Ove godine navršava se dvadeset pet godina od donošenja Konačne arbitražne odluke za oblast Brčko kojom je predsedavajući Arbitražnog tribunala za Brčko, Roberts Oven, samovlasno i suprotno odredbama Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovog Aneksa 2, izuzeo varoš Brčko i uski posavski pojas oko njega, iz institucionalnog poretka Republike Srpske i integrisao ih u distrikt.
Hronološki posmatrano, put ka o formiranju policijskih snaga u Brčkom koje bi bile nezavisne od centrale na Palama/Banjaluci pojavio se dve godine ranije u odredbama Privremene (Rimske) arbitražne odluke kojom je 1997. godine, celokupna oblast Brčkog (i srpski i federalni deo) stavljena pod međunarodni režim uprave – superviziju. Početna pozicija Međunarodne zajednice ogledala se u predlogu da Brčko formalno ostane u Republici Srpskoj dok bi u praksi ono bilo pod kontrolom zajedničkih organa BiH a istovremeno bi bile formirane posebne policijske koridorske snage iz sastava tri naroda pod kontrolom i nadzorom međunarodnih policijskih snaga. Neke od ideja bile su čak, i takve da su podrazumevale da Federacija BiH uzme grad Brčko, međunarodna policija bude sastavljena jedan Srbin, jedan Bošnjak i jedan Hrvat i da kontrolišu slobodu kretanja dok bi koridor ostao u teritoriji Republike Srpske i na njemu bi delovale policijske snage RS.
Vlast na Palama i arbitar Republike Srpske prof. dr Vitomir Popović odlučno su odbijali planove o formiranju posebnih policijskih snaga ali su prihvatali ideju o odgovarajućem monitoringu i nadzoru nad radom sopstvenih organa javne bezbednosti bez sužavanja nadležnosti svojih institucija. Nasuprot tome, stupanjem na snagu Rimske a potom i Konačne arbitražne odluke (1999) situacija se dramatično menja na štetu suvereniteta srpskog entiteta a u korist spolja nametnute i kreirane lokalne vlasti distrikta. Preovladala je dakle, solucija da Brčko ima sopstvene policijske snage nezavisne od volje i zakona institucija Republike Srpske.
Dogovorenim osnovnim principima podele bivše jugoslovenske republike SR Bosne i Hercegovine na 49% Republici Srpskoj i 51% Federaciji BiH po Dejtonskom mirovnom sporazumu od 14.12. 1995. godine ali i principima koji su prethodili Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji to isto potvrđuju a to su Ženevski principi od 08. septembra 1995. godine i Njujorški od 26. septembra 1995. godine, došlo je do trajnog teritorijalnog razgraničenja dva entiteta. Granica je značila dakle, i jasnu raspodelu političkih nadležnosti između RS i FBiH. Zajedničkim organima BiH ostavljeno je tek nekoliko nadležnosti uz mogućnost da oba entiteta zajedničkom saglasnošću mogu preneti deo svojih nadležnosti i na taj nivo.
Odredbama Okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovog Aneksa 4 koji je i Ustav BiH, policija i unutrašnji poslovi ostali su dakle, nesumnjivo i isključivo pod nadležnošću entiteta. U oblasti Brčko strane su pristale da se podvrgnu arbitraži u svrhu korekcije međuentitetske linije razgraničenja ali budući da je Arbitražni tribunal imao mandat da odluku donese do 14.12.1996. godine, po sili zakona podrazumevalo se da granica ostaje tamo gde je i zatečena godinu dana ranije, na dan stupanja na snagu Dejtonskog mirovnog sporazuma.
