Političari, društvene mreže i – može li se doneti zakon za botove

0
229

Pre izvesnog vremena pažnju javnosti probudio je nespretan komentar koji je predsednik Skupštine Kragujevca Miroslav Petrašinović objavio na fejsbuku.

Ovaj visoki funkcioner vladajuće stranke stav je izneo, pa ga obrisao, na privatnom fejsbuk profilu, na kome uglavnom objavljuje partijske stavove, ali i događaje iz života gradske vlasti.
Većina kragujevačkih, što opozicionih, što političara vladajućih stranaka, ima profile na platformama fejsbuk i twiter. Nisu, međutim, označeni kao profili javnih ličnosti, a objave su kombinovane – red objava iz porodičnog, pa red stranačkog, pa crtice iz života gradskog funkcionera. Tako bi se, recimo, prateći fejsbuk profil pomoćnika gradonačelnika Kragujevca Mirka Čikiriza, moglo zaključiti da je reč o filmskom radniku, pošto snimanje filma o ,Crnim šamijama’ prati od promocije knjige, pa do prve klape.
I na fejsbuk profilu odbornika lokalne organizacije Nova snaga Nikole Nešić, koja je nedavno kolektivno pristupila stranci Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, od informacija stoji da je kao menadžer zaposlen u SBB-u. Ali su objave kombinacija porodično-menadžersko-političkih crtica iz života ovog odbornika.

Bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i aktuelni Kragujevca Nikola Dašić imaju stranice na ovoj društvenoj mreži. Kod prvog je jasno naznačeno političar, dok na Dašićevoj piše – zvanična fejsbuk stranica gradonačelnika Kragujevca i jedna je od retkih koja prati život javnog funkcionera, bez stranačkih objava. Što je, doduše, teško odvojiti s obzirom da su na većini fotografija što gradski, što republički funkcioneri, koji su isto vreme vodeći ljudi Srpske napredne stranke.

Mreže – način da se u ’skučenom medijskom prostoru’ dopre do birača

Društvene mreže su, iako ne postoji istraživanje na tu temu, način da većina političara, naročito opozicionih kojima je u ’skučenom medijskom protstoru’ to onemogućeno, način da komuniciraju sa javnošću, ocenjuje Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja – BIRODI-, Zoran Gavrilović.

Ali, smatra Gavrilović, ’imamo nejednakost političara na vlasti i političara iz opozcije’.

Ovi prvi imaju dve vrste profila. Jedna je ona koja je vezana za javnu funkciju, a druga za svoju stranku ili lični profil. Neretko se desi da javni funkcioneri na profilima koji su vezani za javne funkcije prezentuju partijske aktivnosti. To je faktički kršenje člana 50 Zakona o sprečavanju korupcije, ali kao i u većini stvari i to ostaje nekažnjeno, kaže Gavrilović.

Članstvo i funkcija u političkom subjektu

Član 50

Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima, ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, javni funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera.

Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.

Javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje tih javnih skupova i susreta za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanje birača da za njih glasaju na određenim izborima, odnosno da bojkotuju izbore.

Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na javne funkcionere koji su izabrani neposredno od građana.

U toku izborne kampanje, u postupku iz člana 78. st. 1. i 2. ovog zakona, u kome odlučuje da li postoji povreda iz st. 1, 2, 4. i 5. ovog člana, Agencija odlučuje u roku od pet dana od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, odnosno od dana prijema prijave pravnog ili fizičkog lic-a.

Gavrilović smatra i da srpsko zakonodavstvo nije ispratilo promene koje su se desile sa socijalnim mrežama, kao i da ,nema želje da se deluje proaktivno i izađe sa nekim preporukama’.

Da Vas podsetimo:  VREME SMRTI I RAZONODE!

Ovde pre svega mislim na Agenciju za sprečavanje korupcije, ali i REM. Primer je nalog predsednika Republike, Aleksdandra Vučića. Na njegovim nalozima se meša ono sto radi kao predsednik Republike i stranke, pa sve to dodatno se promoviše tzv šerovanjem od stranke čiji je predsednik, javnih funkcionera koji su ujedno i partijski funkcioneri. Interesntno je da u tome učestvuje vlasnik dve televizije sa nacionalnom frekvencijom koji je visoki funkcioner SNS. I onda se postavlja pitanje koliko televizija sa nacionalnom frekvecijom može da bude objektivna ako vlasnik njih dve ima obavezu retvitovanja predsednika države i stranke.

Da je predizborna kampanja značajno usmerena na društvene mreže pokazali su i izveštaji posmatrača koje je Agencija za borbu protiv korupcije angažovala, kao i prijave podnete Agenciji u vezi sa eventualnim kršenjem relevantnih zakona.

Iako su u pitanju besplatne internet platforme i mobilne aplikacije, Agencija apeluje na političke subjekte i nosioce javnih funkcija da ih odgovorno koriste i napominje da sadržaji koji se objavljuju na njima podležu sankcionisanju, ukoliko Agencija utvrdi da je došlo do kršenja zakona.

