“Policija maltretira i proteruje migrante iz Srbije”

Šamaranje, vređanje, proterivanje šumskim putevima, uzimanje novca i neadekvatan smeštaj samo su neki od problema sa kojima se, kako piše u izveštaju “Human Rights Watch”-a, susreću migranti i tražioci azila u Srbiji. Policija sve negira i kaže da se migranti nisu žalili.

Ova organizacija je do takvih zaključaka došla nakon što je od novembra prošle do januara ove godine intervjuisala osamdesetak tražilaca azila i migranata, među kojima je bilo i 18 dece. Kako su neki ispitanici rekli, u policijskim stanicama su ih ponižavali i vređali, tražili im novac, a neke je policija šamarala dok su im uzimali otiske prstiju ili registrovali njihove zahteve za azil.

Nakon što smo prešli makedonsku granicu, stigli smo u Vranje. Tamo nas je zaustavila policija, odveli su nas u stanicu u blizini granice gde su nas udarali po glavi i vređali. Ti udarci su bili samo radi ponižavanja – kaže 20-godišnji Sirijac Malik.

Iako prema našem zakonu svako ima prava da zatraži azil, neki od ispitanih migranata, prema izveštaju, kažu da je policija odbila da procesuira njihove zahteve.

Tako i izvesni 35-godišnji Adnan iz Avganistana kaže da je njih šezdesetak u grupi nakon makedonske granice došlo u policiju tražeći azil. Međutim, kako kaže, dali su im papire za samo 9 lica, a ostale su vratili u Makedoniju. Neke od njih, kako kažu, policija doveze do makedonske granice i onda im kaže da se pešice vrate putem koji nije službeni granični prelaz.

Zakonom je zabranjeno nasilno proterivanje migranata tamo gde bi oni mogli biti suočeni s progonom, kao i odbijanje da se procesuira zahtev za azil. Ovakvim postupanjem, pogotovo kada su u pitanju deca, migranti su lišeni pristupa sistemu azila, ali i smeštaju, hrani i zdravstvenoj nezi, što predstavlja kršenje obaveza Srbije po nacionalnom i međuarodnom pravu – kažu u ovog organizaciji.

Problemi i u Bogovađi

One azilante koje, pak, policija uputi u Centar za azil u Bogovađi u centralnoj Srbiji, neretko se, kako kažu, suočavaju sa drugim problemima.

Tokom tri posete ovom centru, kažu u HRW, u toku zime 2014. pronašli su šestoro dece bez pratnje i dve porodice sa decom koji su najmanje jednu noć prespavali van centra na hladnoći. Oni su rekli, kako stoji u izveštaju, da im nije dozvoljeno da uđu u centar “jer njihovi zahtevi još nisu registrovani”, pa su bili primoravani da žive u improvizovanim prostorima za spavanje koje su sami izgradili.

U izveštaju HRW stoji da je MUP odbio da se izjasni o ovim slučajevima, međutim, nakon što je izveštaj objavljen, policija se obratila javnosti. U saopštenju koje su preneli mnogi mediji, tvrdnje o zlostavljanju i proterivanju se negiraju.

Nijedan ilegalni migrant se MUP-u nije obratio sa žalbom da ga je policija maltretirala, uzimala mu novac ili pretila pritvaranjem, deportacijom ili fizičkim nasiljem. Tvrdnje anketiranih migranata i tražilaca azila nisu potkrepljene činjenicama i dokazima koji bi pomogli u utvrđivanju konkretne odgovornosti policajaca iz Uprave granična policije – navodi se u saopštenju MUP-a.

Kako prenose mediji, u policiji kažu da su tvrdnje HRW-a o maltretiranju neprihvatljive jer “u postpuku registracije i podnošenja zahteva za azil prisustvuju punomoćnoci tražilaca azila, odnosno pravnici Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila”.

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.

Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija…

Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

M. Vučić

Južne vesti