ARBITRAŽNA ODLUKA BEZ PRAVNOG OSNOVA
Svaka rasprava o neustavnosti i nesaglasju normi o osnivanju policije Brčko distrikta svodi se najpre, na konstataciju da predsedavajući Arbitražnog tribunala za Brčko, dana 15. februara 1997. godine, nije smeo da učini ništa drugo do da proglasi faktičko stanje odnosno da uvaži činjenicu da Srpska opština Brčko ostaje u sastavu Republike Srpske, a bošnjački i hrvatski delovi nastavljaju pravni život pod jurisdikcijom Federacije BiH. Na to ga je obavezivala kompromisorna klauzula iz Aneksa 2 Dejtonskog sporazuma koja jasno kaže da ukoliko odluka ne bude bila doneta do dana 14. decembra 1996. godine, u oblasti Brčko ostaje faktičko stanje. Uprkos pravnoj obavezi, on je samovlasno istupio i te ali i 1999. godine, kada se drznuo da Brčko proglasi posebnom jedinicom lokalne samouprave u formi kondominijuma (zajedničkog vlasništva) oba entiteta. Za pravnu struku stvar je nedvosmilena i jasna – ne postoji pravni osnov koji bi predsedavajućeg arbitra ovlastio da samostalno donese odluku o meritumu spora budući da tekst za koji je samo on glasao ne može de iure da opstane – ne može da ima i uživa status arbitražne odluke i stoga ne može da ima nikakva pravna dejstva. Ipak, politički interesi su učinili da Amandmanom I na Ustav BiH iz 2009. godine, ovakva nepovoljna arbitražna odluka uđe pod ustavni kišobran pravnog poretka države Bosne i Hercegovine. Ustav BiH definiše distrikt kao „jedinicu lokalne samouprave sa vlastitim institucijama, zakonima i propisima i sa ovlašćenjima i statusom konačno propisanim odlukama Arbitražnog tribunala za spor u vezi sa međuentitetskom linijom razgraničenja u oblasti Brčko“.
Prethodno navedena definicija iz odredbe državnog Ustava ukazuje na jedan veoma opasan presedan a to je činjenica da uprkos praksi modernih demokratija i nesvojstveno jedinicama lokalne samouprave u svetu, distrikt Brčko ima punu zakonodavnu nadležnost da – relativno samostalno i bez mogućnosti entiteta da institucionalno utiču, ograniče i/ili kontrolišu procese – donosi zakone i uređuje važne društvene oblasti na svojoj teritoriji. Ovakav visoko autonomni status oblasti može se razumeti jedino kroz prizmu širokih ovlašćenja koje je Supervizor -šef međunarodnog nadzora u Brčkom, sebi prigrabio 1998. godine, nezakonito i jednostrano proširivši one nadležnosti koje su mu bile poverene Odlukom iz Rima.
Nalogom o multietničkoj policiji u delu opštine Brčko u Republici Srpskoj (1997) Supervizor se grubo umešao u unutrašnje poslove srpskog entiteta iako nije bio ovlašćen da ulazi u poziciju bilo kog organa vlasti u BiH ili entiteta i da umesto njih donosi bilo kakve akte na čije donošenje su oni ovlašćeni. Odredbom ovog Naloga predviđa se da Snage specijalne policije RS neće više biti stacionirane unutar područja pod supervizijom te da će prestati da deluju u istom, počevši od 31. decembra 1997. godine, osim ako ih u pojedinim slučajevima SFOR za to ne ovlasti. Nadalje, rezervne policijske snage će prestati da funkcionišu u području pod supervizijom od dana izdavanja samog Naloga. Ovim činom je grubo narušen ustavni poredak Republike Srpske i dezavuisani su entitetski atributi RS na području Brčkog. Misija Supervizora koja je u početku, bila zamišljena kao koordinirajuća, nadzorna, savetodavna, pomoćna, dodatna i sekundarna u vremenu koje je dolazilo, sve više je dobijala obrise i karakter diktatorskog režima usmerenog na nezakonitu preraspodelu ustavnih nadležnosti entiteta u korist stvaranja i oblikovanja institucija Brčkog kao de facto trećeg entiteta.
POLICIJA BRČKO DISTRIKTA
Završni čin stvaranja brčanske policije desio se januara 2000. godine, kada je Supervizor nametnuo prvo, Nalog o uspostavi policije Brčko distrikta i imenovanju šefa policije i njegovih zamenika a ubrzo potom i Statut distrikta Brčko kojim su suština i odredbe kontraverznog Naloga potvrđene i integrisane u najviši pravni akt ove specifične lokalne samouprave.
Za razliku od Naloga od 1997. godine, kada je Supervizor donekle uvažio institucije Republike Srpske budući da se u preambuli akta pozvao na Principe restrukturiranja policije u Republici Srpskoj, od 16. septembra 1997. godine, iz odredbi potonjeg Naloga jasno se vidi da su na delu suverene teritorije Republike Srpske uvedene policijske jedinice, funkcionalno i organizaciono u potpunosti odvojene od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.
Prema čl. 58. Statuta, Brčko ima sopstvenu policiju koja obavlja sve policijske poslove na teritoriji distrikta a materiju unutrašnjih poslova, organizacije i nadležnosti ove Policije, distrikt je uredio sopstvenim Zakonom o policiji Brčko distrikta. Premijer Republike Srpske Mladen Ivanić je još 2001. godine, za ATV istakao kako Vlada RS neće pristati da se Brčko nameće kao treći entitet kao ni na to da Brčko ima pravo da kreira sopstvene zakone. „Naše (Vlade Republike Srpske) je mišljenje, i na tome ćemo čvrsto stajati, da Brčko može samo ili da primjenjuje usaglašene zakone ili da bira između zakona dva entiteta, one koje smatra za sebe povoljnijim i boljim“, naveo je tada Ivanić.
Nakon nekoliko pokušaja reorganizacije, danas postoji uniformisana policja koja je nadležna za održavanje javnog reda i mira te prevenciju i represiju lakših krivičnih dela, zatim saobraćajna policija, kriminalistička policija a Policija distrikta od 2017. godine ima i Specijalnu jedincu policije. Ako se formiranje jedne jedinice koja je dobro opremljena, obučena i uvežbana dovede pritom, u kontekst donošenja Krivičnog zakona Brčko distrikta u kojem se jasno afirmišu pojmovi „teritorije distrikta“, „granica distrikta“, „poredak distrikta“ ali i norme istog, formulišu na način da i entitete prepoznaju kao nekoga od koga bi mogla doći opasnost (biti napadnuta zaštićena dobra u distriktu), onda je politička pozadina i više nego razumljiva.
Istaknuti pravnik i profesor dr Milan Blagojević ističe kako nema mogućnosti za policije Republike Srpske i Federacije BiH da se na bilo koji način mešaju u rad policije distrikta odnosno da ne postoji mogućnost da policija bilo kog entiteta na bilo koji način dođe u poziciju da izdaje naređenja, uputstva ili na neki drugi način utiče na rad policije Brčko distrikta kako u organizaciono-funkcionalnom tako i u materijalnom pogledu, jer je ova u obavljanju svog posla potpuno nezavisna od njih.
Sve rečeno govori u prilog tome da nema načelne institucionalne zapreke distriktu da sutra, primera radi, i on formira žandarmeriju kao naoružanu formaciju, koja bi delovala na prostoru distrikta i koju bi teoretski, mogao da izvede na „granice“ distrikta doduše bez prava da vrši kontrolu ko prolazi i šta prolazi kroz saobrađajne tokove.
Na kraju, treba spomenuti i to da je pre desetak godina potpisan Sporazum o jačanju policijske saradnje između Republike Srske i Brčko distrikta kojim je između ostalog, predviđeno provođenje zajedničkih istraga određenih krivičnih dela i formiranje zajedničkih istražnih timova. Takođe, sporazum nudi i mogućnost obuke na Policijskoj akademiji RS za kadrove koji se obrazuju za potrebe Brčko distrikta. Sličan sporazum zaključila je Federacija BiH.
autor:Ivan Mitić, dipl. pravnik
