnogoraca, isključivo Katolika itd, zato što sam Srpkinja, Pravoslavka i Rodoljub …. Jer te pretnje njihovim rođacima, kumovima i prijateljima u uniformi nisam mogla da prijavim. E, sad je dosta, svi će biti raskrinkani i spremna sam da odgovorne teram i do Strazbura za svu torturu zbog koje sam kao Pravoslavka, Srpkinja, Rodoljub, novinar i književnik prošla. Pa ko voli, nek izvoli!

Slavica Jovanović, novinar i književnik