U saopštenju koje se tiče ponašanja i oglašavanja učesnika izbornog procesa na društvenim mrežama, Agencija za borbu protiv korupcije jasno je navela da sadržaji koji se objavljuju na društvenim mrežama podležu sankcionisanju od strane Agencije. https://www.acas.rs/saopstenja/?pismo=lat

Iako političarima i partijama nije zabranjeno da se oglašavaju mimo izborne kampanje, sem na TV i radio stanicama, što je regulisano medijskim zakonima, Transparentnost Srbija je upozoravala na činjenicu da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti opisuje za šta se koriste sredstva za finansiranje partija van kampanje, ali da nije dovoljno precizan u tom pogledu.http://www.transparentnost.org.rs/…/zakon%20o…

http://www.transparentnost.org.rs/…/pitanja%20u%20vezi…

Početkom juna ove godine javnost je iz Tanjugove vesti saznala da se spremaju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, iako Nacrt ovih izmena nije prošao javnu raspravu niti je javno dostupan.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) tada je od Vlade, Ministarstva finansija, ODIHR-a i Agencije za sprečavanje korupcije tražio kopiju ovog dokumenta. Sem Agencije koja je odgovorila da nije predlagač izmena zakona i da je samim tim nenadležna, od ostalih odgovor nije stigao.

Novinari CINS-a su, zahvaljujući izvoru koji je želeo da ostane anoniman, uspeli da dođu do Nacrta ovih izmena i da ga analiziraju uz pomoć Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, koji se godinama bavi pitanjem finansiranja političkih aktivnosti. Analiza je pokazala da izmene zakona koje se planiraju neće doneti suštinske promene i rešiti glavne probleme u ovoj oblasti.

Da Vas podsetimo:  Bela Crkva spremna za još jednu uspešnu sezonu!

Politički konsultant Đorđe Belamarić smatra, međutim, da nova izborna kampanja počinje onog trenutka kada se zatvore biračka mesta.

Tada partije i kandidati kreću u novu kampanju. Poruke koje pošalju u večeri objavljivanja izbornih rezultata su i zvanični početak nove kampanje. Svaka političarka i političar već imaju izgrađen imidž, identitet. Među biračima su prepoznati po određenim vrednostima koje zastupaju. Uz to njihove partije zastupaju definisane političke programe i komuniciraju sa određenim ciljnim grupama. Na osnovu svega ovoga politički komunikacioni konsultanti određuju i taktike i alate za komunikaciju.

Belamarić kaže da se često javlja potreba za takozvanim rebrendiranjem kandidata, posebno posle poraza na izborima. Kao školski primer promene imidža, identiteta i novu izgradnju kredibiliteta navodi 2008. godinu i Srpsku naprednu stranku.
I korišćenje ’alata’ za komunikaciju, po Belamariću, zavise od imidža koji kandidat želi da gradi.

Ukoliko kandidat želi da gradi imidž čoveka iz naroda, onda treba da koristi i odgovarajući alat za komunikaciju, a to u ovom momentu na primer nije Twitter, već bi bila pogodnija dogovorena kombinacija nekih drugih mreža i kanala. Naravno, taj alat treba da bude u skladu sa osobom koja ga koristi za komunikaciju sa biračima. Tako na primer ne može svaki čovek da koristi Twitter jer jednostavno nije osoba koja može u toku dana da objavi više tvitova a da oni budu baš „njegovi“. Najbolji primer za to je Boris Džonson, premijer Velike Britanije koji koristi Twitter i u svakom tvitu se vidi da je to stvarno on. S druge strane imamo i primer kako jedan naš političar pokušava da koristi Tik Tok, ali se vidi da to nije on i da njegovi postovi nisu iskreni.

Političari u Srbiji prate svetske trendnove, pa najviše koriste Facebook, platformu koja još uvek ima najveći zahvat u biračkom telu svuda u svetu. Kada se tome doda da je Instagram deo Facebooka, kao i WhatsApp onda je jasno zašto FB i dalje drži primat.

Prednost je, smatra Đorđe Belamarić, što se plaćanjem kampanje na dominantnim platformama daje mogućnosti da se precizno targetiratiraju birači, još preciznije segmentiraju i to geografski, demografski, po interesovanjima, na osnovu toga ko su im prijatelji, šta oni gledaju na ovim platformama… Belamarić smatra i da je preciznost isporuke političke poruke, uz sadržaj postova, ključ uspešnog korišćenja društvenih mreža u političkim kampanjama.

Koja traži najveći angažman, koja najviše košta?

Đorđe Belamarić, koji je radio više političkih kampanja u regionu, smatra da nije više moguće raditi kampanju na samo jednoj društvenoj mreži. Kaže da je ’za ozbiljnu digitalnu kampanju’ potrebno da se izgradi čitav digitalni Eko sistem čija je baza sajt na koji su „linkovane“ i ostale platforme.

Za digitalnu kampanju nije potrebno mnogo ljudi u poređenju sa drugim delovima kampanje. Svakako mnogo manje od broja koji je potreban za kampanju od vrata do vrata, telefonsku kampanju, štandove i slično… Ipak to nisu volonteri koje svaka stranka ili kandidat imaju. Za digitalnu kampanju za grad Kragujevac potrebno je na primer dvoje ljudi koji tehnički upravljaju svakom od platformi. Oni postavljaju sadržaje, rade targetiranje i plaćanje reklama na osnovu odluka i naloga šefa komunikacija te kampanje.

Potrebno je još desetak ljudi koji se bave live komunikacijom sa biračima koji „reaguju“ na postove.

Već desetak godina se postavlja pitanje na šta treba više trošiti, na digital ili na TV? Za Belamarića je digital ’novi kralj kampanje’. Ali šta – šta bi bila kraljica?

Da Vas podsetimo:  Više od 350 hiljada Srba mesec pregura na krompiru i 200 g čajne, mladima sa fakultetom prva plata kao nadnica u Vijetnamu

U ovom slučaju kraljica bi bila sadržaj koji objavljujemo na društvenim mrežama. Da bi se produkovao odličan sadržaj, u timu tokom svake kampanje treba da budu obezbeđeni fotograf, snimatelj i brza montaža. To je neophodno ako želite pobedu na izborima. Da bi u toku kampanje kreirali osećanja birača, produkcija sadržaja mora da bude brza i ofanzivna. Pored ovih ljudi potrebno je da se bar jedna osoba bavi isključivo definisanjem onoga što se snima, šta se govori, koje fotografije idu na mreže, šta se montira, koja platforma se koristi za određeni sadržaj, koliko se plaća reklama, koje su ciljne grupe…

I tu se dolazi do cene, odnosno troškova koje političke partije imaju i između dva izborna ciklusa, ukoliko žele da ostanu u fokusu birača. Marketinški stručnjaci su saglasni da je produkcija sadržaja najskuplji deo kampanje. Na društvene mreže se može potrošiti onoliko novca koliko se ima ali, ako se napravi poređenje, za 1.000 evra može da se štampa 100.000 letaka. U taj budžet nije uračunat dizajn, pisanje teksta, profesionalne fotografije, ali ni trošak za volontere… Ako se na to doda i koliko je ljudi potrebno za podelu sto hiljada letaka i za koje vreme to mogu da urade, kako su građani na njih reagovali (lajkovi), kako su komentarisali, ni da li su možda taj letak dali nekome (sherovali), prednosti društvenih mreža su očigledne.

Ako, na primer, napravite letak za odgovarajuću društvenu mrežu i platite reklamu 1.000 evra, neće vam biti potrebni volonteri za podelu; jednim klikom ste sve poslali ka biračima, a znaćete sve o osobama koje su lajkovale, komentarisale i podelile post. I da, za 1.000 evra, vaš post će videti 50 hiljada birača, a ako je sadržaj dobar, imaćete i do 25 hiljada lajkova, komentara i deljenja, računa Đorđe Belamarić.

Poslednjih godina i reklamiranje preko Googla postaje sve zastupljenije, pre svega zbog izuzetno niske cene. Za displej (prikazivanje letka) kampanju preko Googla za 1.000 evra dobije se preko milion prikazivanja, samo što nema povratne informacije, jer nema lajkovanja, komentrisanja i deljenja.

Botovi i kampanja na mrežama

Društvene mreže se koriste za javnofunkcionersku promociju, ali kampanje često nisu samo afirmativne po onoga ko ih vodi. Posebna tema su takozvani botovi, siva zona svih platformi.

Direktor BIRODI-a Zoran Gavrilović i sam je bio žrtva svojevrnse botovske ofanzive pod, kako kaže, vođstvom „generala“ Vladimira Orlića, koji je zbog nezadovoljstva BIRODI istraživanjima delio negativne i etiketirajuće kometare, a onda je nekoliko hiljada botova imalo obavezu da to retvituje. Gavrilović se, inače, već godinu dana zalaže za usvajanje Antibot zakona.

Napravio sam skicu tog zakona, tako da sada radim na stvaranju grupe NVO koja će da to zagovara. Botovi su pošast koja, koristeći pravo slobode govora i socijalne mreže za račun političara, uništava javni dijalog bez kojeg nema demokratskog društva.

Da će se baviti načinom finansiranja 8.500 SNS botova koje je društvena mreža Tviter prošle godine obrisala, najavio je i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić.

I dok marketinški stručnjaci u društvenim mrežama vide brzu i jeftinu kampanju, istraživači i agencije koje istražuju koruptivne poslove, smatraju da je i ovu oblast potrebno urediti zakonima.

izvor:www.glassumadije.rs

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime